АЛБАНЦИ НИСУ АУТОХТОНИ

– Документа и сведочанства, чињенице и аргументи –

05.04.2013. за ФБР пише: Проф. др Каплан БУРОВИЋ, академик, приредила Биљана Диковић

Нема књиге (ни књижице!) на албанском језику, посебно од ових које су објављене после Другог светског рата и под идеолошком контролом Партије рада Албаније (која претендира за научну истину и марксизам-лењинизам, за интернационализам!), у којој њени аутори – Албанци – не претендирају и не пишу да су аутохтони, аутохтон народ.

Али да претходно видимо шта то подразумевају ови Албанци под појмом AУТОХТОНИЈА. Обратићемо се управо њиховим академским РЕЧНИКОМ, јер је он меродавнији од свих других текстова за њихова идеолошка схватања.

Изволите видети, тамо њихови академици, у вези појма АУТОХТОНИЈА, написали су:

„Припадник почетног народа једног места… који је koренит у том једном месту… који припада том месту, који nије дошљак, којије створен ту где се данас налази… Аutoktonia e shqiptarëve  (Наш превод: Aутохтонија Албанаца, – КБ)…“¹⁾

Како видите – и овде ови Албанци не могу а да не претендују да су aутохтони. И управо то им је први пример за појам aутохтонија. Koд њих, како ћете видети у наставку, AУТОХТОНИЈА и АЛБАНАЦ јесу синоними, једна те иста реч, један те исти појам. Они не могу да замисле AУТОХТОНИЈУ без речи АЛБАНАЦ, нити реч АЛБАНАЦ без речи АУТОХТОНИЈА. За њих ове две речи имају исто значење. За њих оне су један те исти појам, бит и постојање њихово.

Наглашавамо да ови Албанци, под АУТОХТОНИЈОМ једног народа подразумевају да је тај народ припадник ПОЧЕТНОГ народа једног места. Почетног! Значи да на том месту, ПРЕ, није живео ниједан други народ. Апсолутно нико други. Конкретно: ту – у Албанији (и не само у Албанији, већ широм Балкана!) – рођени су само они, од самог почетка њиховог, од пра-прадедова, од памтивека, од кад је почео људски живот у тим пределима. Наводно, они нису дошли ни од куда и ни у која времена.

Да би  нам ово било јасније, наглашавамо да ови Албанци за све друге народе Балкана, па и за античке Грке, и за Латине Апенинског полустрва, претедују да нису аутохтони. Апсолутно за никога другог они не кажу да је аутохтон народ. Зањих сви су други народи Балкана (па и Европе!)  д o ш љ a ц и, и то –  п р е з р е н и  дошљаци, уљези, поготово Словени, док су само они, Албанци, аутохтони,  п o ч е т н и  народ Балкана и Европе, света.

Конкретно, они сасвим добро знају да су Словени 548. године наше ере ушли у град Durrhachium (данашњи Durrës, главни приморски град данашње Албаније), да су се ту настанили и, у наредним годинама, деценијама и вековима, да су се ту и родили, па – у неком смислу – сада су и коренити, припадају и том месту. Значи да они више нису баш дошљаци, јер су створени ту, где се актуелно данас налазе. Они! Па и њихови родитељи, дедови, прадедови, чукундедови, али не и пра-пра чукундедови, јер су ови дошли ту 548. године. И управо зато што се за ове Словене зна да су ту дошли 548. године, ови Албанци нам претендирају да Словени нису аутохтони, већ дошљаци, уљези.

Док они, Албанци, пошто не памте кад су дошли и пошто нема неки докуменат о њиховом доласку (тако они претендирају!), кажу за себе да су аутохтони. И ово, непамћење и непостојање каквог документа, они држе за њихов аргуменат и доказ аутохтоније.

Да се разумемо: кад год вам дошли претци у неко место – ви нисте аутохтон. Да бисте били аутохтон треба да сте створени ту од самог зачетка људског живота, од самог почетка, да сте никли ту као трава, као дрвеће, да су вам корени вашег пра-пра дедовског постојања ту, у то место, а не из неког другог места.

Пошто ни Словени, па ни Грци нису такви, они нису аутохтони на Балкану. Овде ови Албанци имају пуно право.

И пошто за себе претендују да су створени ту где се данас налазе,  почетни, коренити као трава и дрвеће, никли ту, а не дошљаци (никада и ни од куда!) они сматрају себе аутохтоним народом,  резервишу аутохтоност само за себе, док је свим другим народима Балкана, како рекосмо, оспоравају, негирају.

Да видимо сада како се они конкретно изражавају.

Страни научници су први који су се бавили албанолошким проблемима. Кад су они регистровали на папиру прве мисли о Албанцима, сами Албанци су били неписмени, или – како каже албански академик Dimitar S. Šuterići – они који су знали да пишу и читају бројали су се на прсте једне руке. Прве мисли страних научника о Албанцима биле су рахитичне, због недостатка докумената и студија. Преко свега оне су патиле и од романтизма свог времена. Тако су они претпоставили да су Албанци рудиментарни остаци некадашњих народа, који су на тим просторима живели. Меу њима први је био наш Далматинац, историчар Tuberone Cerva (1455 – 1527). По њему су Албанци „реликт старих Македонаца…ни у грчкој историји, ни у оне Латина не каже се да су дошли из Азије„. Ово је прихватио од њега српски истраживач Petar Mazarek (умро 1635), који претендира за аутохтонију Албанаца. У вези са овим, савремени албански истраживач проф. др Jup Kastrati каже: „Tеза аутохтноије нашег аутора је значајна. Она има двоструку вредност, јер по први пут извија код албанских научника (он и T.Cerva и P.Mazareka сматра за Албанце!) и зато што је на почецима научне мисли за порекло албанског језика. Обара неке погрешне идеје европских историчара, који чине Албанце новим становницима Балкана. „.²⁾

Да антички грчки и латински историчари не спомињу нигде Албанце (управо зато што тада они нису ни били ту!), ни T. Cerva, ни P. Mazarek, па ни J. Kastrati неће ни да знају. Како су то они, антички историчари, могли да кажу за Албанце да нису дошли из Азије, то могу знати само они који се баве фалсификовањем историје и докумената. Нормална логика нормалних људи то не схваћа. Но, нека изволе да нам то цитирају, где су то нашли? Сви научници света говоре и пишу да се Албанци по први пут спомињу у историји у XI веку нове ере. У документа антикитета о њима нема ни помена!

