Нови скандал у Европи (1): Профит важнији од здравља

Напетост између посланика Зелених у Европском парламенту (ЕП) и Европске комисије (ЕК) ових дана достигла је усијање јер је ЕК објавила да за идућу годину одлаже извештај и дебату о опасним супстанцама које се масовно употребљавају у индустрији козметике и хигијене, као и за прављење пластичних амбалажа за храну и флаша за пиће.

18.10.2013. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ризични производи на тржишту целе Европе

Европска комисија је одлагање извештаја образложила потребом да се сачека израда студије о економским последицама које би претрпела хемијска индустрија у случају забране коришћења ових супстанци. Другим речима ако одуговлачење прође, Европски парламент ће вероватно расправљати и гласати о евентуалној забрани у новом сазиву, после европских избора у мају 2014. године. Неизвесно је да ли ће тада у посланичкој групи Зелених седети иста борбена екипа као сада.

Тема је експлозивна јер ова група хемијских једињења с разлогом има назив ометач ендокриног система (ОЕС) или како се у медијама популарно назива „хормонска бомба“. Према најновијим студијама, више од 40 одсто козметичких производа од лака за нокте преко крема и дезодоранса, садржи ове супстанце за које се сумња да изазивање такозваних хормонских канцера, за гојазност код деце и одраслих, проблеме трудница чија деца касније имају неуролошке поремећаје или превелику тежину. За сада је ЕУ забранила употребу бисфенола А у производњи бочица за бебе. Овај препарат је само један из групе ометача ендокриног система.

Атмосфера је постала још наелектрисанија када је током лета у неколико научних часописа објављено писмо које је потписало 18 токсиколога, професора и чланова јавних истраживачких институција, тврдећи да је претерана прича о штетности бисфенола и осталих једињења из исте групе такозваних хормонских имитатора. Угледни професори нису се ни осврнули на студије Светске здравствене организације и Програма за човекову околину УН спроведене током 15 последњих година, а које говоре супротно.

Око 40 научника одговорило им је у часопису Инвајроментал хелт, који је објавио доказе да 17 од 18 потписаних научника има финансијске уговоре са индустријом хемије, фармакологије, козметике, дувана, пестицида или биотехнологије. Ништа чудно ако се зна да ниједна лабораторија у Европи данас не може да опстане без приватних финансијера.
Као и случају осиромашеног уранијума, генетички модификоване хране, азбеста или антена за мобилну телефонију, индустријски лоби применио је тактику индиректне „куповине“ научника како би се дошло до закључка како су „мишљења научника о овом питању подељена“.

Тиме се, како су показали и други сличне афере, успешно одлаже забрана спорне супстанце. Начело примене принципа предострожности се просто не примењује иако документи ЕУ на то обавезују – упозорила је у више наврата Корин Лепаж, европска посланица и бивша француска министарка екологије.

Саветница Бароза ради за индустрију козметике

У овако напетој атмосфери Ан Гловер, саветница за науку председника Европске комисије Хорхе Мануел Бароза, заказала је састанак са стручњацима за 24 октобар. Из странки Зелених у Европском парламенту одлучили су међутим да не чекају тај датум да би кренули у напад. У једном писму чији је инцијатор француска посланица Мишел Ривази затражили су од Бароза да објави „декларацију интереса“ саветнице Ан Гловер, што значи да траже објављивање свих њених активности од којих има материјалне користи. Ствари су тим чудније што тај документ сада није доступан на интернет презентацији.