„Василије од Семберије“: ЗЕМЉО МОЈА СА БАЛКАНА
06.05.2013.
ЗЕМЉО МОЈА СА БАЛКАНА
ЗЕМЉО МОЈА СА БАЛКАНА,
СИРОТИЊО СА КАЗАНА.
ОТИШЛЕ СУ ОСМАНЛИЈЕ,
РАЈИ НИШТА БОЉЕ НИЈЕ.
НАД ТОБОМ СЕ НЕБО МУТИ,
ОТИМАЈУ АРНАУТИ,
СВЕ СРБИЈО НА ЗЛО СЛУТИ,
И БОГ СЕ НА ТЕБЕ ЉУТИ.
НАШИ ГРЕСИ НЕ ПОСТОЈЕ,
БРАНИЛИ СМО САМО СВОЈЕ,
ПОТОНУЛИ,ИЗГУНУЛИ,
ГДЕ СМО БОЖЕ ОМАНУЛИ.
ИЗ ОЧИЈУ,СУЗЕ ЛИЈУ,
ОТИМАЈУ ИСТОРИЈУ.
ТИ СА НЕБА ГЛЕДАШ НЕМО,
МИ ТОНЕМО И ТОНЕМО.
ПРОУЧАВАМ АНАЛИЗУ,
БРАЋО СРБИ,ДНО ЈЕ БЛИЗУ.
А ПОМОЋИ НИ ОД КОГА,
НИ ОД РУСА НИ ОД БОГА.
ИМАЛ КРАЈА СТРАДАЊИМА,
ТЕШКА КЛЕТВА НАД СРБИМА,
НЕ ЗНАМ КО МОЈ НАРОД ПРОКЛЕ,
ПА СЕ ПИТАМ БОЖЕ ДОКЛЕ.
песник „ВАСИЛИЈЕ ОД СЕМБЕРИЈЕ“‘
Категорије:Биљана Диковић, Василије од Семберије, Други пишу, ИЗДВАЈАМО, ПОЕЗИЈА, MAIL - RSS FEED















Земљо моја са Балкана, трн у оку свим си светским силницима. Ничему се нису научили, сви на теби зубе поломили. Османлије се распаше и несташе: султани, бегови и паше, аге и субаше. Монархија жута, што на крају по Европи сва је расплинута. Ако бог да биће вакта, пропашће и империја ова, што по свету жари, пали и отима све па и црно испод нокта.
Свиђа ми сеСвиђа ми се