Албански високи интелектуалац Adem Istrefi, одрастао у Албанији и образован на Универзитету „Enver Hoxha“ у Тирани, ученик Ismaila Kadare, прошетан по судским салама Албаније као лажни сведок оптужби SIGURIMI-а против дисидената и сасвим невиних људи, претендира за Албанце да су на Балкану „од када је створен свет“³⁾. Штавише, опет према овом „научнику“ – „марскист-лењиниста“ (!), и сâм ђаво, кад се посвађао са Богом и сишао са неба на земљу, Албанца је нашао ту: пошто за једног балканског борца, убијеног и голог, нису знали шта је, упиташе ђавола и овај им наводно рече:

 „Шћипетар кажу, овако му је име,
не знам да ли је Месец или Сунце старији од њега,
али од кад сам дошао у ове крајеве – ту сам га нашао…“⁴⁾

Исто овако пише и у његовој другој „поеми“, названој „Anti-psallmë“, где у тексту каже:

 „И био сам онај стари Pelazg, старији од Месеца…“⁵⁾

Под Pelazgom он  (и сви други Албанци као он!) подразумева себе, Албанца.

Па исто овако и у његовој „приповетци“ коју је насловио „Te hani i Kaçanikut“, где – у колотечини идеолога албанског препорода Sami Frašeri – каже кроз уста једног измишљеног Немца:

„(Албанци) су међу најстаријим народима Европе. И ми Немци, који се гордимо са културом и данашњим развојем, у стада и по пећинама смо живели, кад су ови (Албанци) познавали и прерађивали жељезо, кад су ови имали једну цивилизацију за да им се завиди…“⁶⁾

Како видите, овај Албанац у сва његова дела (цитирасмо му само 4) обавезно ће рећи да су они, Албанци, аутохтони. А као он и сви други, чим науче слова и да пишу. Колико за пример цитираћу вам и другог високог интелектуалца, Skender Buçpapaj, некадашњи директор листа DRITA, па Радио-Телевизије Албаније, штавише и амбасадор Албаније у Швајцарској: 

„Једно такво схватање оволико лукаво, али и примитивно, које негира аутохтонију нашег народа, значи и присуство нашег народа овде, заслужује и ирониију, и сарказам, и гротеску, тражи и активизацију легенде, празноверица и илирских митова…„⁷⁾

Његов колега, академик, проф. др Mojkom Zećo додаје: „Сумњати у аутохтонију Албанаца, значи да посанеш смешна личност„!⁸⁾

Ево вам и четврти Pelazg са Универзитета „Enver Hoxha“, Sulejman Krasnići, афирмиран као „велики“ књижевник, а који је 1985. објавио у Тирани „роман“ под насловом DARDANCI, којим – наравно – претендира да су они, Албанци, антички Дарданци!!! И – сигурно – аутохтони! Па и пети Pelazg – лумпенинтелектуалац Ismail Kadare, афирмиран као књижевник двора султана Enver Hodža, педагог на Универзитету у Тирани, дописни члан Академије Моралних и Политичких Наука Француске, који дословно каже: 

„Албанци, ако аутохтони Балканци, вређају се посебно кад им се дирне историја и негира им се њихова аутохтонија“.⁹⁾

У његовом делу FTESË NË STUDIO овај Kadare настоји да прикаже Албанца на Балкану не само пре ђавола, већ и пре Месеца и Сунца. За ово се он обраћа козмогонској песми Србина – др Петар Богдан „Стварање света“, коју – у колотечини познатих и већ демаскираних албанских шовиниста и расиста са Косова Ibrahim Rugova, Rexhep Qose и Sabri Hamidi, најстоји да је интерпретира онако како је њему воља, како су нам то интерпретирали и песму «Истина захтева» Vislave Šimborske¹⁰⁾. Свестан апсурдности свог претендирања, излагање у вези песме П. Богдана Kadare оставља на пола пута, без закључка: он блебета у вези ње и, на крају, не усуђује се да каже отворено оно што би хтео. ¹¹⁾

Поменути нису ни први нити последњи што мисле и пишу тако. Без изузетка сви су ови Албанци такви. Пожелео бих да последњи међу њима, као последњи Мохиканац, буде академик, проф. др Skender Rizaj.¹²⁾

Сви ови Албанци, који пишу и урличу за аутохтонију, нису ништа друго до само звучници оних који су на власти у Тирани. Од њих добијају наређења и инструкције за то, од њих се карикирају, навијају, и од њих се за то и плаћају. Наравно да о аутохтонији затим урличу и сви други, безазлени и наивни, који се не плаћају за то, који и искрено мисле да су аутохтони, пошто су се тако индоктринирали од звучника властодржаца у Тирани.

