„Косово је очигледан преседан за Обаму јер су, као у Сирији, убијени цивили и Русија је имала дугогодишње везе са властима оптуженим за злочине. Председник Бил Клинтон је 1999. године искористио подршку НАТО и образложење да штити угрожену популацију како би оправдао 78 дана ваздушних напада”, пише лист.

Један истакнути званичник америчке администрације рекао је да је „косовски преседан” био међу темама о којима се говорило на састанцима у Белој кући о кризи у Сирији.

Званичници разматрају и да ли би војни удар имао нежељене последице, да ли би угрозио стабилност суседа, попут Либана, или довео до већег прилива избеглица у Јордан, Турску и Египат.

„Не може се рећи да радимо на правном оправдању војне акције, с обзиром на то да председник још није донео одлуку. Али Косово је, наравно, преседан за нешто што је можда слично”, казао је неименовани званичник.

Будући да би Русија вероватно уложила вето на било коју војну акцију у Савету безбедности УН, стиче се утисак да се Обама бори с мишљу да да заобиђе УН, иако је упозорио да би то захтевало снажну међународну коалицију и правно оправдање, пише „Њујорк тајмс”.

„Ако САД нападну другу земљу без овлашћења УН и без чврстог доказа, онда се поставља питање да ли међународно право то дозвољава и да ли имамо коалицију која би извршила тако нешто”, рекао је Обама у интервјуу за Си-Ен-Ен (CNN).

Обама је тврдње сиријске опозиције о томе да је режим у Дамаску извео напад хемијским оружјем назвао „очигледно великим догађајем који изазива озбиљну забринутост”, истичући да САД имају мало времена да реагују, али је нагласио да истражитељи УН на терену морају да утврде да ли се то стварно догодило.

У међувремену је један званичник одбране САД изјавио да ће америчка ратна морнарица појачати присуство у Средоземном мору још једним, четвртим ратним бродом, наоружаним крстарећим ракетама, због све веће кризе у Сирији.

Бела кућа је, с друге стране, синоћ саопштила да не очекује да ће у Сирију бити послате америчке трупе и потврдила опрезан став Обаме по том питању.