АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

АТАНАЦКОВИЋ: Да ли је побуна против власти психопатолошка појава?


Да ли је побуна против власти психопатолошка појава?

Драган Атанацковић Теодор

Однедавно је Америчка асоцијација психијатара одлучила да изда нови приручник за менталне поремећаје који ће, између осталог, и непослушност према демократски изабраној власти и законима који су настали путем демократског консензуса (изгласани у Скупштини и сл.) сматрати патолошком појавом , а оне који се тако понашају психички оболелима.
Те особе би, следствено томе, бивале подвргаване разним облицима психијатријског третмана, а вероватно ће бити произвођени и лекови које ће такви пацијенти морaти да конзумирају.

Реакције на ову намеру Америчке асоцијације психијатара, а од стране доброг дела интелектуалне јавности, су углавном негативне.
Додао бих и: ирелевантне, па и неозбиљне.
Већина народа је као и увек или необавештена или лежерна и незаинтересована, а естаблишменти немају разлога да се томе противе.

Ја ћу да изнесем свој став.

Пођимо редом:
Ако је демократски начин формирања власти нормалан и пожељан, а што шта говори да се са тим слажу и критичари намера Америчке асоцијације психијатaра, онда су они који су непослушни и неповерљиви према тако насталој власти и тако насталим законима, шта друго него заиста ненормални или патолошки случајеви.

Што се мене тиче, демократски начин формирања власти је ненормалан, а у односу на тако насталу власт, у чијој основи, бар званично, стоји одлука или глас већине, која је једва обавештена и поводљива, и немам толико однос побуне и непослушности, колико је не сматрам респектабилном, па на њу и њене принципе и одлуке само пристајем, као што пристајем и на низ других немилих ми и нереспектабилних појава, које просто постоје док постоје.
А постојаће док управо та већина на којој тај политички апсурд, звани демократија, опстаје не доживи тешке, чак катастрофалне последице које он доноси.
Велику улогу у настајању тих последица ће имати, мада већ и имају, храна и лекови на бази неприродног и ненаучног, а демократски легализованог ГМО-пројекта.

Сваком ко само мало промисли је јасно да, у суштини, у демократији, ма колико тобоже скривено, владају моћници.
А данас су моћници поседници капитала, пре свега финансијског.
Њихово скривање иза „већине народа“, односно демократије, је логично.
Тек неће ваљда директно учествовати на изборима као, на пример, нека Странка крупног финансијског капитала или Партија произвођача и промотера хране и лекова на бази ГМО?
Наравно да неће.
У ту сврху им служе странке са „бенигнијим“ (милозвучнијим) именима као што су Републиканска партија, Демократска партија или, у ванамеричким срединама, Српска напредна странка, Демократска странка, Социјалистичка партија Србије, Јединствена Русија итд. итд.

eko-letak-6