Тако је аутохтонија постала опсесија за албанског интелектуалаца и најобичнијег човека, за чистаца улица Тиране и за чувара коза по врлетима Албаније. Посебно код интелектуалаца. Она је опсела сваку његову мисао, сваку његову концепцију, сваки појам, идеју, чежњу и тежњу. Албански интелектуалци виде своју аутохтонију свугде и у свему, на сваком месту и у свакој појави, замисли и помисли. Називају aутохтноним и своје књижевнике, и свој романтизам¹³⁾,  па и језик свој, албански. Скоро сви албански академици пишу за „аутохтони и независни карактер албанског језика наспрам осталих балканских језика“, који – по њима – нису ни аутохтони, нити независни¹⁴⁾. Па и њихови суфикси испадоше aутохтони¹⁵⁾. И сама аланска мисао, по њима је aутохтона, па и имунитет њихов, постојаност, апсолутно све што је албанско¹⁶⁾. У његовој докторској дисертацији VEPRA E BOGDANIT, Приштина 1982, Ibrahim Rugova – између осталог – пише: „ZANA (Вила,- KБ) kao фигура веровања и аутохтоне митологије“¹⁷⁾. Како се зна ZANA није фигура веровања и митологије Албанаца, понајмање aутохтона. И сама реч ZANA није албанска, јер је етимологијом из неолатинских језика, a код ових од лат. DIANA.

У једној њиховој причи испада aутохтоно aлбански и сам Месец. Нема сумње да ће нам кроз који дан рећи да је аутохтоно албанска и Земља, наша планета, и – после тога – не остаје нам ништа друго већ да се пакујемо и селимо на Марс, aко и он не буде аутохтоно албански.

Сигурно да се све ово не чини случајно, без циља. Преко аутохтонолатрије и аутохтономаније они настоје да убеде пре свега себе, масу албанског народа (који до јуче није ни знао што то значи аутохтонија!), а затим и све друге, неалбанце, да су стварно аутохтони и – следствено – власници свих предела где живи и не живи било који Албанац, не само на Балкану, већ и у Европи, како се изразио један «аутохтони» албански књижевник – гдегод је газило копито коња албанског феудалца.

За ово, сем безбројних „студија“, конкретно и од „научника“ Seit Mansaku¹⁸⁾, објавише и књигу AUTOKTONIA E SHQIPTARËVE (AУТОХТОНИЈА АЛБАНАЦА)¹⁹⁾, коју детаљно третирам у једној другој студији²⁰⁾. Oва књига, како је принуђен да призна и сâм Kadare, има за циљ да дâ Албанцима снагу и гордост закониту„.²¹⁾

 Eнглеска мапа Балкана из 814. године нове ере.
Нема Албанаца ни под којим именом. 

Свим силама Албанци настоје да створе мит aутохтоније, понављајући ово свакодневно и у вези са свачим, из књиге у књигу, из „студије“ у „студију“, из написа у напис, из песме у песму, из речи у реч, где год јој је место и где јој није место, где год могу, па и где не могу. Redžep Ćose (Rexhep Qose) је приморан да призна: „захваљујући честим понављањима, временом (ова претедирања за аутохтонију! – KБ) претвориће се у митове„²²⁾. Док Fan Noli каже: „Митови су аждаје са седам глава, кад јој прекинеш једну главу, одмах јој изађу две друге“²³⁾. Француски критичар Ronald Bard на једном месту пише за мит: „не ослања се на истину, већ на могућност његове примене“.²⁴⁾

Виктор Иго је од времена рекао: Нема ништа снажније од догме да породи сан. И нема ништа снажније од сна да породи будућност. Данас утопија, сутра месо и кост, стварност“.25)

После свих ових бесмислица албанских интелектуалаца и „научника“, професора, доктора и академика албанских, француски проф. Gut, са Универзитета у Сорбони, претендира да „редставници најнапредније научне албанолошке мисли у свету данас су у Тирани„²⁶⁾. Или нисте рекли ово Ви, господине Gut?! Или не знате што су ови Тиранчани (или Тирани!) учинили од те њихове албанологије?! Да можда нисте упућени ни у случају италијанског балканолога Giuliano Bonfante?!

Актуелно, претендирајући за аутохтонију, албански националисти претендирају за етногенезу пелашко-илирско-албанску. Алп сутра наука открије да је на Балкану живео пре Pelazga неки други икс народ, будите сигурни да ће ови Албанци одмах претендирати да су и они њихови преци, односно претендираће на икс-пелашко-илирско-албанску етногенезу. По сваку цену они хоће да буду аутохтони, најстарији народ на Балкану, по могућности и у Европи, и у свету: Über alles!

Парафразирајући Владимира Илича Лењина, можемо рећи да, ако геометријске аксиоме кажу да је Косово српско и да никада и до века неће бити албанско, не само обични албански националисти, већ и „марксист-лењинисти“ Енвера Хоџе, посебно њихови научници, академици, сигурно ће настојати да оборе те геометријске аксиоме. Штавише, постоји могућност да ће и саму геометрију назвати шовинистичком великосрпском антинауком. Један је „песник“ ових Албанаца већ рекао: „Kад бих знао да Косово неће постати Албанија, пожелео бих да се сав свет претвори у прах и пепео!„

У прах и пепео су претварали и претварају ови Албанци све што им не иде на руку да докажу своју аутохтонију, своје право на Косово, на Балкан, своје право да сматрају себе ÜBER ALLES,  па да их за такве држе и поштују сви на свету, да им се до земље клањају, као што су се и они клањали турском султану, његовим везирима и пашама, беговима и агама, којима су љубили и ноге, па – после тога – бусали се у прса и бусају се и дан-данас да су најхрабрији народ на свету. Кад се у неком народу који хвалисавац буса у прса било и лепотама свога места (не спомињући старост и супремацију свог народа над другим народима!), ови Албанци одмах урличу против њега да „пропагира отворене расистичке теорије„²⁷⁾. Oни виде то и преко граница, планина и мора, океана, на хиљаде и хиљаде километара далеко. Истовремено, ту – пред својим носем, расистичко бусање у прса њиховог Аdema Istrefi-a са имагинарном старошћу Албанаца, аутохтонијом, па и са њиховом економском и културном „супериорношћу„ и над Немцима, праве се као да не виде, да не разумеју, иако знају сасвим добро да њихови Албанци још увек једу дрвеном кашиком, јер металну још нису у стању ни да направе, ни да купе. Шта су сва та његова празна претендирања, блесава хвалисања и избезумљена бусања у прса за аутохтонију и über alles, ако нису десточорамо велико-албански шовинизам и најпрљавији, најогавнији расизам једног одрпанца?!

