Често слушам опаске Срба из Београда, како, ето, не могу Срби из целе Србије да буду таоци Косовских Срба!

А шта ако је ово замена теза?!

А шта ако су управо Косовски Срби таоци бесловесне политике Срба из Београда?!

Али, није ни једно ни друго, већ су сви Срби таоци, и жртве, западне политике.

Западне србоцидне политике!

Све су то лукави Западњаци давно осмислили – да се Срби између се гложе, док они, подмукло и потуљено, владају над свим Србима!

Престанимо већ једном да наседамо на приче Западњака, и почнимо да водимо србску политику!

Како једни Срби могу бити таоцима неких других Срба, ако се србско питање тиче свих Срба?!

Ако су Срби у минулим вековима били наивни, у овоме им се веку неће више опраштати наивност.

Неће, зато што ће нестати заувек, ако и даље буду бивали наивни!

А наивност је да је Европа добронамерна према нама; да је Америка добронамерна према нама; да је Ватикан добронамеран према нама.

Ово није више питање србске наивности, него србске бесловесности!

Србска наивност у овоме веку, тумачиће се и преводити као србска бесловесност, као србска инфантилност.

Попустљивост није врлина, него мана; попустљивост није израз мудрости, него бесловесности.

Срби, или ћете бити своји на својему, или вас нигде неће бити!

Песникова напомена

Сутра одлазим на село, и остаћу тамо седам дана!

На селу немам ни копјутер, ни интернет, па тако неко време нећу објављивати своје радове.

Минулих осамнаест месеци писао сам из дана у дан, а некада и из часа у час, по три-четири прилога свакога дана.

Идем да се дружим са Природом, и да прибирам стваралачку енергију за нове радове, за нове подвиге, за нове битке.

Још нас многи послови и задаци чекају!

Хвала свима вама, пријатељима врлим, који сте ми послали новац, да бих поплаћао рачуне, и да бих на неко време боравио у Природи.

Радујте се Животу; радујте се Лепоти!

А ја сам и даље с вама, као што сте и ви са мном.