Збогом вртовима: ЕУ и Хрватској забрањује аутохтоне и старе сорте семена

„Пољопривредницима и повртларима прописат ће се обвезно кориштење стандардизираног и унифицираног сјемења, при чему ће кориштење старих и ријетких сорти бити кажњиво, чак и онда када се сију или саде у приватном врту“ – објавио је портал Новилист.хр.

02.05.2013. novilist.hr – аутор: Denis Romac , за ФБР приредила Биљана Диковић

Новинар овог хрватског портала подсећа на недавну скандалозну одлуку Европске комисије о приватизацији водоснабдевања, из Брисела им стиже нови шок. Наиме, Европска комисија ће 6. маја послати Европском парламенту нову уредбу којом ће се пољопривредницима и повртарима законски прописати обваезно кориштење стандардизованог и унифицираног семена, при чему ће кориштење старих, ретких и аутохтоних сорти –  које немају готово никакве шансе да добију дозволу за промет –  бити кажњиво, чак и онда када се сеју или саде у приватном врту!

Овај чланак је сврстан у рубрику – победе мултинационалних компаније. На саму најаву намере Европске комисије да донесе овакву одлуку европске еколошке организације и бројна удружења чији чланови покушавају да очувају старе аутохтоне сорте семена, а које су већ дуго трн у оку мултинационалним компанијама, ових дана су изазвале велику узбуну са обавештењем јавности да би та одлука могла да угрози сувереност европских држава у очувању генетичке разноликости.

Без конкуренције

Тренутно три највеће корпорације – Monsanto, DuPont и Syngenta – контролишу 53 % светског тржишта семена (десет највећих контролише чак 73 %!), а велике су компаније дошле до тог резултата тако што су покуповале готово све мање традиционалне и породичне семенске производње, тако да, у ствари, више и немају конкуренцију.

Међутим, код таквих компанија тржиште семења само је средство. Наиме, реч је првенствено о великим произвођачима хербицида, дакле хемијским компанијама, а тек онда и о произвођачима семена, које уз своје семе пољопривредницима, повртарима и воћарима нуде хербициде и хемикалије без којих те сорте није могуће производити.

Аутохтоне сорте семења, међутим, за разлику од ових »високопродуктивних и интензивних« сорти, прилагођене су локалним приликама. Осим што је неупоредиво укусније и богатије храњивим састојцима – што више никоме не треба посебно доказивати – поврће и воће добијено из аутохтоних сорти захтева мање воде и вештачког ђубрива, а и није га потребно ни штитити толиким количинама хемикалија, јер је отпорније на болести, што у исто време смањује загађење околине.

Строге казне

Међутим, мултинационалне компаније у овом случају очито имају другачије интересе, које је одлучила уважити и Еуропска комисија, која функционише као продужена рука великих мултинационалних компанија и капитала, а не сопствених грађана.

Наиме, мултинационалне компаније ће једине имати користи од такве одлуке, док се грађани услед петогодишње економске кризе у бројним европских државама, па и у Хрватској, све више окрећупроизводњи поврћа и воћа за личне потребе, не само због штедње, него и због здравља и све угроженије природне средине. Али, Европска комисија је донела одлуку која ће урушити такве напоре.

Захваљујући уредби Еуропске комисије, која ће важити и у Хрватској, аутохтоне сорте, које су досад биле изузете из европских правила, брзо ће се изгубити са трговачких тезги.

Они који не буду поступали по уредби биће строго кажњени, а они који буду пожелели регистровати сопствено семе суочиће се са непремостивим бирократским препрекама, будући да предвиђена регулација регистрације семена дискриминише аутохтоне сорте у односу на индустријско семе, чиме се дискриминишу и мали произвођачи у односу на велике компаније, због чега еколошке организације и упозоравају на скори потпуни нестанак аутохтоног семења.

Пуна контрола

Непосредан повод скандалозној одлуци је спровођење одлуке Европског суда из јула прошле године, према којој пољопривредници смеју продавати само службено дозвољено семе. Ако уредба Европске комисије у садашњем облику ступи на снагу, пољопривредници лично, нестандардизовано и неунифицирано семе, неће смети ни поклањати!

У том случају, наиме, неколико мултинационалних компанија заиста би могле преузети потпуну контролу над целокупним прехрамбеним ланцем, од њиве до онога што ће бити у нашим тањирима, при чему увек морамо имати на уму како циљ таквих компанија нису здравље и добробит становништва, већ увек само и искључиво –  профит.

Нови Зеланд забранио узгој хране у вртовима

Европа није усамљена у протежирању ексклузивних права великих произвођача семења и хране. Вероватно најдаље отишао је Нови Зеланд, који је под утицајем великих компанија донео невероватну одлуку којом је забранио узгој хране у вртовима и сваку дистрибуцију семења без посебног одобрења власти, а како то одобрење није нимало једноставно добити, празнину су брзо испуниле велике компаније попут Монсанта, на задовољство његових деоничара. Орвеловски закон предвиђа и проверу поштовања наметнутог закона, и то претресом простора за које се сумња да се у њима производи храна. Инспекцију спроводе наоружани инспектори, у пратњи представника произвођача хране!