Са Богом и фашистима  – НЕМАЧКО СВЕДОЧАНСТВО О УСТАШКОМ ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА (видео)

На сајту www.deschner.info објављено је сведочанство у коме, уз анализу блиског односа између Ватикана и фашистичког режима овог века, Карл Хајнц Дешнер представља део мрачног поглавља у историји католичке Цркве. На основу опсежног материјала утврђује нам познати критичар Цркве да је Католичка црква подржавала ране фашистичке покрете у Европи. Било да је закључак Латеранског споразума у 1929, подршка Франку у Шпанском грађанском рату, признавање нацистичког режима у Немачкој по конкордату из 1933, или подршка фашистичким усташама у Хрватској: У свим случајевима, показао се претерани страх Црква од комунизма и њихове идеје о универзалном Католичанству јачег од свих хришћанских учења мира и милосрђа.

20.08.2013. Anti CENSURA, за ФБР приредила Биљана Диковић

У свом сведочењу Карл Хајнц Дешнер наводи следеће:

Римско папство је кроз ратове и преваре постало велико, кроз ратове и преваре велико и остало.
У 20. веку је одлучујуће подстицало и подржало све фашистичке државе а највише је подржало најстрашнији злочиначки режим Анте Павелића. Најповлашћенији и најгори злочинац био је Анте Павелић у тадашњој Југославији.

За Павелића Дешнер каже:
„Овај бивши адвокат из Загреба ја 30-их година боравио у Италији са својом бандом. Налогодавац је убиства краља Александра 1934. у Марсеју, притом је страдао и фанцуски министар.
Две године касније је у свом писму „славио“ Хитлера као највећег и најбољег немачког сина, онда је 1941. добио новац и оружје од Мусолинија и тако био припремљен за немачки напад на Југославију.
Као апсолутни деспот владао је Павелић у такозваној независној Хрватској, над 3 милиона католичких Хрвата, 2 милиона православних Срба, 500 хиљада босанских муслимана, као и осталим мањинама. Тада је његова држава распарчана, првенствено припала Италијанима.
Био је и два пута осуђиван од стране Југославије и Француске за двоструко убиство у Марсеју на смртну казну.
Ипак је од папе Пија Дванаестог на посебан слављенички начин дочекан и благословљен.

Највећи фашистички саучесник га је испратио пожелевши му „све најбоље у даљем раду“.

Након тога крећу католички масакри, они из средњег века нису ни приближно тако стравични…

299 српских православних цркава је у независној Хрватској опљачкано, уништено или претворено у јавне тоалете.
240 хиљада православних Срба је на силу прекршено у католике, а отприлике 750 хиљада православних Срба убијено.
Масовно су стрељани, убијани секирама, бацани у јаме, реке и море.
Масакрирали су их у такозваним „божијим кућама“, 2.000 људи у цркви Глина. Касније су тамо пронађена деца набијена на колац са слеђеним болом на лицима.
Срби су мучени најчешће приликом ноћних оргија, одсецани су им гркљани, набијани на колац, комадани као у касапници. Вадили су им очи, секли уши, носеве и то на живо. Сахрањивани су живи, одсецане им главе, давили су их и стављали на крст.

Италијани су фотографисали Павелића који је носио око врата ланац направљен од људских очију и језика.
Пет владика и најмање 300 српских свештеника су убили на најбруталнији начин. Као попа Бранка Добросављевића коме су косу и браду ишчупали и одрали кожу, извадили очи, све то док су његовог малог сина пред њим секли на комаде. 81-годишњем свештенику Платову из Бања Луке су ставили потковице као коњу и разбили главу, а онда запалили груди.
У Загребу, у резиденцији Степинца су мучили православног митрополита Доситеја до лудила.

Католички масакри су толико били страшни да су и италијански фашисти били шокирани. Чак су и Немци протестовали, дипломате, генерали, СС-официри…
Овај режим је од почетка до краја био католички режим уско повезан са римокатоличком црквом. Диктатор Павелић је за Степинца био један одани католик. Папа Пије га је звао још и „практицирајући“ католик.

На стотинама фотографија појављује се са свештеницима, бишофима, калуђерима и часним сестрама. Црква му је васпитала децу, имао је сопственог исповедника и у својој палати капелу. Много свештеника је припадало његовој партији такозване усташе, који су се стално позивали на Бога, цркву, религију, папу… бишопи и свештеници су били у парламенту или су служили као официри.

Полагали су заклетву помоћу ножа и пиштоља (са три раздвојена прста, сведочи фотографија). Језуите, али више францисканери су предводили наоружане банде које су убијале. Организовали су масакре „доле Срби“. Изјашњавали су се да је дошло време за револвере и оружје. За њих није био грех убити седмогодишње дете ако је против усташког закона.

Уз анализу блиског односа између Ватикана и фашистичког режима овог века Карл Хајнц Дешнер нам представља део мрачног поглавља у историји Цркве. На основу опсежног материјала утрђује нам познати критичар Цркве да је Католичка црква подржавала ране фашистичке покрете у Европи.

Било да је закључак Латеранско споразума из 1929., подршка Франку у Шпанском грађанском рату, признавање нацистичког режима у Немачкој по конкордату из 1933-, или подршка фашистичким усташама у Хрватској: У свим случајевима, показао се претерани страх Цркве од комунизма и њихове идеје о универзалном Католичанству јачег од свих хришћанских учења мира и милосрђа.