Сигурно да се оваквим ставовима не чини наука и не открива истина. Оваквим ставовима се мистифицира и фалсификује истина, крије се истина и, уместо ње, лансирају се свакојаке легенде, „старе“ и нове, приче и причице, митови и митеме, којима се индоктринирају невини, прости, безазлени људи, они који нису у стању да разликују лаж од истине, политичку пропаганду, расизам и фашизам од науке. Врхунац је свакако да управо ови Албанци, који су импењирани и перманентно се импењирају са измишљањем легенди, митева и митема, прича и причица, оптужују друге, у првом реду Југословене, као да су тобоже они ти који су створили и стварају „приче и причице“, „митове и митеме“, у вези Косова и свачега. Колико за пример споменућу овде албанског историчара Luan Maltezi²⁸⁾ и др Ali Jakupi²⁹⁾, који оптужују Србе да су створили митове. Има ли могућности да нам ови Албанци (са њима и Енглез Noel Malcolm!) кажу да најмање један једини мит, или једну причу српску за њихову – српску – аутохтонију, једну митему или причицу за њигову етногенезу иксо-илиро-српску, један мит или причу на које ови Срби засницају своја претендирања над Косовом и Метохијом?! Да можда ови Албанци не сматрају српским митовима и митемама Пећку Патријаршију и Високе Дечане, Грачаницу и 3.500 цркава растурених на све стране Косова и Метохије?! Да можда не сматрају причама и причицама династију Немањића, цара Душана Силног и Бој на Косову?! Да нису митови устанци Срба на Косову за ослобођење од турског окупатора и сеобе Срба под вођством својих патријарха?! Или је мит сјајни Косовски циклус песама и епова, које је српски народ спевао Косову и његовим синовима, у једно време кад албански народ учини заједничку каузу са окупаторима и, рушећи српске цркве и манастире, храмове, поче да гради турско-муслиманске џамије и teće-a?! Да можда нису митови и њихове, албанске аге, бегови и паше, па и ломача на Врачару?! Да није мит и српски Свети Сава, кога нам ови Албанци спалише на Врачару?! Да није мит и православље, и хришћанство?!

Не, није мит албански муслимански фундаментализам, господине Малцолме! Последњих деценија додао му се и екстремни национализам, па и шовинизам, расизам. Резултати су то њихове интелектуалне ограничености, која је кроз векове проузроковала њихову економску и културну заосталост, док су ове две постале стубови њиховог историјског закашњења за суседним и најудаљенијим народима света. Свесни да их је историја прегазила, албански интелектуалци чине све да то надокнаде митовима и митемама, легендама и легендицама, па фантазијом, пером и црнилом преуређују и пишу оно што су други народи писали сабљом и крвљу својом. Албанци фалсификују своју историју (за што их помажете и ви, господине Malcolme!), затим тај фалсификат настоје да протуре као истину, па и да је наметну свету као такву, као реалност.

Овим њиховим муслиманским фундаментализмом ево неколико векова што су се суочили, сучелили и непрекидно се сучељавају, боре се на живот и смрт не само Срби, већ сви народи Балкана, па и Европе, па и света! Албанац је кроз векове био исучена сабља турских султана и муслиманског фундаментализма за стварање њихове светске муслиманске империје. Један савремени албански историчар (гордећи се!) каже: „Албанија је дала Отоманском царству 35 везира, стотинама паша и генерала, хиљадама бегова, ага, сердара, диздара, субаша, војвода, кадија, забита и мемура“³⁰). Пошто је та њихова турско-албанска муслиманска империја претрпела крах, сруши се, прихватише се комунизма, а са надом да ће им он омогућити да реализирају своје снове за националну експанзију и инкарнацију њихове супер Ве-е-елике Албаније. Пошто претрпеше нови крах, опет посташе мерценари, исучена сабља ђавола и сина му, а са надом да ће им мрачне силе света дозволити да створе њихову супер Ве-е-елику Албанију, па и Илирску империју, какo Ismail Kadare каже – Aлбански commonwelth.

Оно што су други народи кроз векове учинили сабљом и крвљу својом, то Албанци данас чине фантазијом и црнилом.

Мрачне су силе овог света злоупотребљавале и настављају да злоупотребе албанску распаљену фантазију. Мобилизирале су их у СС дивизије и бацале их колико на Фронту Стаљинграда, толико и на Фронту Париза. Бацише их и на Фронту Балкана, који претходи Трећем светском рату. Албански фантаста, следећи за примером својих родитеља, дедова и прадедова, радо се баца у воду и у огањ, не схватајући ни за што живи, па ни зашто гине.

Све што се Албанцима не свиђа код других народа спремни су да прогласе за легенду, мит и причу, а што им се свиђа у свом народу, ма колико било то апсурдно – исто тако – спремни су да прогласе за стварност, за голу истину.

Како видесмо, Албанци претендирају да су аутохтони. Са дриге стране они признају да су на овим просторима, где данас живе, некада, пре њих, живели Pelazgi. Ово они не само што до данас нису ни помислили да порекну, већ су и инсистирали на то а су ови предели од памтивека били настањени од Pelazga.

