Михаило Меденица: Правда за Славку

Карикатура: Тошо Борковић

03.12.2013. пише: Михаило Меденица

Правда за Славицу Ђукић Дејановић! Правда за оклеветани здравствени систем Србије, који се према извештајима ЕУ налази на самом зачељу Старог континента!
Гнусна, безочна и скоро истинита лаж, бре! Наше здравство је одлично, да не кажем врхунско, али пацијенти не ваљају, они кваре просек!

Углавном су болесни, а то битно утиче на реално сагледавање целокупне слике, која би била сасвим другачија, идиличнија малтене, уколико би само на трен застали са кукањем и запитали се: „Шта ја могу да учиним за здравство Србије, а не оно за мене“?!
Можете, господо, рецимо, ређе да обољевате, под један!
Кад и оболите не морате одмах код лекара, јер снага воље, медитација и облози од комовице лече више тога него што можете и замислити!

Ако баш, баш морате код лекара гледајте да се организујете са комшијама, па да на једну књижицу и једну дијагнозу прође више вас! Тако ће статистика бројати мање оболелих, а опет можете заједно да пијете исти лек, јер му и овако дође свеједно! Осим ако није тумор у питању, за све остало се и овако преписују бруфен и мировање.

Зашто ви што кукате јер вам је операција заказана тек за осам година на то не гледате као на лепу вест, плацебо ефекат малтене?!
У том квази – модерном свету за такве дијагнозе лекари пацијенту не прогнозирају ни шест месеци живота, а овде верују у човека, дају му чак седам година, све и да умре за три дана.

Реално, нада нема цену, а овде се добија на кило! Нада и бруфен да припомогне нади.
Оно што има и мора да има цену јесте труд лекара, његово вишегодишње улагање у себе, које с правом захтева и ваше улагање у њих, јер лекари су опште добро!
Ваша је срамота ако их толико понизите да сами морају да ишту новац, ко сираци тужни, уместо да понудите пре него што и кажете: „ааааа“…

Кад идете на бабине лова и поклони се подразумевају, а кад дођете на те, својеврсне бабине новој болести која вас тишти, нико се не хвата за новчаник. Срамота! Људи лепо узму муштулук, а не мито, битна је то разлика.

На послетку, самим тим што је Славица Ђукић Дејановић први стетоскоп Србије једноставно није могуће да здравство не ваља!
Па, лик те брижне жене лековит је колико и ноћење под Острогом, ако не и више?!
Потрудила се да здравствене установе добију оне плочице с натписом: „пауза“, а не да се као некад човек пита зашто сатима нема никог да га прими! Набавила је топлије стетоскопе, фластере који се лакше одлепљују, формуларе на којима стане више имена за чекање на операцију, мантиле на чију је белину и Сека Сабљић љубоморна, најквалитетније шприцеве с којима генерације деце могу да се играју после употребе…

Због свега тога злурада Европа прво треба да почисти своје двориште, па онда завири у наше!
Статистика говори да тамо пацијенти умиру углавном здрави, а код нас искључиво од болести, чекајући излечење.
Суштинска разлика, равна исцелењу!

Зато- правда за Славицу, правда за здравство Србије!

Доле реакција по чекаоницама!