Стварање је Пут Светлости.

Пут Посвећења.

Кад кажем Стварање, онда мислим на Духовно Стварање.

Стварање је увек Духовно Стварање.

Нема Стварања изван Духа, без Духа, без Великог Духа Стварања.

Шта је уистини Стварање, то се може видети и знати само онда када се посматра из Самога Бића Стварања.

Не може се о Стварању говорити са стране, изван Самог Бића Стварања!

Само Онај који је у Стварању, може да говори о Стварању.

Човек кроз Стварање потрвђује себе као Ствараоца, као Божанско Суштаство, као Божанство.

Наше Стваралачко Биће јесте наше Божанско Биће.

Човек Стваралац одувек је био прогоњен.

У свим временима, у свим вековима, у свим друштвима, у свим државама, свуда и свагда, био је прогоњен Човек Стваралац.

Био је прогоњен зато што је Човек Стваралац, песнички речено, Видело у тами.

Сваком властодршцу, сваком самодршцу, било је скоро немогуће да васпостави страховладу, ако је у суштом друштву, ако је у дотичном народу, постојао и један једини Човек Стваралац!

Сви владари, мали и велики, народни и светски, одувек су зазирали и стрепели од Духовног Ствараоца, од Пробуђеног и Освешћеног Човека.

Данашњи кројачи новог светског поробљавања такође зазиру од Човека Ствараоца.

Али њихова борба против Човека Ствараоца данас је прљавија него икада раније.

Данашња борба против Човека Ствараоца води се подмукло, потуљено и лукаво.

Данашњи кројачи мрачног светског поретка не прогоне Ствараоца као некад; они га данас исмејавају, преко својих демонских медија, и представљају га као бесловесног човека, као идиота.

Они су људима, јавном мненију, до те мере поробили ум и разум, до те мере сузили свест (а посве убили сваку самосвест), да ће људи поверовати у сваку глупост мрачних владара пре него ли у највећу мудрост Пробуђеног Човека, Човека Ствараоца!

Људи више не верују песницима и посвећеницима, не верују пробуђенима и освешћенима, већ сву пажњу поклањају медиокритетима и дембелима са малих екрана. Они који се појављују на малим екранима јесу богови за светину и пучанство.

Зато се у свим земљама, у свим државама, лагано и без отпора, васпоставља светска диктатура.

Најгрознија, најмрачнија страховлада, најзлослутнија глобална тиранија!

У спољноме је свету готово немогуће водити одбрамбени рат против светске страховладе, зато што су људи замађијани и успавани.

Милијарде људи нису господари својих живота, нису кројачи своје судбине.

Милијерде људи живи у тами; милијарде живе као чопори и крда које зли владари, владари из сенке, из дана у дан, воде на губилиште.

Кротко, и без опирања, замађијано и успавано крдо иде само на кланицу!

А кланица је све у овоме свету.

Свуда су кланице, стратишта и губилишта око нас.

Затрована храна, затрована вода, затрован ваздух, а затрован је и сам живот без сврхе и смисла.

Једини Излаз, једини Пут, јесте Пут Стварања, Пут Светлости.

Само тим Путем, Путем навише, можемо изиђи из ропства, можемо изићи из таме.

Јер, само се на том Путу можемо потврдити као Божанска Бића.

Само на том Путу можемо познати Љубав, Лепоту и Доброту.

Само на том Путу можемо видети једни друге као Суштаства и Присуства, видети као Божанства.

Само на том Путу, ви и ја можемо бити Једна Душа, Једно Суштаство, Једно Присуство.

Само на том Путу, ја ћу вама бити драг и мио, онолико колико сте и ви мени драги и мили.

Ви који читате моје песме, и ја који стварам и пишем своје песме –

за вас!

Ако нас не спаја, и не повезује, Божанска Љубав, Божанска Лепота и Божанска Доброта, онда ми и не постојимо.

Јер, без Љубави, Лепоте и Доброте ничега нема, па нема ни нас!