Како можете видети, албански историчари и академици најзад су признали јавно и писмено, колективно, да oни – Aлбанци – са Pelazgima немају ништа заједничког. Погледајте њихову ИСТОРИЈУ, коју су својеручно написали!!³¹⁾ И не само колективно, они су и појединачно признали да са Pelazgima немају ништа заједничко. Колико за пример видите код проф. др Jupa Kastrati-a.³²⁾

Признати да су Pelazgi пре Албанаца живели на овим просторима и – у исто време – признати да са Pelazgima немају ништа заједничког, зар не значи признати да Албанци нису аутохтони, да су дошљаци, да +иве на просторима једног другог народа?!

Или су Албанци живели на овим просторима и пре Pelazga?! Да нису Pelazgi дошли на територије ових Албанаца, а не они – Албанци – на територије Pelazga?!

Mислимо да овде не треба много памети да бисмо схватили контрадикцију ових Албанаца.

Ако су Pelazgi живели на овим просторима пре Албанаца, онда ови Албанци не могу бити аутохтони.

А да су Pelazgi живели на овим просторима пре Албанаца рексли су нам то не само антички аутори, већ нам то признају и сами албански научници.

Контрадикторним претендирањима се не доказује аутохтонија Албанаца. Напротив, њима се доказује нешто сасвим друго: да на аутохтонију нема научан карактер, већ политички, чисто политички.

Са друге стране, мада су претендирали и настављају са претендирањем на аутохтонију, ниједан од ових Албанаца није ни покушао да нам то било чиме и докаже. Зашто? Па они су свесни, сасвим свесни, да нису аутохтони и да то  – аутохтонију – не могу ничим да докажу. Управо зато су усмено и писмено позвали своје људе да инсистирају на аутоохтонији и да то понављају горе-доле на све стране и у вези са свачим, а са убеђењем да ће – захваљујући честим понављањима – постићи временом да то претворе у мит.

Албанци су својеврсни митомани. Митоманија их чини и мегаломанима. Мегаломанија – расистима. Расизам – проблематичним не само унутар Албаније ( где заједно са њима живе не само националне мањине, већ и цео један етнос – Власи!), већ и за суседне народе, које свакако узнемиравају, дестабилизују.

„Најпаметнији“ међу њима, академик проф. др Mark Krasnići, каже:

«данашњи Албанци свуда на Балкану живе на територији својих предака и ова чињеница, сама од себе, сведочи јасно за њихову аутохтонију».³³⁾

Како то може да сведочи аутохтонију боравак, живљење на једној територији, где су живели преци, то само албански „научници“ могуће знају!

А кад овако претендирају албански интелектуалци, историчари, професори и доктори наука, академици, који сасвим добро знају да нису аутохтони ни на Косову, ни у самој Албанији, можете замислити шта претендирају остали Албанци, они који немају високо образовање, који немају ни средње образовање, они који се свакодневно индоктринирају од ових лумпен-интелектуалаца, продатих код мафије Енвера Хоџе за насушну кору свакодневног хлеба, па и непродати, посебно они из Југославије, где им ништа не фали и нико их не тера да фалсификују историју албанског народа.

На територији својих предака живе и Срби, па ипак то не узимају за доказ да су аутохтони. Шта више, и не помишљају да претендирају нешто тако, иако се од ових Албанаца оптужују за ауторе легенди, митова и митема. Ни ма који други народ! Ми не знамо да постоји и један други народ на свету који претендира за аутохтонију као ови Албанци.

Индоктринирани овако од самог рођења, од кад отварају очи, аутохтонија је за Албанаца постала опсесија. За све уопште, а за оне националистички настројене посебнo. Они су је фетишизирали и она је сада за њих фикција, како би сами рекли својим турским изразом – TOLLOSUM. Они не само што не могу себе замислити другачије, без аутохтоније, већ изгледа да не могу ни дисати без те фикције. Ако кажете Албанцу да његов народ није аутохтон, њему ће се одмах окренути свет наопако, помутиће му се памет, закрвавиће му се очи и побеснеће. У том беснилу он ће дићи и руку на вас. Убиће вас!

И поред тога, иако су више пута покушали и да ме убију, ја сам, усмено и писмено, говорио и доказивао овим Албанцима да нису аутохтони. Учинио сам то пре мог хапшења у Албанији, за што ме ухапсише и прогласише да претстављам у њиховој земљи политичку и идеолошку диверзију³⁴⁾. Учинио сам то и окован у гвожђе и бетон најмонструознијег затвора на свету, у Бурељу. Учинио сам то и чим сам извео живу главу из тог затвора, па чиним и дан-данас. Између осталих видите моју студију Периодизими и gjuhës shqipe (= Пeродизација албанског језика), објављена 1994, у Женеви, затим Фaлсификована албанска историја³⁵⁾. Навео сам Албанцима безброј докумената, сведочанстава, чињеница и аргумената да нису аутохтони. Ево да им поновим и овде:

1.- HOMOS GEORGICOS (Аграрни закон), који је кодификован негде средином VIII века н.e., садржи обичајно право византијско-словенско. Ту се спомињу сви народи Балкана и Превалитаније (како се у та времена звала територија данашње Албаније), али не и Албанци. Шта значи ово, ако не да ови Албанци тада нису били ту?! Ово је један непобитан документ, који негира аутохтонију Албанаца на територији коју данас заузимају.

2.- AЛБАНСКИ ЈЕЗИК.
Како се зна, aлбански језик је индо-европски, a то значи да су они истог порекла као и сви други индо-европски народи, kонкретно: Грци, Срби, Црногорци, Македонци – односно – да су дошљаци у Европу и на Балкан из Азије, из Индије, колевке човечанства и санскритског језика, мајке свих индоевропских језика. Кад би Албанци били аутохтони, њихов језик не би био индо-европски. Ово је једно непобитно сведочанство да они нису аутохтони нигде на Балкану, као што је бела, жута или црна кожа Американаца сведочанство да нису аутохтони тамо, мада су могуће многи од њих сада и заборавили одакле су им на амерички континент дошли преци.

