Зашто Срби не воле себе и Србију?
Стварно, зашто Срби ћуте?

Неко са стране би могао да помисли да сви Срби имају радно место, да Срби имају висок стандард, да је Србија једна срећна и берићетна земља. Неко са стране би могао да помисли да Срби живе у демократији којој нема равна на  кугли земаљској, да Срби имају све оно што нико нема, да Срби живе као срећан и задовољан народ.
14.08.2013.  Zeka Popovic, за ФБР приредила Биљана Диковић

„Чобан тера овце“
аутор: Душан Вуковић, академски сликар

Зашто Срби не воле себе и Србију?

Зашто је Краљ Александар I Карађорђевић основао, прво, Краљевину СХС па затим Краљевину Југославију?
Зашто није послушао Великог Војводу Мишића који му је лепо рекао да са фукаром није правити државу?

Зар је толико био алав, зар му је Србија била мала или је подлегао уценама и убеђивањима западних сила да Србија прими под своје окриље отпад пропале Аустроугарске Монархије са којим ни западни савезници нису знали куда ће и шта ће?

Почетком II Св. Рата Александрова Југославија је пропала, Срби су ту пропаст платили са 800000 хиљада, својих, српских живота у Павелићевој НДХ против које западни ментори нису имали ништа против а поготову Ватикан који је подстрекавао геноцид над Србима и њихово унијаћење у католичку веру.

Завршетком рата Срби опет улазе Југославију, по диктату савезника. На развалинама Александрове Југославије и геноцида над Србима ватикански опуномоћеник Јосип Броз формира комунистичку власт и под паролом “Братства и Јединства“ покушава да преда забораву све усташке злочине који су чињени у име хрватске нације.

Броз формира и АВНОЈ- јевске границе новостворених република, лукаво и све на штету Срба који мирно прихватају све његове потезе без обзира што је сваки на српску штету.

У исто време, Срби верни Брозови следбеници, стрељају немилосрдно по Србији своје Србе који нису били окренути Брозу и новом поретку. Попови, учитељи, лекари, глумци, српски домаћини падају пред митраљезима новог Брозовог поретка, без суда, без милости и без разлике…

Брозова Југославија, уз свесрдну помоћ Запада , Америке и Ватикана битише како тако све док Броз предосећајући свој биолошки крај не креће у растурање своје творевине кроз Устав из 1974г. опет на штету Србије.

Неколико Срба, интелектуалаца, схвата о чему се ради и диже свој глас али то не допире до српских маса па неки од њих бивају отпуштени са Београдског Универзитета а професор Ђурић допада и затвора.

Већ тада 1974. Срби не схватају шта им се спрема, ћуте уљуљкани у љубави према истом том Брозу а 1980. плачу, ридају, стоје данима пред Савезном Скупштином не би ли тако егзалтирани одали последњу почаст свом идолу и крвнику.

Још десет година траје Брозова Југославија, и припрема за грађански рат који почиње 1991.
Словенија, Хрватска, БиХ.

Креће општи грађански рат у коме Срби покушавају да спасу оно што се спасти не може. АВНОЈ-јевске границе су зацементиране, њих сви признају па и стари српски “савезници.“ Србе проглашавају за геноцидан народ, кољаче, убице… општи спин је на делу.

Србија постаје земља без савезника и пријатеља, усамљена и изолована незаслуженим санкцијама УН које су издејствовале земље којима је у интересу пропаст Србије, бацање на колена и ако треба и физичко уништење српског народа. После медијске припреме НАТО бомбардује Србију три месеца не штедећи ни материјалне ни људске ресурсе. На Србију су бачене тоне уранијума што је чист ГЕНОЦИД и затирање српске нације.

А онда српске демократе крећу у освајање власти и то им успева, обарају Милошевића уз свесрдну помоћ западних  “савезника“, тајних служби и НВО шпијуна.

Западне газде оснивају на српском Косову шиптарску државу, коју воде убице Срба и наркомански картел. Српско Косово постаје држава трговаца дрогом, људи и оружја.

Српске “демократе“ гледају да се умиле на сваки начин западним менторима не би ли им приступили, њиховим асоцијацијама и фондовима без обзира на цену коју ће Срби сигурно платити.

Српско Косово распродаје ДС и Тадић годинама, Срби из Србије гледају и ћуте. Срби са Косова дижу барикаде, туку се са НАТО бандом, Србија и српски политичари ћуте.

