Американци не прекидају свој хладни рат против Србије
ВАШИНГТОН УВЕЛИКО ПРАВИ „ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ” И СТВАРА УСЛОВЕ ЗА – САВРЕМЕНУ ПРЕДКУМАНОВСКУ СРБИЈУ
Пише: Томислав КРЕСОВИЋ, публициста
ДЕВЕДЕСЕТИХ година прошлог века аналитичар Дејвид Гомпарт у угледном америчком часопису Foreign Policy, у тексту „Како поразити Србију” писао је о методима економског исцрпљивања Србије кроз санкције, изолацију и употребу војне силе.
Након 1999. године САД континуирано, без обзира ко је председник и да ли владају демократе или републиканци, примењује концепт „хладног рата” према Србији. Тај „рат” је збир политичких предрасуда о Србији као држави која је одговорна за ратове на Балкану, па у дужем временском периоду треба да буде „под контролом” и кажњена.
САД су након пада Слободана Милошевића октобра 2000. тактички „омекшале” своју политику према Србији са намером да у дубину њене власти уведу „меку моћ” у виду политичког протектората.
САД одређују да ли ће и када Србија бити у ЕУ и какву политику ЕУ треба да води према Србији.
Ни једна држава у ЕУ нема снаге да противречи САД када је реч о геополитичким играма у Европи, посебно на Балкану.
Србија неће постати члан ЕУ док не постане чланица НАТО-а, то је политички постулат владавине САД у Европи.
Сада је Србија у „мекој моћи” НАТО-а у пројекту Партнерство за мир, потом треба да постане чланица НАТО па тек онда ЕУ. Стратешка матрица је јасна! Србија као витална зона америчких интереса на Балкану и као „поражена држава” мораће да се одрекне неутралности и стратешких веза са Руском Федерацијом.
На политичкој сцени Србије само ДСС је за политичку неутралност, остале партије или су за улазак у НАТО или вешто „прикривају” своје праве оријентације према евроатлантизму.
Србија у стратешком „поразу”, поред одрицања од руских стратешких интереса и приступања НАТО, у догледној будућности од пет година, треба да се државотворно дистанцира од Косова и Метохије на начин како се од ње тражи Бриселским споразумом. Дакле, САД не очекују да Србија одмах призна статус Косова, већ да „демисионира” са Космета посебно са севера и да сама одбаци Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и прихвати модел ЕУ, који је под контролом САД и НАТО.
Србија сама себе у име својих интереса треба да „ампутира” са Косова, и да прелазном формом прихвати модел ЕУ за управљање Косовом дефинисан у Бриселу, а онда наступа политичка сурова прагматика под вођством САД пуне интеграције севера Косова под власт Приштине.
„Самоодрицање” Србије од Косова
Даг Бендоу је истакнути сарадник Кејто института и стручњак за спољну политику и грађанске слободе, својевремено радио и као специјални саветник председника САД Роналда Регана, и био уредник политичког магазина „Инквајер”.
Једном приликом је написао: „Око 120.000 Срба остало је на Косову, при чему је око половине овог броја сконцентрисано у четири општине око града Митровице, северно од реке Ибра. Требало би да им буде допуштено да остану у Србији, али ЕУ је била ужаснута оваквим предлогом. Уместо тога, Брисел је запретио да ће успорити, а можда чак и сасвим онемогућити тежње Београда да уђе у ЕУ, уколико овај не пристане на понуђене услове. Србија је пристала на номинални компромис, који Србима са Косова обећава ограничену аутономију, у замену за нешто што изгледа да ће на крају бити пуно признање Косова. Наравно, та одлука је на Београду, који је изложен великом притиску да попусти.”
Стратегијски циљеви САД и НАТО је да сама државна власт обезглави и обесхрабри Србе на Косову, посебно на северу, и да себе дефинишу као политички народ и траже адекватну аутономију. Циљ САД је да преко владе Србије утичу на сламање сваког озбиљнијег отпора и самобитности и да корак по корак прихвате реал-политику независног Косова и њених институција.