3.- ПОЗАЈМИЦЕ ИЗ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА.
Албански језик, као и сви други језици, има позајмица из латинског језика. Светски научници, који су се сериозно бавили студирањем албанског језика, констатовали су да oве позајмице нису стигле у албански језик непосредно, директно из латинског језика, већ посредно, преко једног другог језика. Признао је то и највећи албански филолог свих времена, поштовани академик проф. др Ećrem Čabej. Да су Албанци аутохтони, позајмице из латинског језика неби доспеле код њих преко једног другог језика, пошто би као аутохтон народ били у директној вези са носиоцима тог језика – Латинима. Посредство у латинским позајмицама сведочи нам да Албанци нису имали физичког додира са Латинима, Римљанима, што – са друге стране – значи да нису аутохтони.

4.- TOПОНИМИ АЛБАНИЈЕ.
Ниједан од познатих античких топонима простора, где данас живе Албанци, нема етимологију из албанског језика. Сви су они са страном, неалбанском етимологијом, што су нам доказали светски научници, међу којима помињемо аустријског академика, проф. др Gustava Vajganda, затим румунског академика проф др. S.Puškariu, па италијански академик проф. др Giuliano Bonfante и други. Па и познати бугарски албанолог, академик проф. др Vladimir Georgiev, не само да се сложио са овом тезом, већ је приложио и своје аргументе за то. Тако он, управо у прилог овог аргумента наводи да стари илирски топоники данашње Албаније, као SHKODËR oд SCODRA и TOMOR oд TOMARUS, нису наслеђени управно, непосредно. Базирајући се на податке историјске фонетике албанског језика, он каже да ови топоними нису били у употреби у језику Албанаца непрекидно од предримских времена.³⁶⁾

Да су Албанци аутохтони, бар би неки од познатих античких топонима Превалитаније био са албанском етимологијом. И главни град Албаније – Тирана – има грчку етимологију.

5.- РOMAНИЗАЦИЈА.
Сви језици Балкана, изузев грчког, па и они највећих народа, као што су били Илири и Трачани, под снажним утицајем латинског језика романизовали су се. Aлбански језик није романизован. O чему нам сведочи ово, ако не да Албанци, у време романизације Балкана, нису били ту, што значи да нису аутохтон народ.

6. ХРИШЋАНСТВО.
Да су Албанци аутохтон народ, били би међу првим народима Балкана који су прихватили хришћанство, јер су римски консули (Свети Павле) управо овде, на територији данашње Албаније, покрштавали некрштене. Чињенице су безбројне да су Албанци међу последњим Балканцима који су прихватили хришћанство, после Срба. Управо су Срби ти који су покрстили Албанце. Све до 1924. године Албанци нису имали ни своју цркву. И опет, један Србо-Македонац (Ђорђе Николић) и један Грк (Teofan Mavromatis – познат међу Албанцима псеудонимом Fan Noli) су ти који им створише албанску аутокефалну цркву. Због тога што су хришћанство прихватили касно и само површно, Албанци ће масовно напустити хришћанство и прихватити веру окупатора Балкана – Турака, њихов муслиманизам. О чему ово све сведочи, ако не да они сију аутохтони?!

7. AЗБУКА.
Да су Албанци аутохтони, будући у контакту са два најкултурнија народа света – Грцима и Римљанима – ако ништа друго, бар би азбуку узели од њих или на њиховом примеру би створили своју засебу азбуку. Албанци не само што не створише своју засебну азбуку, већ ни грчку ни латинску не прихватише. Они ће тек 1908. године створити своју азбуку.

Наглашавамо: Словени (Србо-Црногорци, Македонци и други), који нису аутохтони и нису имали лични контакт са Латинима (понајмање са двема значајним културним метрополама Римљана са територије данашње Албаније, као што су Durrhachium и Аполонија!), угледајући се само на Грке средњег века, сворише не само једну, већ две своје азбуке: ћирилицу и глагољицу.

Шта нам ово сведочи: да су Албанци аутохтон народ, од памтивека ту или да нису аутохтони, да су на овим просторима дошљаци, као и сви други народи Балкана, као и сви други народи Европе?! Штавише, они су дошли и релативно касно, скоро после свих, бар после Срба.

Argumenta ponderantum, non numerantum! И поред тога, ако ових седам аргумената некоме изгледају мало, спремни смо да му наведемо још других седам, па и 70. Напомињемо овде да поменути бугарски албанолог В.Георгиев, осим цитираног агрумента од њега, наводи за ово још неколико других аргумената, које можете видети у његовом витираном делу.

Да Албанци нису аутохтон народ сасвим је очигледна ствар. То су од времена прихватили сви светски научници, па и они, који су познати као највећи пријатељи албанског народа. Конкретно, то су прихватили и академик, проф. др Gusatav Majer, академик, проф. др Norbert Jokl и други, посебно ови данашњих дана. Тако, да Албанци нису аутохтони, прихватио је и њихов велики пријатељ Noel Malcolm.

Управо зато неки трезвени Албанци, којима је стало до њихове части и до њиховог достојанства, пре свега као човека, а затим и као историчара, научника, почели су да на разне начине цедирају, да се повлаче са позиција аутохтоније.