А онда Тријумвират Николић, Вучић, Дачић добијају изборе на лажним обећањима, на најгнуснијој превари Срба. Обећавају нову политику како према Косову, тако према ЕУ, Америци, Русији. Од тога , сада после годину дана њихове власти, нема ништа. Само гола лаж и издаја.

Преговорима у Бриселу Тријумвират напокон оставља Косово и српски народ шиптарској наркоманској држави у аманет.

СПЦ ћути, српски народ ћути, лаж, и лицемерство владају српским медијима. Истина је покопана, српска Влада и Скупштина гледају само како да спасу своју власт, како да преуме Србе и како да што више распродају још оно мало Србије што је преостало.

Српска Црква одржава парастосе изгинулим и несталим Србима у “Олуји“, на Косову и ту је крај. Свети Синод СПЦ издаје саопштење у коме подржава неразумну политику Тријумвирата и на тај начи заједно са њим дефинитивно препушта косовске Србе њиховој злехудој судбини у шиптарској злочиначкој и наркоманској држави.

Тријумвират је задовољан. Имају чиме да се похвале пред газдама а и пред Србима који изгледа не хају више ни за себе ни за Србију.

Ваљда је постало нормално да неко други управља Србијом, зашто би се сами Срби мучили и патили, размишљали и шта урадити и како се снаћи у данашњем свету. Срби су решили проблем на тај начин што седе са стране и посматрају како Тријумвират растура Србију по свим шавовима без да им је жао и да се брину за сутра, за своју децу, за нове генерације, ако их уопште буде.

И чему питање из наслова?
Можда само, тек, да не испадне да се нико није запитао зашто смо такви и зашто више не волимо ни себе ни своју једину земљу Србију?

***

Стварно, зашто Срби ћуте?

Неко са стране би могао да помисли да сви Срби имају радно место, да Срби имају висок стандард, да је Србија једна срећна и берићетна земља. Неко са стране би могао да помисли да Срби живе у демократији којој нема равна на  кугли земаљској, да Срби имају све оно што нико нема, да Срби живе као срећан и задовољан народ.

Додуше имају Срби и неких проблема али се српска власт труди да их реши што пре и што ефикасније на задовољство ЕУ, Америке и НАТО.

Ето, нпр. Косово.

Решено је и учињено. Српска власт је признала шиптарску државу на српском Косову и Метохији. Тај вековни Гордијев чвор Николић, Вучић и Дачић су решили да пресеку и да на тај начин реше проблема Америку, ЕУ и НАТО. Није ред да се Америка и ЕУ муче и пате и да решавају шиптарски проблем око њихове самопроглашене државе када то могу да одраде Срби врло ефикасно и темељито.

Има само један мали проблем. Може да се деси да оних сто хиљада, преосталих, Срба на Косову и нису нешто баш ради да се уклопе у шиптарско друштво и шиптарску државу. Српска власт, мисли да и за то има лека. Убеђивање, застрашивање, испирање мозга. Свако, са стране, може да види како је та процедура увелико на делу и у пуном замаху. Вулин се не миче са Косова. Трчи од села до села, од цркве до цркве, од куће до куће и убеђује Србе да треба да гласају на шиптарским изборима не би ли себи обезбедили светлу будућност као део шиптарске “демократске“ државе. Влада позива Српске Лидере са Косова у Београд  на “разговоре“  који се тичу њихове будућности, живота и опстанка као народа на Косову. У којој мери су ти “разговори“ охрабрујући и повољни за њих види се по њиховим лицима и штурим изјавама када изађу са састанка. Колико ће дуго Срби са Косова ћутати и да ли ће проговорити остаје да се види и евентуално чује.

Срби ћуте и када их трују млеком. У жару страначке борбе садашње власти и Демократске странке сазнадосмо и да млеко које пију наша дечица није баш најисправније и да је препуно афлатоксина. Када је требало да се установи ко је крив све се утишало, никоме ништа. Цех су, по старом добром обичају платили призвођачи млека тј. српски сељак. И он ћути јер је навикао да му држава скида кожу са леђа и да поједине, с времена на време, међу њима доведе до просјачког штапа као ове несрећне млекаре. Данас једни, сутра други, па како се коме заломи. Колико је крава млекуља поклано и колико је фарми пропало то Власт не занима. Сељак и онако ћути а они који ћуте као и да их нема, такве Власт највише воли.

