Сведок KW-12, муслиман у корист истине на суђењу Караџићу: Босанске снаге секле главе, испекли полицајца на ражњу, убијали муслимане који су видели

Бивши муслимански војник сведочио је пред Хашким трибуналом у одбрану Радована Караџића, оспоравајући наводе оптужнице о броју Муслимана из Сребренице које су убиле српске снаге.

09.12.2013. Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

Сведочећи скривеног лика и електронски измењеног гласа, заштићени сведок KW-12 изјавио је да је при пробоју Армије БиХ из Сребренице ка Тузли, у јулу 1995. у шуми страдало „1.500 до 1.700“ особа, које нису биле покопане. Осим у заседама Војске Републике Српске, они су страдали и у међусобним окршајима.

Караџић (68), који је тада био председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице у данима након што је Војска РС, 11. јула 1995, заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

Побијајући ту оптужбу, Караџић тврди је да је у масовним гробницама око Зворника, из којих су тела убијених била ексхумирана, биле покопане и жртве пале при пробоју колоне АБиХ из обруча око Сребренице ка Тузли.

Сведок KW-12 тврдио је да је, током пробоја, од 11. до 13. јула 1995. „могао видети 1.500 до 1.700 – 2.000 мртвих“. Неки су, по његовим речима, страдали у три заседе ВРС, али је било и међусобних убистава. „Наиђе неко… нема документа, не зна бисмиле, није обрезан, одмах се убија“.

Морао да потпише да никада није био у Сребреници

Након што је заробљен, 13. јула, сведок је, како је изјавио, био пребачен у земљорадничку задругу у Кравици, где су били други муслимански заробљеници. У „првој просторији било је око 80 људи, није могло стати ни 100, ни 200 људи“. Након што га је стражар, пријатељ упутио у другу просторију, KW-12 је „чуо кратак рафал“ и „кроз прозор излетео и побегао“.

KW-12 тврдио је, међутим, да осуђени нису били у Кравици у време масакра, него у оближњим Сандићима и да их је он видео док су га, после заробљавања, српски војници туда спроводили. Тврдио је да је о томе после рата обавестио и тужилаштво у Сарајеву и агенцију СИПА, после чега су му тражили да потпише да „никада није био у Сребреници“. Из његовог исказа произлази да је сведок био у затвору после рата у БиХ.

Сведок је тврдио и да је код једног од погинулих у заседама при пробоју колоне АБиХ из Сребренице пронашао „100.000 марака“ које је, са другима, „попушио“, завијајући у њих дуван. „То нам је био папир дувански“.

Пре доласка у Сребреницу, по исказу сведока, припадници његове „16 муслиманске источне бригаде“ убили су, у околини Зворника, српске цивиле, али и муслиманске избеглице које су то виделе. Тврдио је и да је, у мају 1992, био присутан када су околини Братунца двојици Срба одсечене главе, док је „један полицајац на ражњу испечен“.