РАНЕ СРПСКЕ МАЈКЕ

ЖеКиМ
Извор: Никад Граница

„…Ти си се одужио свакоме твоме, одужио си се Богу и народу. Ја ваистину Божју никад за тобом нећу плакати, кад бих то учинила, не бих била твоја права мајка.

Треба да плачу и да кукају оне мајке које рађају, носе и чувају изроде, издајнике и погани људске, а ја не …”

 Мајка Ивана на одру П.П.Његоша

***

Косово је душа српског народа и зато га силници могу само отети. Занавек ће плакати мајке због синова који се одрекоше, због синова који загазише у таму, који се огрешише о правду и претке, који обрукаше потомке. Плакаће над посрнућем синова који похлепом вођени кренуше за кратковременим благодетима земаљским.

Нема опроста за оног који се одрекао Косова!

Поносне мајке пале свеће синовима који испунише Косовски завет. Много је таквих било кроз векове. Ко се може одрећи цркава и црквишта, косовске земље засејане костима и натопљене крвљу косовских јунака, косовских поља прекривених сенкама предака …

Ко је тај – ко то може ?

Син који се одрекне Косова наноси рану која се не вида и за коју лека нема. Како зацељује рана за сином који потомству оставља Јудин белег?

Богомајка је мајци и материнству дала достојанствен живот. Мајка је стуб породице и васпитач деце. О томе сведочи наша епска поезија у којој је кроз етику мајке осликан морални кодекс народа из кога је еп потекао.

Косова се не може одрећи. То знају српске мајке које су с колена на колено васпитавале своје синове, које су следиле и следиће пример мајке Јевросиме:

“Марко сине једини у мајке!
“Не била ти моја рана клета,

…………………………………………

“Немој, сине, изгубити душе;
“Боље ти је изгубити главу,
“Него своју огр’јешити душу.”

Косово се може отети, али га се НИКО не може одрећи.

ЖеКиМ