Међу првима је њихов председник Академије наука проф. Aleks Buda и, одмах за њим, академик, проф. др Ećrem Čabej, па Šaban Demiraj и други. Тако A.Buda каже да под аутохтонијом Албанаца подразумева једну релативну аутохтонију.³⁷⁾

Други настављају да ударају у бубњеве аутохтоније и дан-данас. Тако интелектуалац проф. др Јup Kastrati каже председнику Академије наука: “Aутохтонија Албанаца је једна апсолутна истина, не релативна“!³⁸⁾

Као J.Kastrati су се изразили, колико за пример, и академик, проф. др Zef Mirdita, о коме сам већ писао³⁹⁾, проф. др Reshat Nexhipi, o коме сам исто тако већ писао⁴⁰⁾. Сви они праве се као да не знају ни шта су им то рекли њихови највећи научници, академици, Боже сачувај и светски научници. Они сасвим јасно виде све, па се ипак паве да не виде ништа. Оно што се Албанцу не свиђа, он то неће ни да види.

Пошто су прочитали моје студије о албанолошким проблемима и видели не само да имам право, већ да су моје албанолошке тезе већ прихваћене и од светских универзитета, академија, поједини албански интелектуалци, историчари и научници, у последње време почеше да цедирају. Међу њима заслужују да им се спомену имена др Ardian Kljosi, Fatos Lubonja и Ardian Vehbiu.

Овако, из године у годину, расте број ових нових албанских научника који прихватају ове албанолошке тезе, моју деверсију у албанској науци и култури, па све смелије иступају са својим негирањем аутохтоније. И не само аутохтонију, већ и само порекло Албанаца од Илира. Један од њих рекао је Албанцима и преко интернета: „Учите своју историју од академика Каплана Буровића!“ И они је уче: хтели не хтели – уче је!

Мучан је био овај мој посао, јер су ме Албанци за ово ухапсили и казнили на доживотну робију, док је Ismail Kadare затражио од Envera Hoxhe и да ме ошкопи. Албански академик и амбасадор у Турској проф. др Skender Shkupi и преко штампе је изјавио да сам заслужио не само хапшење, већ и мучења и масакрирања⁴¹⁾. Други су писали да сам залужио не само затвор, већ и стрељање. Па и преко интернета дан-данас позивају албанске јунаке да ме убију, само и само зато што се не слажем са њиховом фалсификованом историјом, са њиховом хистеријм аутохтоније и порекла од Илира.

Пошто сам изнео живу главу из затвора, осули су на мене лажима и клеветама, фалсификатима, сатанизују ме на све стране и на свим језицима света, учинили су ми и неколико атентата, прогањали зверски, малтретирали најпрљавије, лично и породично, што се – нажалост – наставља о дан-данас. Подржавају их у овоме свестрано српске власти, црногорске, македонске, па и швајцарске. Само ја и моја породица знамо како истрајавамо у овој бесомучној кампањи ових звери, које не поштују никакве законе, правила и принципе савременог друштва и цивилизације.

Мучан је био и јесте овај мој посао, јер сам – што би рекао Његош – као сламка међу вихорове. И поред тога ја се још увек осећам јаким, посебно кад видим да сам најзад победио,  да се Албанци освешћују и свлаче од легенди, од митова, oд хистерије аутохтоније и илироманије, да и они – најзад – прихватају научну истину, којој сам посветио мој живот, жртвовао породицу, децу, све. Моја гордост и понос, после толиких жртава, мислим да су сасвим легитимни, па је сасвим разумљиво што сам спреман за нова прегнућа и нова самопожртвовања на овом мукотрпном путу откривања научне истине онима који је неће.⁴²⁾

Затвор у Бурељу, Албанија, 

Септембар-октобар, година 1972.^*)

___________________

1) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPS TË SHQIPËRISË – Instituti i Gjuhësisë dhe i Letërsisë: FJALOR i gjuhës së sotme shqipe,- Tirana 1980, str. 73, kol. II.

2) KASTRATI, prof. dr Jup: HISTORIA E ALBANOLOGJISË,- Tirana 2000, str.76.

3) ISTREFI, Adem: LËSHOMA HISEN E DIELLIT,- Tirana 1984, str. 8.

4) ISTREFI, Adem: Legjendë e moçme,- list DRITA, Tirana 17.X.1982, str. 10.

5) ISTREFI, Adem: Anti-psallmë,- list DRITA, Tirana 22.VII.1984, str. 8.

6) ISTREFI, Adem: Te hani i Kaçanikut,- časopis NËNTORI Br. 3, Tirana 1982, str. 248.

7) BUÇPAPAJ, Skënder: Burrërorja në emocionet njerëzore,- list DRITA, Tirana 16.IX.1990, str. 11, kol. I.

8) ZEQO, Mojkom: Një paskvilë të flliqur e ka shkruar Kapllan Resuli (= Jednu prljavu paskvilu napisao je Kaplan Resuli),- članak štampan u albanskoj štampi Tirane i prenet preko svih sajtova Albanaca. Mi smo ga našli na sajtovima AGIMI (www.agim. com), ALBASOUL, zatim ILIRET, pa TETOVA INFO CENTR i dr. Mali koment o ne “smešnoj ličnosti” M. Zeqo dao je Anton BUROVIĆ, preko njegovog dela INTERNET ZA AKADEMIKA BUROVIĆA,- Ulcinj 2006, str. 20-21.

9) KADARE, Ismail: Që të pushojnë erërat shoviniste,- u listu LE MONDE DIPLOMATIQUE, Pariz, 06.II.1989, preštampano u list DRITA, Tirana 26.II.1989, str. 16.

10) Opširnije o ovome vidite moju studiju Istina iznad svega,- objavljena u srpskim elektronskim novinama ISTINA God. I, Br. 40, Beč, 27.11.2005.

11) KADARE, Ismail: FTESË NË STUDIO,- list DRITA, Tirana 30.IX.1990, str. 9, kol. II-III.

12) RIZAJ, Skender: Shqiptarët janë autoktonë në Kosovë,- list ZËRI I POPULLIT, Tirana 07.III.1990, str. 4.