Даг Бендоу даље каже: „Срби с Косова, међутим, можда неће отићи у тишини. Лично сматрам да би било боље да се Србима понуди исто право на самоопредељење које је дато другима”.
Америчка „домино стратегија” доминације
Јасно је да Даг Бендоу говори о виду отпора Срба на северу Косова и да је ту задатак владе Србије да их „уразуми” на све могуће начине како Србија наводно не би била талац такве политике.
САД и НАТО се прибојавају да би могли да са властима у Приштини употребе силу против Срба са севера и тако да дође до нове „Косовске олује” уз међународне инпликације и конфликтност на читавом Балкану, пре свега на југу Србије или у Македонији.
Свако насиље над Србима на северу Косова отворило би оштар одговор грађана Србије на југу Србије у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу, или би то био сигнал за сукобе у Западној Македонији, која инсистира на федерализацији БЈР Македоније.
Ово би била опасна „Балканска одисеја”, која би пореметила односе не само на Балкану, већ и у односима САД и Руске федерације.
Пошто се САД и НАТО чврсто држе да нема „промене граница”, потребно је да Србија сама себе укида на Косову и Метохији. САД сматрају да Србија сама мора да пресече косовски чвор уз њихову помоћ како се не би отворила Пандорина кутија у Босни и Херцеговини са ризиком да се Република Српска издвоји и постане самостална као држава, или да се у блиској будућности од 10-так година интегрише са Србијом.
Даг Бендоу каже: „Прекасно је да се поправи геополитички и хуманитарни хаос који је направљен. Али, ако Европљани желе стабилно решење, требало би да охрабре истинске преговоре између нових балканских земаља, Србије и преосталих незадовољних мањина. Разумна промена граница представља једино средство којим може да се обезбеди мир.
Даље сузбијање тежњи Срба широм Балкана носи у себи ризик од новог сукоба.”
Трајнији и дугорочнији мир на Балкану није успостављен, већ је Балкан у „контролисаној кризи” или дозираном хаосу.
Читава пирамида америчке политике на Балкану је „домино стратегија” која се заснива на контроли држава и влада, али и управљању кризом у зависности од глобалне игре и намера да се Европа и ЕУ преко Балкана или економске кризе на југу Европе држи у тзв. „сукобу ниског интезитета”, мешавини етничких ограничених конфликата, тероризма, организованог криминала и економских криза.
САД притискају Србију и њену власт на одрицање или суспензију овлашћења на Косову и Метохији, а дотле се већ увелико гради нови економски и политички облик Велике Албаније и обликовање такозване предкумановске Србије.
Категорије:АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, Анализа, БАРИКАДЕ, Биљана Диковић, Ванредно Стање, ДРУШТВО, Други пишу, ИЗДВАЈАМО, Мишљење, Новости, СТАВ, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11070 Земун, Магистратски трг 3 – Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр.1607/13 – 22. април 2013.
ОКУПАЦИЈА ТРАЈЕ – НЕ ТРЕБА ПИТАТИ НАРОД
Државници Републике Србије убеђују јавност, да је најкорисније било преговарати с представницима окупаторске управе на Косову и Метохији и упорно додају, ако буде требало, о томе ће питати и народ!
Овакву бесмисленост не би изговорили ни ученици основне школе, јер је и деци јасно шта значи агресија једне државе на другу и шта за последице има окупација дела државне територије – у којој окупатор пљачка природна богатства. Државници Републике Србије се поносе тиме што чланице ЕУ и НАТО посредују у преговорима Владе Републике Србије и окупаторске управе на Косову и Метохију, а не схватају да су те чланице ЕУ и НАТО војни агресори на Србију и окупатори Косова и Метохије.
