СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ

Свети Јован је рођен 4.јуна 1896.г. на имању својих родитеља, наследних племића Бориса Ивановича и Глафире Михајловне Максимовић у месташцету Адамовки, у Харковској губернији. Приликом св. Крштења добио је име у част св. Архистратига Божијег Михаила. Његови преци са очеве стране били су придошлице из Србије. Један од предака, свети Јован, митрополоит Тоболски, био је подвижнк светог живота, мисионар и духовни писац.

Светитељ је растао као послушан дечак, тако да се његова сестра често сећала како је његовим родитељима било лако да га васпитају. Осећао је неутољиву тежњу, коју су у њему одгајили родитељи, да служи истини. Одушевљавао се примерима оних људи који су за истину дали свој живот.
Када је дошло време за учење, подитељи су га упутили у Петровски Полтавски Кадетски Корпус, посвећен, како је говорио сам Владика, “једној од славних страница руске историје“. Био је одличан ученик, али није волео два предмета: гимнастику и плес. У корпусу су га волели, али он је осећао да треба да изабере други пут. Архиепископ Антоније је у Харкову постао духовни вођа светитеља Јована. У Харкову се Михаило уписао на правни факултет, који је завршио 1918.године и неко време је радио у харковском суду. Али срце будућег светитеља бејаше далеко од овога света. Читаво време слободно од универзитетских обавеза, проводио је у читању духовне литературе, посебно издвајајући при томе житија светитеља.
Велики утисак оставио је на Михаила долазак у Харков младог епископа Варнаве (касније Патријарха Српског), кога је срдачно примио архиепископ Антоније и који је проповедао о патњама Срба под турском влашћу.
Руска катастрофа је приморала породицу Максимовић да напусти Отаџбину и да емигрира у Југославију, гдје је Михаилу пошло за руком да се упише на Богословски факултет Унуверзитета Светог Саве и да га заврши 1925.г. Још на завршној години у саборној цркви Михаила је Митрополит Антонијепроизвео у чтеца, а 1926. управо он га је у манастиру Миљкову замонашио под именом Јован, у част његовог претка. На Ваведење у храм Пресвете Богородице исте године, млади монах је постао јеромонах. Тих година он је био професор веронауке у Српској државној гимназији, а од 1929.године постао је предавач и васпитач у српској богословији Св. Апостола Јована Богослова Охридске епархије у граду Битољу.

Архијерејски Синод Руске Православне Заграничне Цркве је 1934.год. донео одлуку о унапређењу св.Јована у чин епископа, са његовим упућивањем у Шангај, као викарног архијереја Кинеске Епархије. Млади епископ је стигао из Србије у Шангај 21.новембра 1935.године, на Ваведење у храм Пресвете Богородице. У луци се окупило много људи који су чекали свога архипастира, који је одмах почео… са радом у граду. Чекао га је посао доградње великог храма и разрешење сукоба око јурисдикције који је тамо настао. Свети Јован је убрзо решио овај спор и временом успоставио везу са Србима, Грцима и Украјинцима. Он је посебно обраћао пажњу на духовно образовање деце, сам је предавао веронауку у старијим разредима Трговачке школе и увек је присуствовао испитима из веронауке у свим православним школама Шангаја.
Свети Јован је 1951.године био одређен да стане на чело Западно-европске Епархије. Најпре је св. Јован епархијом управљао из Париза, а касније из Брисела. Он је непрекидно путовао читавом Европом: служио је Божанску Литургију на француском, на холандском, као што је раније служио на грчком и на кинеском, а касније на енглеском.
У јесен 1962.године св. Јован је стигао на своју последњу проповедаоницу и то опет, као и много година раније на своју прву проповедаоницу, на празник Ваведења у храм Пресвете Богородице. Најпре је дошао у помоћ остарелом и оболелом старцу Архиепископу Тихону, а после његове смрти св. Јован је постао званични Архиепискп Западне Америке и Сан Франциска.

Пратећи чудотворну Курско-Коренску икону Пресвете Богородице у Сијетл, светитељ Јован је 19.јуна 1966.год. по старом календару, одслуживши у тамошњој Николајевској цркви Божански Литургију, остао још 3 сата у олтару. Затим је, обишавши са чудотворном иконом духовну децу око цркве, прошао у собу црквеног дома, где се задржао. Одједном се зачула бука и они који су дотрчали видели су да Владика лежи на поду и већ умире. Ставили су га у фотељу и он је пред чудотворном иконом предао душу Богу. Тако се завршио и његов изузетни подвиг натприродне тежине-лишавање одмора и сна. Положили су га на кревет који се тамо налазио, блажену постељу, која му је после четрдесетогодишњег уздржавања пружила мир и сан.
Православна Црква прославља светог Јована 19.јуна по старом календару, на дан његовог блаженог упокојења.

+ Стојте непрестано на духовној стражи, јер не знате када ће вас Господ позвати к себи. У своме земаљском животу будите спремни свакога минута да му положите рачун. Чувајте се да вас враг не улови у своју мрежу и не обмане, приморавши вас да паднете у искушење. Свакодневно испитујте вашу савест, проверавајте чистоту ваших намера и ваших мисли. + Св.Јован Шангајски

Из сећања на Светог Јована ученика Битољске богословије