Лажне декларације: Сваки залогај носи ризик

Сваки десети производ на тржишту хране у Србији са неисправном декларацијом. Пољопривредна инспекција лане открила 570 случајева разних неправилности. Преплићу се надлежности

26.08.2013. Д. Маринковић-Новости, за ФБР приредила Биљана Диковић

фото: ЕКО ЗАЛОГАЈ
Карикатура – Горан Дивац

ДА ли знамо шта једемо, којим додацима је „обогаћена“ храна и колико је сваки залогај ризик? Шта ако нам се учини да су сир, кобасица или намаз чудног укуса? На деклерацији тих производа, притом, видимо ситне, непотпуне или податке само на страном језику, уколико су производи из увоза.

Добрим делом страховања због безбедности хране подупире и конфузија у надлежности инспекцијских служби, пошто наџор обавља више инспекција, различитих министарстава. Како не постоји обједињена институција да координира рад санитарне, ветеринарске, пољопривредне и тржишне инспекције, надлежности су измешане и понекад направе озбиљну забуну.

– Много тога преплиће се у пракси, више се поуздано не зна шта је чија надлежност – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Свако од надлежних „држи“ чврсто своју страну без намере да о томе расправља, иако је неопходно да се што пре поради на институционализацији инспекцијске контроле.

Познато је да до нашег тржишта долазе производи са свих страна света. Српски потрошач често проверава многе податке о храни коју купује, првенствено о року употребе. Али без обзира на то што нас надлежни умирују да су сви састојци под контролом, већина грађана страхује да су анализе површне и нередовне.

Пољопривредна инспекција је у прошлој години спровела 6.500 контрола исправности хране и открила 570 случајева разних неправилности – од микробиолошке неисправности до недостатка докумената о пореклу и саставу намирница.

– Скоро сваки десети производ на тржишту хране у Србији у прошлој години имао је неисправну декларацију – показују инспекцијски подаци. – Утврђено је да на декларацији често недостаје и прецизна информација о количини масти, соли, угљених хидрата, адитива.

У Покрету за заштиту потрошача сматрају да купци у Србији немају довољно информација и знања о квалитету и безбедности хране коју једу. Може се рећи, кажу, да најчешће не знамо шта једемо и којим смо потенцијалним опасностима изложени.

– Намирнице које немају листу састојака, осим оних које имају само један препознатив састојак, не могу се налазити у продаји – каже Богосављевић. – Одговорност за потпуно и тачно декларисање је на произвођачу, али и трговцу, који је ставио у промет неисправан производ. Често налажење производа са неисправном декларацијом или без ње у продаји индикатор је слабе контроле. Прописи Србије не дозвољавају да се у сиревима од млека налазе рецимо палмино уље, соја или брашно. Ти састојци се могу користити у производњи биљних сирева, али који се тако и декларишу. Овај пример указује на постојање фалсификата у производњи сирева, што је посебно кажњиво, са драматичним последицама по сточарство, по положај потрошача, по сточарство и економске интересе земље.

Уколико се у салами од килограма „нађе“ само 200 до 300 грама меса, а остатак су вода, соја, хрскавице, језици, машински обрађено месо (млевене кости), то указује на кршење прописа и велику превару потрошача. Покрет је раније, додаје Богосављевић, у нешто блажој форми, утврдио постојање тог проблема код барених производа од меса.

– Познати су нам и проблеми преваре потрошача, декларисањем специјалне врсте хлеба, произведене од обичног белог брашна, а продаване као „црни“ хлеб – истиче Богосоваљевић.

– Анализе квалитета хлеба у продаји извршене на Пољопривредном факултету у Београду и од наше атестиране стручне комисије за оцењивање квалитета хлеба указале су на постојање тог проблема.

Др Јасна Мастиловић, технолог са новосадског Института за прехрабену технологију, каже да према важећим прописима свака намирница мора бити декларисана, и да на производу мора бити наведен састав.

– Наравно, остаје мала дилема да ли је то истинито, али „улази“ сировина морају да се слажу са оним што пише на декларацији – каже др Мастиловић. – Знамо да код нас инспектора има мало, и да не можемо бити сто одсто сигурни да је све исконтролисано, али моје искуство показује да произвођачи наводе оно што су и ставили у производ.

Проблем јесу, додаје Мастиловићева, производи који нису упаковани, који се рецимо, продају у радњама „здраве хране“ и на пијацама. Исто је и са стандардним врстама хлеба, које иако неупаковане, морају по правилнику да имају истакнуту декларацију на продајном месту, што код нас никада није случај.

– Код таквих намирница потрошач није у прилици да преконтролише шта производ стварно садржи – објашњава Мастиловић, и додаје да је код нас „култура“ потрошача да разумеју шта пише на декларацији на релативном ниском нивоу.

ПРОВЕРА ЈАЈА

СТРУЧЊАЦИ указују да приликом контроле и узорковања хране има доста пропуста, нарочито код увоза. Инспектори из првог шлепера најчешће узмимају узорке који су им најближи, а непознато им је у каквом је стању роба у позадини камиона. Од 100.000 комада јаја, рецимо, прегледа се само неколико. На фармама се провери само неколико комада јаја, које надлежни институт контролише. Са том потврдом о исправности касније фарме продају свежа јаја кондиторским кућама, без детаљнијих анализа. А ветеринарска инспекција у фабрици слаткиша прегледа услове складиштења јаја и пратећу документацију.

ТРАЖИ СЕ

ОРГАНСКА храна је све заступљенија на полицама трговинских ланаца у Србији, а продаја расте, иако су цене таквих производа неколико пута веће од оних који нису органског порекла. Секретар Удружења „Сербија органика“ Ивана Симић изјавила је да су цене свежих органских производа од 100 до 200 одсто веће од конвенционалних производа, а на српском тржишту највише се тражи свеже поврће, док је воће углавном намењено извозу. Цене прерађених органских производа веће су за око 80 одсто.