КАДАРЕ И СОЛЖЕЊИЦИН

– Документа о безобразлуку без преседана албанског књижевника Исмаила Кадаре –

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик
———————————————————–
 

Исмаил Кадаре

———————-
Ако је Енвер Хоџа био Сталин Албаније, књижевник Исмаил Кдаре је био његова десна рука, па и Жданов албанске књижевности. Ждановизам Кадареа је очигледани. Да није потребно да цитирам његове ждановске написе, чланке, критике против Џојса, Фокнера, Кафке, Достојевског, Шолохова, Буњина, Пастернака, Сахарова, Јефтушенка?! Ево како се на пример изражава против Александра Солжењицина, годину дана пре смрти Енвера Хоџе:

“Александар Солжењицин…живи и ради сада у тврђави светских реаксионара, у САД, у једној кући чију је једну половину претворио у цркву…”1)
Ако је стварање Солжењицина “ултрареаксионарно” (како га карактерише Кадаре још у наслову свог чланка!), зато што је против Сталина и сталинизма, против атеизма, а дело Кадареа, који је до јуче отворено био за Сталина и сталинизам, који је до јуче рушио цркве, џамије, манастире и тећеа, а данас следи Солжењицина (!), па нам тражи да се сви Албанци превере у католике, зар није исто толико реаксионарно, штавише и ултрареаксионарно?! Разлика измедју Солжењицина и Кадареа је што Солжењицин иде својим путем, док га Кадаре следи, значи иде на његове стопе, са једним закашњењем од неколико декада. Док је Солжењицин оригиналан, Кадаре је епигон. Док је Солжењицин учинио што је учинио, али друге није оптужио за реаксионаре, Кадаре је претходно оптужио друге за реаксионаре и ултрареаксионаре, затим нам изађе и сâм ултрареаксионар и супер-реаксионар. Док Солжењицин не тражи да било ко у Русији промени своју веру, ни да се конвертира као православан, камоли као католик, јер је искрен и поштен, јер поштује вероисповест других и за све што чини је убеђен, Кадаре није ни најмање искрен, јер – као муслиман – никада није волео католике и хришћане уопште, ни католике и хришћане албанске националности, камоли оне неалбанске националности. Напротив, до јуче их је бездушно прогањао, као и његов Енвер Хоџа (вршени су и погроми над њима!), а данас, да би се додворио, да би се уљизио католицима који држе Нобелову награду у руке, прави се већим католиком и од Папе. Има времена што сам ја предвидео овај став Кадареа, штовише и џамију, па и теће његово, али Кадаре са његовим колегама нису ми дозволили да то објавим.2)

Обратите пажњу на мржњу Кадареа против цркава и на израз “у тврђави светских реаксионара, у САД”! Година је 1984! Следеће године је умро Енвер Хоџа. Чињенице су ове да је Кадаре служио Енверу Хоџи до смрти. Штавише, како ћете видети у наставку, он му служи и после смрти, па и дан-данас.

Кад смо већ код Александра Солжењицина, видите што каже овај Кадаре за њега сада, у 2000-тој години:

“Прелистао сам преко десетине књига против Солжењицина, и гурнут увек од природне солидарности међу књижевном браћом, нисам веровао никада ниједну од тих лажи које се пишу за њега. Природно, не верујем ни сада…”3)

Ко може да прочита ово а да му се не смучи, да се не гнуша?! Безобразник Исмаил Кадаре је сасвим безочан, безпризоран. Нема те куоте бестидности коју он неће превазићи! Он се сада прави као да тим “десетине књига против Солжењицина” није придодао и своје чланке, и своје пасквиле, и своје књиге, као да није и он лајао против Солжењицина у хору са ауторима тих “десетина књига”…

Својим безобразлуком Исмаил Кадаре је надмашио све безобразнике света, садашњег и протеклог. Могуће да ни будући свет неће родити једног већег безобразника, једног већег бестидника! Зато, ако Шведска Академија наука буде једног дана доделила коме Нобелову награду за безобразлук, за бестидност, за лажи, први кандидат за то треба да буде Исмаил Кадаре.4)

Проф. др Каплан Буровић

___________________

1) КАДАРЕ, Исмаил: КУЈТ И СХËРБЕН СОТ ВЕПРА УЛТРАРЕАКСИОНАРЕ Е СОЛЗХЕЊИЦИНИТ? (Коме служи данас ултрареаксионарно дело Солжењицина?),- лист ДРИТА, Тирана, 05. фебруар 1984, стр. 15, кол. ИИИ.

2) БУРОВИЋ, Каплан: СОЛЖЕЊИЦИН И КАДАРЕ,- рукопис, затвор у Бурељу, 18. фебруар 1984. Чува се у аршиви “КАПЛАН БУРОВИЋ”, предата на чување Университетској библиотеци у Женеви.

3) КАДАРЕ, Исмаил: РА КY МОРТ Е У ПАМË (Дође ова смрт и видесмо се),- Тирана 2000, стр. 172.

4) БУРОВИЋ, Каплан: ПРАВО ЛИЦЕ ИСМАИЛА КАДАРЕ,- српско издање, Женева 2001, стр. 73-74. Ова је књига спрва објављена на албански језик, Женева 1992, затим и на француски, Женева 2001. Сва издања су Енверовци покушали да прикупе и спале, а њихове југословенске колеге су их у томе свестрано помагали. Сада се ова књига спрема за издање на енглеском и немачком језику. Тим поводом објављујемо овај фрагменат о односу Кадареа према Солжењицину.- РЕДАКТОР.