Дојче Веле: БНД – злоупотребљена тајна служба

БНД, немачка тајна служба, убрзо после оснивања шпијунирала је и у Немачкој, скупљала информације о политичарима свих странака и то по налогу канцелара, човека који је требало да је контролише.

06.12.2013.dw.de

Тајне службе, као што им и име каже, воле тајност. Оне делују из сенке, за јавност готово неприметно. То је у њиховој природи. Тако и ово, што је почетком 60-их забележио тадашњи шеф БНД-а Рајнхарт Гелен, није требало да прочита неко ван круга агената: Вили Брант је „велики радник, али и још већи штребер кога су савезници наместили за градоначелника Берлина“.

Ипак, Клаус-Дитмар Хенке прочитао је те белешке. Он је историчар и води „Независну комисију историчара за истраживање историје БНД-а“. Заједно са својим колегама, он тренутно открива тајне БНД-а, на пример: колико је нациста после Другог светског рата било запослено у тајној служби, или, колико је тајна служба била изненађена народним устанком у бившој Источној Немачкој (ДДР) 17. јуна 1953. године.

За време Аденауера БНД је скупљао податке и о немачким политичарима

Шпијунирање непријатеља – и пријатеља

Најновије откриће је да је прва послератна влада, са канцеларом Конрадом Аденауером (ЦДУ) на челу, злоупотребљавала тајну службу. Аденауер је био канцелар од 1949. до 1963. године и једна од његових надлежности била је контрола тајне службе. Међутим, „сумња да Савезна влада злоупотребљава БНД постојала је током целе Аденауерове ере. Али, то није било могуће доказати“, каже Хенке. „Сада видимо да је, да тако кажем, унутрашњеполитичко присуство БНД-а, било много веће него што су то савременици претпостављали.“

Моћни Аденауер користио је тајну службу за своје унутрашњеполитичке циљеве: по његовом налогу, агенти су прибављали информације о непријатељима и пријатељима, опозицији и коалицији. Неколико стотина информаната који су били распоређени у свим важнијим подручјима политике и друштва, достављали су БНД-у информације, каже Хенке. А тадашњи шеф БНД-а Гелен прослеђивао је те информације канцеларском уреду. „Већина није стављена на папир. Али, у актима имамо неколико бележака из којих се јасно види како Аденауер говори: урадите ово или оно.“

Тако је настало најмање 210 досијеа о политичарима, научницима и новинарима. Ту су исечци из новина, белешке о разговорима и изјавама. Неки досијеи имају само једну, неки и до 500 страница. Садржаји нису стварно сензационални, каже Хенке. Сензационалније је то што они уопште постоје, што су настали, наводно као одбрана од шпијунаже.

Игра према сопственим правилима

Непознато је који подаци завршавају у прислушним уређајима

Институције које раде у тајности, као тајне службе, имају сопствено тумачење закона у демократским државама. Државни задаци, као што је у овом случају одбрана од шпијунаже или борба против тероризма у случају америчке тајне службе НСА, тако постају „растегљива легитимација сопственог деловања“, каже Бодо Хехелхамер, историчар БНД-а који сарађује са поменутом независном комисијом.

Открића као ова подстичу важне друштвене дебате, на пример о утицају и контроли тајних служби. БНД је и данас под наџором канцеларског уреда. У једном интервјуу за радио Дојчланд функ, Хенке захтева да се то промени: „Једина могућност да се таква служба озбиљно контролише јесте да постоји повереник у врху тајне службе, који не би био одговоран канцеларском уреду већ парламенту.“

Под контролом?

И стручњак за уставно право Герхард Роберс са Универзитета у Триру, слаже се да се злоупотреба мора спречити и каже да могућност за то већ постоји: „Устав изричито наводи да парламент успоставља парламентарни контролни орган који надзире савезне тајне службе.“

Тај контролни орган, наравно, заседа у тајности и чланови се обвезују на тајности у односу на друге посланике. Јер, информације којима они имају приступ, врло су опсежне. „Тај орган има право да затражи све акте, има право да позове и саслуша све сараднике, шефове тајних служби и министре. Код такве, свеобухватне контроле, изузеци су ретки“, објашњава Роберс, али и додаје: „Увек изнова су се водиле расправе око тога у којој мери влада мора да даје информације том парламентарном контролном органу.“ Било је фаза у којима је сарадња могла бити боља, сматра Роберс.

Остаје једна тајна

Унутрашњополитички досијеи из почетних година БНД-а су 1969/1970. године уништени – вероватно такође по налогу канцеларског уреда. Историчари су акте могли да реконструишу само на основу бележака у другим документима.

За сада остаје тајна да ли су и други канцелари, после Аденауера, користили БНД за своје циљеве – независна комисија историчара сада сме да истражује само прве године БНД-а, од 1945. до 1968. године.

Ауторке: Моника Грибелер / Дијана Рошчић
Одговорни уредник: Иван Ђерковић