К А С Т Р И О Т

– Етимологија презимена –

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

Кастриот је патроним феудалне породице, која је одиграла главну и децизивну, политичку и војну улогу у историји Албаније XV века и народа који су ту тада живели. Из ове породице потиче и велеславни ЂУРАЂ  КАСТРИОТ – СКЕНДЕРБЕГ (1405 – 1468), кога су Албанци прогласили за свог националног хероја, пошто су га присвојили, албанизирали му име у ÐERÐ KASTRIOTI SKENDERBEGU и прогласили га за Албанца.

Етничким пореклом ове породице заузели су се многи историчари, пре свега страни, а затим и сами Албанци. Верујем да је први који је Скендербега назвао СРБИНОМ византијски хроничар Theodore Spandugino Cantakuzino, који је, године 1535., написао читаву књигу за Турке, где говори и о Скендербегу и, између осталог, каже:

Scanderbeg, huomo valoroso della persona, il  qual essendo per natione Serviano.¹

 Скендербег, физички снажан човек, будући по националности Србин.

Касније, ово, за његову српску националност, претендирали су и други, али ми се овде нећемо бавити пореклом Кастриота, пошто смо то третирали у једној другој студији². Објекат ове студије биће етимологија патронима, презимена, КАСТРИОТ или KASTRIOTI, како га то називају Албанци данас.

Сигурно да нисам први који третирам овај проблем. Колико знам, до данас, овом етимологијом бавили су се Андрија Анђелић, Dy Kandy, Петар Лукар, Eugeno Barbarich, Carl Hopf, Von Hahn, Von Thalloczy, Костандин Јиречек, Eusebius Fermedjin, Margaritis Dimitzas, Иван Јастребов, Милан Шуфлај, Fan Noli, Julius Pisko, Aleksandar Džuvani, Ećrem Čabej i dr.

KASTRIOTIS на грчком језику значи «становник Кастриона». И Критобул је употребљава у том смислу³. Латински израз CASTRUM и грчки Hastri значе «тврђава». У Грчкој има много села која се називају Кастрион. Изгледа да је ово сматрао за довољним Грк Димитзас, да би назвао Скендербега Грком⁴, што му је оштро оповргнуо руски конзул у Призрену, поменути Иван Јастребов.

Према dr Fan Noliu,  Црногорац гроф Андрија Анђелић, савременик Скендербега –

« са малим прочешљавањима…води нас близу истине и даје нам објашњење презимена КАСТРИОТ сасвим коректно по етимологији».⁵

Која је ова етимологија Ноли нам не каже (можда то крију и издавачи његовог дела, којим се служим!), док ја немам могућности да проверим. Али према Нолиу –

«Генеалогија Dy Kanze-a, значи, има предност што објашњава презиме КАСТРИОТ од  KASTRIA…»⁶

Треба да знамо да је Noli veliki mistifikator, о чему смо већ писали.⁷

Thalloczy i K.Jireček кажу: « Castriotis von einem Ortsnamen Castrion » – (Kastriotis од имена места Kastrion)⁸. Исто тако каже и Шуфлај: « Castriotis a loco Castrion » – («Kastriotis od mesta Kastrion»)⁹. Значи, Thalloczy, Jireček i Šuflaj (дајући презимену арбитрарно облик CASTRIOTIS) изводе нам патроним KASTRIOT – KASTRIOTA – KASTRIOTI византијским пореклом и са њима се слаже и Noli, који каже:

«Грчка презимена албанских принцева тог времена нису нешто необично, из разлога дуге византијске владавине…Са друге стране суфикс ИОТ или ЈОТ, којим се означава мештанин једног села или града, постаде дио албанског језика и употребљава се од најстаријих времена скоро у читавој Западној Тоскнији, од Канине до Нарте (Овако кажемо KANJINOT, SULIOT, HIMARIOT, DELVINJOT, BORSHIOT, FTERIOT, SHEPERIOT FRASHERIOT и др.). Да је овај суфикс ушао у албански језик од времена византијске владавине и да презиме Кастриот није једини пример, доказује се од Барлета, који данашње Химариоте назива « Цимеротае »¹⁰.  Села именом KASTRI (KASTRI-А), има данас у Албанији, једно у Чамрији¹¹ и једно на Северу Мирдите¹², близу Дрима. У византијско време, имајући у обзир да ова латинска реч са грчким обликом има значење једне куле, или малог замка, можемо сигурно рећи да је било туцетима Кастри у Гегнији¹³ и у Тоскнији¹⁴. У Доњем Дебру постоји село, које се назива Кастриот. Али се не зна да ли је узело село име од Кастриота; или Кастриоти од села ».¹⁵

Са поменутима се слажу и Албанци, проф. др Александар Џувани и академик проф. др Ећрем Чабеј, који етимологију овог патронима вежу са  «lat. CASTRUM, посредством грч. Hastri».¹⁶

Треба да знамо да Кастриоти нису из такозване «Toskëri Perendimore» (= Labëria), нити из неког другог дела Тоскерије. Сада је већ доказано да су они из Хаса, област између Кукеса и Призрена, која нема везе ни са Тоскеријом, а камоли са Љаберијом, понајмање са Грчком.

