Ненад Узелац: О Уставу, Косову, Цркви, Србији и Европи

Зар постоји и један Брозов црвени бан, опрости ми Вуче Караџићу, који макар и стотине Устава под мишком носио, дише грдним судилиштем – Косовом?! За њега је то на његов начин епика, а епику види, несрећан, као стринину сукњу.

10.05.2013. блог Ненад Узелац, за ФБР приредила Биљана Диковић

Грдно судилиште

Не браните ми Косово Уставом! Та зар грдно судилиште може бити простор, територија, држава… Све има своју меру, грдно судилиште нема мере: не мерите ми Косово! Је ли Косово
Србија? Црна Гора? Република Српска? Није! Косово је, једноставно, рам Србинов, дом у којем је Христос домаћин, страдање у којем је Христос највећи страдалник: најсветлији темељ и бранилац старе, праве, хришћанске Европе!
Каменом се бацише на Косово: измислише ђавоље теразије: на једну страну Косово, на другу Унију – Унија им превагу однесе!

Разбацују се принципом разлога, том врагоунијском филозофијом живота, е да би измерили Косово. Не знају, невољници, да ниједна унијска мера не прилеже уз Косово. Свим снагама својим дејствују и да Цркву светосавску подведу под филозофију разлога, те јој о секуларности говоре, тој западној, бекством од Христове слободе, створеној квазиидеологији, а моја Црква, православна Црква, као да се, о Боже, да ли…хмм?!

Конкордатска криза 17. јул 1937.

Шта је Конкордат спрам Косова?! А како ли се само понесе лелићки мученик Николај: разлог никакав! – па ни секуларни није му никада, па ни тада, припадан био. Видим, као у сну, и Цркву светосавску на путу његову и чујем је како, као и он – светац лелићки, епископ српски, владика Николај, збори кроз свето писмо стаду своме писано:

„Она се хвали, Европа, само собом, својом памећу, својим богатством, својом силом. Надувани мехур тек што није прскао; сазрео чир који тек што се није провалио да својим смрадом испуни сву васиону. То вам је садашња, антихришћанска Европа, Бела Демонија. А ти Србијо, куда си
пошла за Европом? Ти никада ниси ишла њеним путем и никада за њом. Назад! – на своје! – ако хоћеш да се спасеш и живиш.“

Разорени Београд, април 1941.