13) QOSE, Rexhep: PANTEONI I RRALLUAR,- Tirana 1988, str. 130 i 366.

14) KOSTALLARI, Androkli – SHKURTAJ, Gjovalin: Një ngulim arbresh në dritën e së kaluarës dhe të sotmes,- časopis STUDIME FILOLOGJIKE Br. 2, Tirana 1989, str. 85, beleška 5.

15) XHUVANI, Aleksandar: VEPRA,- tom I, Tirana 1980, vidite kod sufiksa -AN.

16) RUGOVA, Ibrahim: Imuniteti autokton,- list DRITA, Tirana 26.III.1989, strane 10, kol. II i 11, kol. I.

17) Citiram prema časopisu STUDIME FILOLOGJIKE Br. 2,- Tirana 1989, str. 109.

18) MANSAKU, Seit: Autoktonia e shqiptarëve në dritën e të dhënave të toponimisë së lashtë,- u časopisu STUDIME FILOLOGJIKE, Br. 3,- Tirana 1982.

19) ÇABEJ, Nelson: AUTOKTONIA E SHQIPTARËVE,- Tirana 1990.

20) BUROVIĆ, Kaplan: KADARE I ALBANOLOGIJA,- rukopis, zatvor u Burelju 1990.

21) KADARE, Ismail: Autoktonia e shqiptarëve,- list BASHKIMI, Tirana 14.IX.1990, str. 3.

22) QOSE, Rexhep: iden, str. 18.

23) NOLI, Fan: VEPRA,- tom 5, Tirana 1988, str. 39.

24) BARTHES, Roland: MITHOLOGIES,- Paris 1957, str. 253.

25) HYGO, Victor: TË MJERËT,- tom II,- Tirana 1983, str. 236.

26) ATSH (Albanska telegrafska agencija): Konferencë shkencore për shkencat filologjike (INALKO – Paris),- list ZËRI I POPULLIT, Tirana 13.III.1990, str. 4.

27) LONDO, Bardhyl: Shovinizmi rusomadh – lajtmotivi i letërsisë revizioniste sovjetike,- list ZËRI I POPULLIT, Tirana 07.IV.1984, str. 4, kol. III.

28) MALTEZI, Luan: Beteja e Fushë Kosovës (1389) dhe kontributi i shqiptarëve,- časopis STUDIME HISTORIKE Br. 3, Tirana 1989, str. 86.

29) JAKUPI, dr Ali: Kohë e miteve të zhveshura,- list RILINDJA, kraj marta ili početak aprila 1990.

30) SHPUZA, Selim: Kujtimet e Çelebiut…,- Skadar, 30.VII.1936. Citiram prema KASTRATI, Jup: HISTORIA E ALBANOLOGJISË,- cit. delo, str. 122.

31) UNIVERSITETI SHTETËROR I TIRANËS – Instituti i Historisë: HISTORIA E SHQIPËRISË,- tom I, Tirana 1959, str. 28.

32) KASTRATI, prof. dr Jup: HISTORIA E ALBANOLOGJISË,- Tirana, 2000, str. 579.

33) KRASNIQI, Mark: GJURMË E GJURMIME,- Tirana 1982, str. 329.

34) Vidite presudu Vrhovnog Suda Albanije u vezi mog kažnjavanja, objavljena u reviji YLBERI God. I, Br. 1, Ženeva, jesen 1993, str. 29.

35) RESULI, Kaplan: ILIRËT DHE SHQIPTARËT,- Ženeva 1994, studija Periodizimi i gjuhës shqipe, str. 37-60.

36) GEORGIEV, Vladimir: Ilirët dhe fqinjët e tyre,- u časopisu STUDIME FILOLOGJIKE, Br. 4, Tirana 1974, str. 16.

37) BUDA, prof. Aleks: Ilirët e jugut si problem i historiografisë,- raport, održan 1972. godine na Prvoj Skupštini ilirskih studija u Tirani, objavljen u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom I, Tirana 1974, str. 53.

38) KASTRATI, prof. dr  Jup: E drejta është në anën e shqiptarëve në Jugosllavi,- list BASHKIMI, Tirana 30.IX.1990, str. 1, kol. I.

39) BUROVIĆ, Kaplan: Falsifikovana albanska istorija,– studija, objavljena sprva u srpskim elektronskim novinama ISTINA God. I, Br. 50, Beč 05.II.2006., zatim preštampana u mojoj knjizi ZOV KOSOVA,- Ženeva 2006, str. 8-17.

40) BUROVIĆ, Kaplan: ALBANCITE GI IRITIRA VISTINATA,- Ženeva 2006, str. 6-20.

41) SHKUPI, Skender: Qëndrim i pështirë i një pseudoshkencëtari,- list ALBANIA, Tirana, 25. maj 1999, str. 10, kol. I.

42) Koliko da se zna: I sâm Ismail Kadare, koji je do poslednjeg dana indoktrinirao Albance i po svetu koga je stigao autohtonomanijom svojih Albanaca, u poslednje vreme digao je ruke ne samo od autohtonije, već i od porekla Albnaca od  Pelazga i Ilira. U jednom intervjuu, koji je dao listu NIN, on nastavlja pretendiranje da je Kosmet njihov, ali ne na bazi njihove autohtonije i porekla od Pelazga i Ilira, koje više i ne spominje, već pretendirajući da su oni tu u većini.

———-

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Каплан Буровић: Истина је јача од свих земаљских сила!

Проф. др Каплан БУРОВИЋ: КОКТЕЛ АЛБАНСКЕ КРВИ (есеј)

ФРАНЦУСКИ ЛИСТ “L’HUMANITE” ФАЛСИФИКУЈЕ И ЛАЖЕ ПРОТИВ АКАДЕМИКА БУРОВИЋА