ДАНАС: Марко Ђурић – Уставни закон после преговора са Приштином

ФБР КОМЕНТАР:
ПО ОВОМЕ СЕ ВИДИ, А ТО СЕ ОТВОРЕНО И ГОВОРИ И РАДИ, ДА СРБИЈОМ НЕ ВЛАДА СРБСКА ВЛАСТ ВЕЋ СЕ ВРШИ ОТВОРЕНА ИЗДАЈА, ЧАК И ПЛАНИРА ПРОМЕНА НАЈВИШЕГ ПРАВНОГ АКТА ОВЕ ЗЕМЉЕ – УСТАВА, А НА НЕМЕРЉИВУ ШТЕТУ И СРБИЈЕ И СРБА И СВЕ ПРЕМА БРИСЕЛСКОМ ДОГОВОРУ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ, ДА СЕ ЗАОКРУЖИ СЕПАРАТИСТИЧКА ТВОРЕВИНА ЗЛОЧИНЦА ТАЧИЈА… НЕКА НАМ ЈЕ БОГ У ПОМОЋ!
—
„Уставом Србије је предвиђено да ће се за регулисање питања статуса аутономије КиМ донети посебан уставни закон, па је логичније да се обаве политички преговори који ће створити предуслове за доношење таквог закона који ће рефлектовати постигнуте договоре, о коме ће се изјаснити и Влада и Народна скупштина и по потреби све друге државне институције“ – каже за Данас Марко Ђурић, саветник председника Србије и потпредседник српског дела Одбора за примену Бриселског споразума, одговарајући на питање да ли би ситуација била политички јаснија да је Уставни суд Србије оценио уставност Бриселског споразума пре локалних косовских избора.

Он сматра да је овим одговором објаснио и због чега власт није најпре променила Устав, па ишла на преговоре у Бриселу, кад је сам председник Србије признао да је платформа за КиМ неуставна.
—
Марко Ђурић, саветник председника Србије, говори за Данас, аутор текста је Јелена Тасић

13.11.2013.ДАНАС, за ФБР приредила Биљана Диковић

*Због чега је Београд пристао на изборе са несређеним бирачким списковима и границама општина по косовским законима, које су преузете из Ахтисаријевог плана?

– Бриселски преговарачки процес у вези са изборима на КиМ није текао глатко, као што, уосталом, ни пут ка постизању „првог споразума“ није био раван и без препрека. Много тога још треба да се реши да би сви постигнути договори у потпуности заживели, а на том плану се редовно суочавамо са приштинским опструкцијама око свих аспеката који предвиђају унапређење положаја српске заједнице у Покрајини, па тако буде и ситуација попут оне са списковима, где смо практично доведени пред свршен чин неколико дана пре избора. Спискови су тако прављени да се Албанцима на основу пребивалишта током 1999. омогући гласање на северу КиМ, а да се истовремено од скоро 300.000 Срба који би могли да испуне тај критеријум, на списковима нашло тек 13.000. О свом неслагању са таквим двоструким аршинима известили смо све укључене факторе, укључујући и бароницу Ештон. Желимо да у наредном периоду створимо повољније и регуларније услове за предстојеће парламентарне изборе, што не значи да је требало потпуно да одустанемо од борбе да кроз локалне изборе учинимо све да ЗСО заживи у пуном капацитету предвиђеном споразумима.

*Чему страх да би у северном делу Косовске Митровице градоначелник могао да буде косовски Албанац, поготово што ће многи Срби јужно од Ибра имати Албанце на челу општине, а албански одборници биће и у заједници српских општина (ЗСО)?

