Ратови и куга – мијењали су демографску слику кроз историју БиХ. Демографски шок БиХ доживљава од 1875. до 1878. године током устанака против Турака, када земља губи 13,64 одсто популације.

У вријеме 40-годишње Аустро-угарске анексије спроводи се и први званични попис 1879. године, према коме је православно становништво било већинско, али је ипак, више од 200 хиљада Срба напустило БиХ.

До 1910. године број становника у БиХ се повећао за скоро пола милиона. Демографски раст зауставља Први свјетски рат у којем земља губи 19 одсто становништва.

Нови демографски шок БиХ доживљава у Другом свјетском рату када је, у тадашњој НДХ, убијено око 700 хиљада Срба.

У периоду између два свјетска рата вјерска одредница представљала је основ идентитета. Попис становништва у БиХ су спровдени 1948.године и 1953.године, али у ономе из 1961. своје мјесто налазе и Муслимани, иако је тек 10 година касније – уставним промјенама дефинисана муслиманска национална припадност.

Поново се наставља исељавање Срба. Разлози – конфедерација југословенске Социјалистичке државе и покушај идентификације републичког и националног. БиХ углавном напуштају интелектуалци.

Попис из 1981.године биљежи раст броја Југословена, вјероватно због стварања патриотских осјећаја поводом смрти Јосипа Броза Тита.

Према посљедњем попису прије 22 године, БиХ је имала нешто мање од 4,5 милиона становника. Посљедњи рат драстично је промијенио њену слику, према неким процјенама, у БиХ живи милион грађана мање.