Једина тачка дневног реда у преговорима Србије и Европске уније мора бити:
1. ОКОНЧАЊЕ ОКУПАЦИЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Друга тачка у преговорима не сме постојати, него само подтачке – с финансијским обавезама НАТО и ЕУ према Србији:
– исплата Србији ратне одштете,
– исплата Србији вредности свих порушених фабрика, школа, болница, стамбених зграда, мостова и других објеката инфраструктуре,
– исплата за коришћење одузетих стамбених и других објеката Србима, Ромима и другим прогнаницима с Косова и Метохије,
– исплата за коришћење пољопривредних имања, трговина и производних погона свим прогнаницима с Косова и Метохије,
– исплата одштете за рушење или оштећење српских хришћанских храмова на Косову и Метохији, који су најстарији у Европи,
– попис становништва на Косову и Метохији и утврђивање броја оних који нису држављани Републике Србије – уз поништавање пописа становништва пре 1990. године, у којем је фалсификовано, да Шиптара на Косову и Метохији има 1.700.000, уместо 800.000, од којих је 300.000 било страних држављана – албанских. Само је 500.000 Шиптара било на Косову и Метохији с држављанством Србије, а близу 500.000 је било Срба, Рома, Турака, Египћана и припадника других народа.
Не треба да плаши државнике Републике Србије никаква претња привредном изолацијом, јер је ту изолацију Европска унија већ спровела против Републике Србије и одржава је од 1999. године. Уништила нам је производне погоне, онемогућила градњу аутопута кроз Србију, затворила моћне српске банке и отворила западноевропске – да покупе уштеђене девизе и оне које рођаци шаљу из иностранства. Европска унија нам извози све оно што је индустрија Србије некад производила, а успут нам је (преко својих политичара у Србији) купила пољопривредна имања и смањила производњу и жита, и воћа, и индустријског биља, и меса, и млека… Успут, Европска унија се дочепала свих руда на Косову и Метохији и свакодневно ту руду (зеолит на првом месту) одвозе камиони до лука у Бару и Солуну и теретним возовима до Немачке.
Поучени пљачком српские државне и приватне имовине у Републици Српској Крајини – од стране Хрватске и чланица Европске уније, Влада и Скупштина Републике Српске Крајине обавештавају држављане Републике Србије, да се истоветан поступак примењује и у Србији, и да државници Републике Србије не треба да разговарају с Еворпоском унијом ни о чем више – осим о захтеву за ратну штету због агресије НАТО 1999, окупације Косова и Метохије и уништавању српске привреде.
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА,
Милорад Буха, премијер,
Председник Скупштине,
дипл. инж. Рајко Лежаић
Свиђа ми сеСвиђа ми се
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1600/13 – 30. III 2013.
ЗАПАД УВЕО САНКЦИЈЕ ЦРНОЈ ГОРИ 1913 – ПО ПЛАНУ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА – 1878.
Влада Републике Српске Крајине је саопштила (бр. 1598/13 од 18. марта 2013), да су шиптарске државе стваране на српским земљама на основу одлуке Берлинског конгреса 1878. године. То је била одлука западноевропских држава и Турске, те ће оне, уз придруживање и Сједињених Америчких Држава, разбијати Југославију од 1990. до 1995. и извршиће агресију на Србију и Црну Гору 1999. године, кад су окупирале Косово и Метохију.