Срби ћуте и када се возе изрованим путевима, ломе точкове, цепају гуме и уништавају аутомобиле који су одавно зрели за старо гвожђе. Можда Срби ћуте јер су поносни јер имају два министра који се баве путевима и аутопутевима. Та двојица, иначе, сарађују сјајно. Не мешају се један другоме у ресор а не мешају се ни , сами себи у посао тако да ствари по том питању функционишу беспрекорно. То што се путеви и аутопутеви граде годинама, што се паре троше и не зна им се трага, нема везе. Важно је да, малтене, свака партија има министра за инфраструктуру и да односе унутар коалиције ништа не може и не сме да наруши. Ако је Цезар брже градио римске путеве, то не значи да српски неимари- министри треба да га претекну. Лепо је што имају респект и поштовање према таквој историјској величини. Није џаба она:“Рим је вечан!“

Срби ћуте а и своју децу васпитавају у том фазону. Ту им здушно помаже и Министар Просвете који организује завршне испите са пуно помпе да би накрају објавио да је све “пуј пике не важи“ и да деца нису ни требала да уче и да се стресирају, бадава, ради завршног испита. Неки несрећници му провалили тестове за завршни испит и човек се нашао у небраном грожђу. Уместо да министрује мирно и без проблема морао је да размишља како да поступи у датој ситуацији. И нашао је соломонско решење. Поништио је први део испита и наредио да се деца рангирају према успеху у школи. То што су деца учила, што су ,заједно, са родитељима доведена на ивицу пакла, нема везе. Није ни министру  било лако. А тек му није било лако када га упиташе да ли се осећа одговорним и да ли би требао да поднесе оставку. Тек ту се показала његова фрустрација. Био је много љут и бахат јер како се неко уопште усудио да му постави такво питање? Зашто би он подносио оставку? Срби и њихова деца су и тако све ово малтретирање са његове стране поднели ћутке и мирно, као по обичају, тако да нема места његовој оставци а и шта би Образовање без таквог министра.

Пре неки дан изађе први Подпредседник Владе и нападе и оружи Србе на пасја кола јер су се неки Срби ПОБУНИЛИ, дигли свој глас, заради намере неимара да посеку ЗАПИС ДРВО-ХРАСТ које се ненамерно нашло на траси будућег аутопута 21. Века. А да је био љут, јесте, мора се признати. “Доста је било српског паланачког менталитета, то мора да се мења“ и то ће он променити па таман се не звао Ацика Спојенопрсти. Много га је изнервирало што Срби воле своје ЗАПИС ДРВЕЋЕ и што се баш једно такво ЗАПИС ДРВО нашло на траси ЊЕГОВОГ будућег аутопута. Рече човек да је платио визибилити студију ( шта год то било) и да нема шансе да аутопут 21. Века заобиђе ЗАПИС ДРВО, које ту расте већ 600 година. Да ми је само знати који ли је тај који баш ту засади тај храст не пазећи и не размишљајући да ће у некој будућности због њега и тог храста Ацика имати толико проблема, па још и са визибилити студијом? Има и ту  решење које изрече Веља Илић- министар-неимар у Утиску Недеље код Оље Бећковић. Решио Веља да не сече Запис него да око њега сагради стаклену пасарелу, не би ли се возачи дивили ЗАПИСУ док јуре 150 на сат. Оста ЗАПИС, стакло га штити а оста и Веља записан у историји као спасилац ЗАПИСА.

Питање је,  и то врло битно,  шта сада са српским ПАЛАНАЧКИМ МЕНТАЛИТЕТОМ, историјом, духом и душом? Што рече Спојенопрсти Алек, време је да се Срби преуме и дотерају у ред. Нема смисла да Срби у јеку приступних преговора са ЕУ инсистирају на својој историји и традицији, да показују несаломиви дух и да своју душу оптерећују проблемима које ће Алек да реши уз помоћ Николића, Дачића, Кетрин Ештон, Гвида Вестервелеа, Јелка Кацина, Штефана Филеа и америчког амбасадора. Остаје још да Србе утерају у НАТО, о чему се већ увелико шушка, ако и то већ није завршено, само народ још нису обавестили.

Питам се да ли ће Срби и то поднети ЋУТЕЋИ?