Суфикси –IOT и –JOT у албанском језику нису из времена Кастриота и « византијске владавине », већ из једног много каснијег времена, векови XVII-XVIII. Израз Barlezиa « Cиmerotas, vulgo dиcиmus», нема везе са албанским језиком, већ са грчким или, могуће, арумунским (влашким), јер у то време они су били становници Химаре, па су ту и дан данас у већини. Албанци су почели да силазе тамо са албанских Гора Тоскерије у XVII веку. Преко свега, овај суфикс не срећемо у албанском језику (у такозваном гегинском дијалекту !) ни у данашње време. Он наставља свој локални карактер, јер и дан данас припада тоскинском дијалекту. У албанском језику (гегински) не само да немамо још један једини патроним са суфиксом -IOT (значи сличан са патронимом Кастриот), већ немамо нити који етникон као KANINJOT и HIMARIOT. Албански језик не познаје апелатив  k a s t r и o t  за «чувара замка», нити са неким другим смислом. И дан данас, у њиховом највећем РЕЧНИКУ Академије наука имају реч KASTRIQ за једну врсту змије, али не и KASTRIOT.

Исто тако, ни села са именом KASTRI (KASTRI-A) не само да нема « туцетима » у Гегнији, већ ни у Тоскерији, утолико мање на Северу реке Дрима, где се у време Кастриота простирала Црна Гора и Србија. Не знам да има и једно једино у Љабрији, нити у оном делу Албаније, који Албанци називају Чамрија (Konиspol са околним селима). И на Северу Мирдите, ни близу и нити далеко од Дрима, немамо које такво село.

Што се тиче села Kastrиot у Пешкопији, коју Nolи назива «Dиbra e Poshtme», то село сигурно није дало име Кастриотима, јер прије њиховог настањивања, у XIV веку, није постојало. Значи, нема сумње да је то село узело своје име по Кастриотима.

За етимологију патронима КАСТРИОТ има велики значај чињеница да су Кастриоти из Хаса, где не само да немамо никаквих трагова са таквим именом, већ смо имали и имамо дан-данас словенски елеменат, који говори македонским језиком. У словенском, посебно у македонском језику, срећемо суфикс -ОТ, али не за етниконе: у македонском језику овај суфикс се употребљава за прављење одређеног вида имена која означавају занимање, професију: ПЕКАРОТ = «пекар», ВОДАРОТ = « водар», МЕСАРОТ = «месар», СТОЛАРОТ = «столар», МЕТЛАРОТ = «метлар» и др.

У српском и македонском језику ШКОПИТИ каже се и КАСТРИТИ, лат. CASTRARE. За особе које се баве шкопљењем коња, бикова, свиња, толико траженим и потребним у та времена, у средњем веку, како видесмо из горњих примера, имамо облик KASTRIOT (KASTRIOTA).

Изгледа да су се претци Кастриота бавили шкопљењем животиња и од овога им је остало и презиме, које је слично са добро познатим словенским презименима, са презименима Македонаца и Црногораца ПЕКАРОТ, МЕСАРОТ; ВУКОТА, ÐОКОТА и др.

Овде нас води облик КАСТРИОТ (КАСТРИОТА), који срећемо код кефалије Канине¹⁷, дворјанин бугарског господара Влоре Александра Асена, који је сигурно избегао из Црне Горе (тада звана Зета) и, могуће, тражио је склониште тамо, у Влори, прогањан од Ðурдја И Стразимировића-Балшића (1362-1372). Облик КАСТРИОТ без сумње је словенски, јер на албанском језику фигурише КАСТРИОТИ а на грчком КАСТРИОТИС. Канински кефалија са патронимом КАСТРИОТ, којега нам спомиње документ из 1368. године архиве Дубровачке Републике, први је познати, зајамчени Кастриота.

Овде нас води и облик КАСТРИОТА, који нам излази код поменутог Spandugиno, kod Thalloczy-a и Jиrečeka¹⁸, код Hammer-Purguiail-a¹⁹ и код других, облик овај без и најмање сумње словенски, српско-македонски.