Тада, 1878, Европа ће онемогућити ослобођење Босне и Херцеговине од Турске, забранити уједињење Србије и Црне Горе и Рашку ће уступити Турској, да се две српске државе не би граничиле, а против Црне Горе и Србије ће покренути медијску хајку. У споменутом саопштењу смо објавили више докумената с Берлинског конгреса, којa су, између осталог, упућивалa западноевропске државнике, да онемогуће уједињење Србије и Црне Горе и да не дозволе излазак Србије на обале Јадранског мора. Овај пут скрећемо пажњу на чињеницу, да су западноевропске државе створиле државу Албанију на српским повјесним и етничким земљама, на којима су Шиптари живели као национална мањина. С обзиром да се томе супротстављао црногорски краљ Николе Петровића, Запад је (1913) запретио српској Црној Гори и увео потпуну блокаду црногорских морских лука, те није била могућа пловидба црногорских бродова, нити увоз и извоз робе. Све се десило као и од 1990. до 1999, кад је Запад увео блокаду и санкције Црној Гори и Србији. И тад ће се војне снаге западноевропских држава, као и крајем двадесетог столећа, звати „међународним снагама“ – ништа ново у колонијалним поступцима држава Запада! Ову чињеницу је објавио дневни лист „Политика“ у Београду, 29. марта 1913. године:
„БЛОКАДА ЈЕ ПОЧЕЛА – Командант међународне флоте саопштио је црногорском обласном управитељу у Бару, да, по решењу великих сила, од јутрос у 8 часова, почиње блокада црногорских обала – ширећи се на југ до ушћа реке Дрима. Командант флоте је саопштио, да се сви страни бродови, у року од 48 часова, морају удаљити из црногорских лука. Текст саопштења, које је учинио представник великих сила гувернеру Бара, у име међународне флоте, гласи: ОБЈАВЉУЈЕМ БЛОКАДУ ОБАЛЕ ИЗМЕЂУ ПРИСТАНИШТА БАРА И УТОКА РЕКЕ ДРИМА. БЛОКАДА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА ПРЕ ПОДНЕ – 28. МАРТА 1913. ГОДИНЕ. БЛОКАДА ЈЕ СВЕДЕНА НА ОБАЛЕ ИЗМЕЂУ 42/6 И 41/46 СЕВЕРНЕ ШИРИНЕ И ОБУХВАТА СВА ПРИСТАНИШТА, ЗАЛИВЕ И УТОКЕ РЕКЕ ИЗМЕЂУ НАВЕДЕНИХ ГРАНИЦА“.
ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер
СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ,
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник
Свиђа ми сеСвиђа ми се
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1599/13 – 29. III 2013.
ЗАПАД РАЗБИЈАО ЈУГОСЛАВИЈУ ПО ПЛАНУ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА – 1878.
Влада Републике Српске Крајине је саопштила (бр. 1598/13 од 18. марта 2013), да су шиптарске државе стваране на српским земљама на основу одлуке Берлинског конгреса 1878. године. То је била одлука западноевропских држава и Турске, те ће оне, уз придруживање и Сједињених Америчких Држава, разбијати Југославију од 1990. до 1995. и извршиће агресију на Србију и Црну Гору 1999. године, кад су окупирале Косово и Метохију.
Тада, 1878, Европа ће онемогућити ослобођење Босне и Херцеговине од Турске, забранити уједињење Србије и Црне Горе и Рашку ће уступити Турској, да се две српске државе не би граничиле, а против Црне Горе и Србије ће покренути медијску хајку. У претходном саопштењу смо објавили више докумената с Берлинског конгреса, којa су, између осталог, упућивалa западноевропске државнике, да онемогуће уједињење Србије и Црне Горе и да не дозволе излазак Србије на обале Јадранског мора. Овај пут скрећемо пажњу на изјаву краља Црне Горе, Николе Петровића, којом је 1913. године поручивао Западноевропљанима, да ће се Црна Гора ујединити са Србијом – уколико се не укључи град Скадар у Црну Гору (данас је у Албанији). Изјава црногорског краља потврђује чињеницу о западноевропској одлуци – да се онемогући јединствена српска држава на српским повјесним и етничким земљама. Ову чињеницу је објавио дневни лист „Политика“ у Београду, 28. марта 1913. године:
„Краљ Никола од Црне Горе је изјавио посланицима великих сила, да ће абдицирати, ако велике силе буду употребиле силу, да спрече Црну Гору, да настави бомбардовање Скадра (који је под турском окупацијом). У исто време, краљ Никола је дао посланицима великих сила на знање, да ће се Црна Гора, у том случају, присјединити Србији. Обавештени смо, да је краљ Никола, у два маха, саопштио аустроугарском посланику, да ће Црна Гора, ако не добије Скадар, завршити са својом самосталношћу и присајединити се Србији. Тако ће, рекао је краљ, Србија опет изаћи на море и добити два велика пристаништа – против чега су се, најодлучније, бориле Аустрија и Немачка – и тако ће се створити велика српска држава“.
ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер
СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ,
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник
Свиђа ми сеСвиђа ми се
СРБИ… НАРОД НАЈСТАРИЈИ…
КОЛОНИЈАЛНО УСТРЕМЉЕЊЕ НА ЖИВОТ СРБА
Чести ратови против Срба и стварање других народа од Срба су последица колонијалних планова западноевропских држава и Турске. Непоновљива др Олга Луковић Пјановић је схватила значај овог закључка, па га је унела у своју књигу „Срби… народ најстарији“. Нашла га је у књизи „Новом покољењу“ Илије М. Живанчевића. Овај писац је проницљиво открио, да је наведена зла коб била предодређена за Србе и у 19. и 20. столећу – зато што се колонијална Аустрија устремила на њих, јер су насељавали, као већински народ, огромно подручје на Балкану и у Панонији, те су ту могли основати (за колонијалисте неприхватљиво) своју моћну државу. Против тога су биле Аустрија, Италија и Турска – окупатори свих српских земаља. А деветнаесто столеће је наговештавало националне покрете у Европи – који су смртоносно претили вишенационалној Аустрију и вишенационалној Турској. Тако бројни и распрострањени Срби би могли бити рушиоци колонијалних држава – Аустрије и Турске. Зато се против Срба наставило предузимање мера и у Бечу и у Цариграду, а те мере су уткане у стратегију обе колонијалне државе – и у Средњем веку. Колонијално устремљење против Срба је најјасније изразио Илија М. Живанчевић – што је уочила др Олга Луковић Пјановић:
„Почетком деветнаестог века, национализам је громко запретио да растргне ненационалне државе… Аустрија је била прва на удару, али она се брзо снашла и врло паметно… Створила је генијални одбрамбени план. Против Јужних Словена је имао, у првом реду, да се изврши напад и спроведе на онај начин на који су га Немци спровели према Источним Словенима: непрекидно, на сваком месту, на сваки начин, сваким средством – сугерирати да су Словени нижа раса. Та је сугестија код завојевача стварала самоуверење, код нападнутих губљење вере у себе. Губљење вере у себе има за последицу потпуно признање туђег вођства. Поред овога, за Аустрију је било од нарочитог значаја и разбијање Јужнословенских племена – и физички и идејно. То развијање је помогао цео бечки апарат – од сеоског нотароша до академије наука; на тај начин – што је непрекидно и свуда стварао и сугерирао неку националну подвојеност код Јужнословенских племена… Овако разбијање Словена с Југа, стварало је разне центре и ти су разни центри, под високом заштитом ‘науке’, имали и научно да оправдају тезу разних словенских језика на словенском југу, као и то, да на основу тих језика створи тезу о постојању разних Јужнословенских народа…“
Живанчевићев приказ свеобухватног деловања државних установа Аустрије на разарању српског народа (отуђења једних Срба од других), једноставно је представљено – навођењем да то чини целокупни државни апарат: „од сеоског нотароша до академије наука; на тај начин – што је непрекидно и свуда стварао и сугерирао неку националну подвојеност код Јужнословенских племена…“
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Америка ,ЕУ и НАТО су вечити непријатељи Србије и никада нећемо вас прихватити па таман не постојали ни као народ ни као држава.
Свиђа ми сеСвиђа ми се