БУДИТЕ ОБАВЕШТЕНИ: Др Биљана Барет – НЕ у СТО, сачувајмо природне ресурсе за децу Србије
Србија је пред уласком у Светску трговинску организацију (СТО) и добро је да будемо обавештени шта је то у ствари СТО
За СРБски ФБРепортер на питања о Светској трговинској организацији одговорила је др Биљана Барет… Закључак је јасан: Србија уопште нема ни један једини разлог да приступи овој организацији, коју су у Индији назвали – Светска терористичка организација…
01.06.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

др Биљана Барет
СТО су заправо основале најбогатије земље света. То није никакав форум за трговинску размену. СТО заступа интересе банака и мултинационалних корпорација, њихов профит је стављен на прво место, испред човека и природе. Раднички синдикати, удружења пољопривредника, обични мали људи земаља чланица немају никакво право одлучивања о основним стварима које се тичу сопствене животне егзистенције, то је по речима активиста Индије – Светска Терористичка Организација.
СТО не представља трговинске споразуме, правна клаузула при уласку у ову организацију гласи: СВЕ ЗЕМЉЕ ЧЛАНИЦЕ МОРАЈУ ДА ПОДЧИНЕ СВОЈЕ ЗАКОНЕ, РЕГУЛАЦИЈЕ И АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОЦЕДУРЕ – УГОВОРИМА СА СВЕТСКОМ ТРГОВИНСКОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ.
СТО је само вектор носач који корпорације користе да би заобишле законе земље у којој послују. СТО намеће правила Владама и тако једна држава чланица више нема контролу над корпорацијама које у тој земљи послују. СТО гуши основна људска права, право на здраву животну средину, право на здравствену заштиту, образовање, сигуран посао, место за живот. Дерегулације и приватизација су основне активности СТО и ми грађани постајемо непријатељи у очима СТО зато што стојимо на путу остваривања њиховог профита.
Важно је да се појасни да је СТО глобални Устав који све светске Владе морају да прихвате. Уколико се једна земља учлани у СТО и након тога што увиди да СТО није оно за чега се декларише и покуша да изађе из ове организације, сусрешће се са читавим низом санкција. Корпорације су те које пишу правила рада СТО.
При одлучивању, конценсзус остварују четири најбогатије чланице: Канада, САД, Јапан и ЕУ и он се намеће већини, а то што свака земља чланица има један глас нема никаквог утицаја на доношење одлука. Ово не може да се зове ни светска, ни трговинска, нити организација.
Једна држава може да прехрани своје становнике ако омогући грађанима да производе своју храну. Уласком у СТО грађани више нису обезбеђени са храном сопствене земље, губи се основно људско право грађана једне земље чланице.
КРОЗ СПОРАЗУМ О ПОЉОПРИВРЕДИ, СТО ЋЕ НАМЕТНУТИ СРБИЈИ ХРАНУ ИЗ САД, ЕУ, ЗЕМАЉА КОЈЕ УЗГАЈАЈУ ГМО, КОЈА ЈЕ МНОГО ЈЕФТИНИЈА ОД ДОМАЋЕ ХРАНЕ ЗБОГ БЕНЕФИЦИЈА КОЈЕ СЕ У ТИМ ЗЕМЉАМА ДАЈУ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА. Оваква неправедна конкуренција уништиће мала породична домаћинства. СТО ће преузети нашу пољопривреду, захтевати отварање домаћег тржишта за ГМО и смањење пореза на увоз да би преплавила наше тржиште са јефтином храном из САД, ЕУ, Бразила, Аргентине…
Домаћи пољопривредни произвођачи неће моћи да се такмиче са оваквом конкуренцијом и постоји оправдана забринутост да ће наши сељаци због немогућности плаћања дугова остати бескућници а њихова земља отићи право у руке корпорацијама. СТО није трговинска размена него вектор за остваривање монопола.
ГАТС (General Agreement on Trade in Services) или генерални споразум о размени у услугама, креира велике проблеме. Основно људско право као вода, образовање, здравствена заштита постаће приватно власништво мултинационалних компанија и само онај ко буде могао да плати ове услуге моћи ће и да их има. По Светској Трговинској Организацији ни вода више није људско право него потреба, а чим је нешто потреба онда може да се допрема и наплаћује. Ако је људско право, не може да се прода, зато је проглашено као потреба. Уколико уђемо у СТО више нећемо имати ни контролу над водом наше земље јер по дефиницији СТО вода постаје роба, а роба не може бити ограничавана. Грађани ће имати приступ води само ако у напред плате за њу. Корпорације ће добити могућност да суде нашу земљу уколико буде тражила своју воду за своје грађане јер би се тиме узнемиравало право корпорација да послују у нашој земљи.
ТРИП споразум ограничава доступност лекова грађанима по приступачним ценама.Само они који буду имали довољно да плате скупе лекове моћи ће и да се лече.
Фер размена је потреба, разумна правила трговинске размене су потребна, али није прихватљиво да се између осталих криминалних пословања СТО храна допрема са другог краја света да би је Србија увезла и да се при томе уништи наша пољопривреда, а пољопривредници Србије имају све могућности да је производе локално. Светска Трговинска Организација не може да се измени или унапреди, зато што је заснована на погрешним и опасном моделу и представља опасност за цео свет. Не служи интересу грађана него интересу корпорција и намеће држави правила која служе једино интересу банака и корпорација. СТО је ту да покраде наше природне ресурсе, приватизује јавне услуге ида нам дотури и остави опасни отпад који нико не жели у својој земљи. Светска Трговинска Организација није потребна Србији, Србија је са милијардама вредним природним ресурсима потребна СТО.
Србија нема ни један једини разлог да приступи Светској Трговинској Организацији, свако од нас жели да живи као слободан човек а не роб као мултинационалних корпорација. Сачувајмо природне ресурсе за децу Србије.
Категорије:Биљана Диковић, ДРУШТВО, ЕКОНОМИЈА, ЗДРАВЉЕ-ЕКОЛОГИЈА, ИЗДВАЈАМО, Новости, ПОЛИТИКА, MAIL - RSS FEED














Коментари читалаца…