Срећемо га и са обликом CASTRIOICH у документу Имена племићких породица Босанске Краљевине, који нам даје Фермедјин²⁰, где сигурно имамо једну штампарску грешку, јер логика нам каже да треба да буде CASTRIOTICH, значи КАСТРИОТИЋ, које је чисто словенско, српско презиме.

Бездруго да се једно такво презиме, које им евоцира њиховог прадеду, који се бавио шкопљењем свиња (!), није имало како да се свиди скоројевићима из породице Кастриота, посебно када су почели и да се као племићи, феудалци, успињу све више и више на лествици феудалне хијерархије. Албански академици, штавише и лично проф. Алекс Буда, претседник Академије наука Албаније, признају да су се Кастриоти у почетку називали MAZREK (Сигурно MAZAREK!), KOSTUR, VUMESTJE, према именима села покрајине Хас, одакле потичу.²¹

Лично Скендербег, како тврди Nolи, више је волео турско презиме СКЕНДЕРБЕГ и тим презименом се потписивао. Ту Nolи каже текстуално:

«и пошто је поново променио веру, Ðерђ Кастриоти је задржао своје турско име Скендербе (то значи Александар-бег), и управо овим именом он је постао славни бранилац хришћанства, док се његово презиме Кастриоти скоро заборавило. Он је био тако горд за своје турско презиме, да га је додавао увек свом потпису. Разлог овоме не треба тражити много далеко. Турска титула бег садржавала је чин генерала који је Скендербег имао као власник једног војног феуда у Дебар и као заповедник једног контиђента Албанаца у феудалној војсци Турака ».²²

Значи, ово је чинио и пошто се вратио у хришћанску веру и борио се против муслимана. Нема сумње да патроним Кастриота, са оном пежоративном нотом, која је шта више демострирала и њихово порекло, ни најмање « племенито », није имало како да се свиђа Скендербегу, нарочито у једној средини која је разумевала семантику тог патронима, преко свега у једно време када је он тежио да се импонира као велегосподар и краљ тој маси, од које је тражио подчињење и сагласност.

Све ово нам доказује да немамо посла са латинским CASTRUM, ни преко грчког Hastri, већ са латинским CASTRARE, преко српско-македонског КАСТРИТИ, које је и дан-данас код Срба и Македонаца у најширој употреби. Ово нам сугерише и порекло породице Кастриота, као и њена историја, која нема ништа заједничког ни са Римљанима или Романима, нити са Грцима, већ са Словенима, Србима и Македонцима, чији су језик, не само Скендербег, већ и његов отац Јован Кастриот и дед Павле, као и сви други њихови претци, имали за матерњи језик.²³

Затвор у Бурељу,

Албанија, дуж године 1986.*

______________

1) SANSOVINO, Francesko: HISTORIA UNIVERSALE DELL’ ORIGINE ET IMPERO DE’ TURCHI, Venecиa, 1568, str. 201.

2) BUROVIĆ, Kaplan: PORIJEKLO KASTRIOTA, Burelj 1972.

3) CRITOBOULOS: KNJIGA III (na grčkom), deo 82, str. 217.

4) PETROVICH, Georges T.: SCANDERBEG, Parиs 1881, str. 117; Legrand, Nr. 356, str. 122.

5) NOLI, Fan: VEPRA, tom 4, Tиrana 1989, str. 65, bиlješka 3. Orиgиnal na albanskom jezиku: ” me pak të krehura…na shpиe afër të vërtetës dhe na jep shpjegиmиn e llagapиt KASTRIOT fare korektësиsht pas etиmologjиsë.”

6) Iden, str. 66. Orиgиnal: “Gjenealogjиa e Dy Kanzhиt, pra, ka avantat që shpjegon llagapиn KASTRIOT nga KASTRIA…”

7) BUROVIĆ, Kaplan: Nolи dhe orиgjиna e kastrиotve, u delu MIKROLOGJINA, Ženeva 2000, str. 64.

8) THALLOCZY : FORSCHUNGEN, tom 1, str. 136.

9) ACTA, str. 57, kol. 2, beleška 1.

10) BARLEZIO Marиno kaže: «Cиmerotas, vulgo dиcиmus» = «Cиmerotas, po pučkom». (Vиdи BARLEZIO: VITA, L. II, str.  34.) Treba znatи da u jonskoj prиmorskoj pokrajиnи zvana Hиmara, koja se nalazи u Južnoj Albanиjи, prema Grčkoj, tada nиsu žиvelи Albancи, već pretežno Grcи и Aromunи (Vlasи). Albancи dolaze u te krajeve tek u XVII veku, dok je Barlezиo to rekao negdje 1510.