– Карактер међунационалних односа на КиМ је такав да доминација бивших бораца ОВК у локалном парламенту у општини у којој Срби чине убедљиву већину никако не може да буде добра вест за српске интересе. У другим деловима КиМ на кожи наших сународника видели смо какве импликације има то што власт држе следбеници идеологије ОВК. Такође, присутна је оправдана бојазан да грађани буду лишени могућности да на регуларан начин и у демократској атмосфери одлуче о својој будућности. То конкретно значи да је неопходно да амбијент на дан избора омогући мирно и достојанствено остваривање бирачког права за све који желе да га искористе, што није било, нити може да буде случај ако су мирни, пристојни, породични људи таоци насилничких, хулиганских група, који себи тепају „бојкоташи“, а на путу ка биралиштима своје комшије снимају, записују њихова имена, вређају их, прете њима лично и њиховој деци, гађају их каменицама или физички насрћу на њих.

*Да ли власт, како тврди ДС, „експлоатише“ појам ЗСО, за који нико не зна шта значи?

– Институције не „експлоатишу“ ЗСО, већ кроз заједницу покушавају да осигурају опстанак српског живља на КиМ, које за нас остаје неотуђиви део Србије. ЗСО представља институционални оквир у коме ће Срби у нашој јужној покрајини остварити најдиректнији облик управљања процесима од суштинског значаја за свакодневни живот, потпуно легитимно, признато и адекватно подржано и потпомогнуто од стране Београда, Приштине и међународне заједнице, што до сада није био случај. Комуникацију и координацију са Београдом и Приштином оствариваће на начин прецизно утврђен њеним статутом у свим аспектима, укључујући финансирање и практично функционисање органа. Заједница ће имати бројне стратешке надлежности: предвиђено је да добије одговарајуће представнике у правосудним органима, слободу у управљању и планирању инфраструктурним, образовним, здравственим и другим питањима на својој територији, имаће свог представника пред приштинским институцијама у Консултативној заједници општина, а моћи ће да слободно комуницирају са Београдом као и до сада.

*Због чега статут ЗСО није објављен пре избора, да грађани знају за шта гласају?

– Предвиђено је да се прво заврши изборни процес, па да Руководећи тим, након консултација са изабраним легитимним представницима локалних заједница са већинским српским становништвом сачини нацрт статута ЗСО и достави га међународним посредницима, чиме ће се новоуспостављена општинска већа најдиректније и на најдемократскији могући начин укључити у припрему оквира за своје будуће сабирање под плаштом ЗСО.

*Како коментаришете то што је први потпредседник Владе Александар Вучић само два дана пошто је у Грачаници изјавио да „неће и не може да ратује за КиМ“, 3. новембра понудио да Београд заведе ред у северној Митровици?

– Први потпредседник Владе није понудио представницима међународне заједнице улазак државних органа Србије у било какав рат 3. новембра, већ је послао јасан сигнал да наша земља има одговарајућа сазнања о изазивачима нереда и располаже оперативним капацитетима да се с њима адекватно, брзо и ефикасно обрачуна на територији северног Косова, ако за то сагласност дају надлежни светски политички фактори у складу са одредбама Резолуције 1244 СБ УН. Тиме је, уз бројне остале активности, још једном потврђена принципијелна конструктивност наших државних институција у текућем процесу и спремност на конкретно доприношење решавању проблема. Институције Србије ће у периоду до завршетка читавог бирачког процеса на КиМ 1. децембра бити максимално ангажоване у предузимању свих неопходних мера из домена својих надлежности како би допринели стварању предуслова за потпуну регуларност гласања.

Ко је утицајнији?

*Ако премијер Дачић каже да „Срби на северу КиМ не слушају никог – Београд, Приштину, међународну заједницу, што није први пут, а да слушају ДСС, Двери и Образ“, а Ви тврдите да је посланик ДСС Марко Јакшић јачи од речи државног врха, патријарха Иринеја и владике Теодосија, да ли значи да ова власт треба да се повуче, јер у народу има утицајнијих од ње?

– Ниједан појединац не може и не сме да буде јачи од државе и Уставом и законима гарантованих људских и грађанских права, па ни Марко Јакшић, ни друге личности и групе које су створиле климу напетости и страха и тако директно изазвали нерегуларности и учествовали у инцидентима 3. новембра. Порука Србима на северу је да ће Београд учинити све што је неопходно да се они не осећају уплашено уочи поновљених избора.