Хрватска у Европу са листама за одстрел

У српско Министарство правде почетком јула стигао је нови, ажуриран списак осуђених и оптужених за ратне злочине у Хрватској почињене у периоду од 1991. до 1995. године. И док се у Тужилаштву за ратне злочине Србије хвале да је то последица добре сарадње два тужилаштва, српског и хрватског, у избегличким удружењима кажу да се ништа није променило и да Хрватска и даље, само сада на суптилнији начин, преко ових спискова наставља да „цементира етничко чишћење“.

10.07.2013. Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

Потез Загреба није у духу помирења: Миодраг Линта

– Ми смо очекивали да тај списак буде далеко мањи, а он се повећао за још осам имена. Хрватско министарство правосуђа није направило искорак у објективном сагледавању ратних злочина и овакав списак само наставља да одвраћа српске избеглице од повратка и могућности да реше своје имовинско питање у Хрватској, а свакако да није ни у духу помирења две земље – каже за „Вести“ председник Коалиције удружења избеглица и посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта.

Из овог Удружења упозоравају да се наставља са праксом да прогнани Срби и даље нису сигурни, без обзира на то што их нема на поменутом списку, да их неће сачекати хапшење када пређу границу са Хрватском. Упозоравају да су достављеним списком обухваћене само оне особе које су у фази истраге, оптужења или им је пресуђено за ратне злочине.

На њему нема оних против којих је покренута предистражна радња, а које, такође, чека притвор када пређу границу, нити оних који су оптужени или се против њих води истрага за нека друга кривична дела. Подсећају на пример Милета Дакића, Србина из Војнића, који није био на списку оптужених за ратне злочине, али је ухапшен због наводног подстрекивања на убиство хрватских полицајаца.

– Зато ми инсистирамо на томе да се између два министарства направи договор да сва лица која се налазе у Србији, а за које хрватска страна тврди да су чинили ратне злочине или друга кривична дела буду процесуирана у Србији, а уколико им је већ пресуђено да се уради ревизија поступка, уз мониторинг хрватских колега.

У случају да се донесе ослобађајућа пресуда, онда Хрватска има обавезу да скине Интерполову потерницу. Такође, ако Хрватска за било кога накнадно установи неке нове доказе, да их одмах достави Србији како би заинтересовани био упознат са тим, а не да о томе сазна након што га хрватска полиција приведе – објашњава Линта. Он истиче да нико не жели да ратни злочинци прођу некажњени, већ да они не буду изговор за неосновано оптужење на стотине прогнаних Срба из Хрватске.

Одговор за неколико дана

Како је објавило српско Министарство правде и државне управе, сви заинтересовани могу попуњавањем обрасца, објављеног на сајту овог министарства, да добију информацију о свом статусу пред хрватским правосудним органима. Захтев са попуњеним обрасцем могу послати поштом или га лично предати на писарницу Министарства, док ће им одговор стићи за четири до пет дана.

Јосиповић: Били смо пристрасни

У односу на списак из јануара 2011, овај нови има осам имена више, а не 600, како су објавили неки медији, односно њиме је обухваћено 1.557 особа против којих је у току истрага, подигнута оптужница или су већ осуђени за ратни злочин. На њему има и Хрвата, а то се увек истиче као доказ да се приликом истраге не гледа у националну припадност. Ипак, и сам председник Хрватске Иво Јосиповић признао је пристрасност хрватског правосуђа.
– Имали смо две фазе – за време рата и после. Наше правосуђе је било пристрасно, пошто су се олако покретали поступци против српских формација, а било је опреза у случају поступака против хрватских јединица – рекао је Јосиповић за РТС, тврдећи да су се ствари промениле и да хрватско правосуђе сада ради без политичког утицаја.