Горица Марго-Малдини:
ЉУДИ СМО

07.05.2013. ФБ белешка, за ФБР уредник Биљана Диковић

Горица Марго-Малдини:
ЉУДИ СМО

Колико пута да се делимо
па свима да буде равно,
из сна у ноћну мору
из подсмеха у каменовање,
где ми то стојимо
када је од брда остао
тек грумен.

Нисмо се сасвим ни родили,
а знали смо да су нам
преци били тако славни и
да ако не понесемо
њихово наслеђе,
неће нас ни бити у овом
кршу, где свако
има по једну сломљену
руку.

Мене не може више
да боли ако крварим
од метка, него тебе,
задобили смо га у међусобној
пуцњави у велико
и далеко празно
заједно лежимо и молимо
се да нас дочекају живе,
овде, тамо, било где.

Зар се не разумемо
говорећи исти језик,
имамо два ока и једно
срце, ко нас је убедио
да се разликујемо,
плачемо због љубави,
радујемо се рађању,
бежимо од кише
и људи смо,

људи, осим ако
ни то више нисмо…