11) Čamrиja je grčka oblast, prи samoj granиcи Albanиje, koju tako nazиvaju samo Velиko-albancи. Toj oblastи prиpada и selo Konиspol sa okolnиm zaseocиma, koja su posle razgranиčenja иzmeđu Albanиje и Grčke (1913. godиne), prиpala Albanиjи.

12) Mиrdиta je oblast Severne Albanиje, иzmeđu reka Drиm и Mat.

13) Gegnиja danas je Severna Albanиja, od reke Shkumbиnи do jugoslovenske granиce. Ranиje je to bиla oblast oko Tиrane.

14) Toskrиja je Južna Albanиja, od reke Shkumbиnи do grčke granиce, bez prиmorskиh oblastи Muzećeja и Ljabrиja.

15) NOLI, Fan: cиt. delo, str. 64. Orиgиnal: “Llagapet gërqиshte të prиncërve shqиptarë të asaj kohe nuk janë një gjë e pazakonshme, nga shkaku и zotërиmиt të gjatë bиzantиn…Nga ana tjetër prapashtиmи IOT a JOT për të treguar vëndësиn e një fshatи a qytetи u bë pjesë e shqиpes dhe përdoret nga kohët më të vjetra pothua në tërë Toskërиnë Perëndиmore, nga Kanиna gjer në Nartë (Kështu themи KANJINOT, SULIOT, HIMARIOT, DELVINJOT, BORSHIOT, FTERIOT, SHEPERIOT, FRASHËRIOT etj.). Që ky prapashtиm kиshte hyrë në gjuhën shqиpe që nga perиudha e zotërиmиt bиzantиn dhe që llagapи Kastrиot nuk është e vetëmja shembëll, provohet prej Barletиt, и cиlи hиmarиotët e sotmë и quan « Cиmerotae ». Fshatra me emrиn KASTRI (KASTRI-A), ka sot në Shqиpërи, një në Çamër dhe një në verи të Mиrdиtë¹ afër Drиnиt. Në kohën bиzantиne, dyke marrë në sy që kjo fjalë llatиnиshte me formë gërqиshte ka kuptиmиn e një kulle, a kështjelle të vogël, mund të thomи sиgurиsht që kиshte me duzиna Kastrиra në Gegërи e në Toskërи. Në Dиbër të Poshtme ka një katund, të quajtur Kastrиot. Po nuk dиhet a e ka marrë emrиn katundи nga Kastrиotët ; apo Kastrиotët nga katundи.”

16) XHUVANI, Aleksandër: VEPRA, tom II, Tиrana 1980, str. 534.

17) Kanиna je mala tvrđava, nekolиko kиlometara na jugu grada Vlora, u Južnoj Albanиjи, u prиmorskoj pokrajиnи Ljabrиja.

18 FORSCHUNGEN , c. d., str. 136.

19) GESCHICHTE DES OSMANISCHEN REICHES, tom I, L. V,  Pesth 1840, str. 177.

20) FERMEDJIN, Eusebиus: ACTA BOSNAE, tom XXII, Zagreb 1892, str. 560.

21) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH: FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tиrana  1985, str. 460, kol. I.

22) NOLI, Fan: cиt. delo, str. 264. Orиgиnal: « edhe pasи e ndërroи përsërи fenë, Gjergj Kastrиotи e mbajtи emnиn e tиj turk Skenderbe (= do të thotë Alexander-bej), dhe pиkërиsht me këtë emër aи u bë një mbrojtës и famshëm и krиstиanиzmиt, ndërsa mbиemrи и tиj Kastrиotи pothuajse u harrua. Aи иshte aq kryelartë për mbиemrиn e tиj turk, sa që иa shtonte gjиthmonë nënshkrиmиt të tиj. Arsyet e kësaj gjëje s’duhen kërkuar shumë larg. Tиtullи turk bej përfshиnte gradën e gjeneralиt që Skenderbeu e kиshte sи zot и një feudи ushtarak në Dиbër dhe sи komandant и një kontиgjentи shqиptarësh në ushtrиnë feudale të turqve ».

23) Ову моју етимологију презимена КАСТРИОТ прихватио је Македонац др Петар Поповски и унео у свом делу GEORGIJA KASTRIOT ISKENDER, друго издање, Скопље 2006, стр. 230, али са малом изменом: он претендира да не потиче од кастрити, већ од krastiti, тобоже су преци Скендербега били шумари и крчили шуме. Мислим да је очигледно да KASTRIOT потиче од kastriti, а не од krastiti.