КОМЕНТАР ДАНА: Мићо Јовичић – Вера у правду је дошла после свих космичких неправди…

18.03.2013. за ФБР Биљана Диковић

СРБИ СУ ОД УВЕК БИЛИ ЈЕДАН МИРОЉУБИВ, ПОНОСАН, ДОСТОЈАНСТВЕН НАРОД, ТРАДИЦИОНАЛНИХ ВРЕДНОСТИ, ИСТОРИЈСКИ СТРАДАЛНИЦИ У ПОГРОМИМА КОЈИ СУ ТУТЊАЛИ БАЛКАНОМ ВЕКОВИМА. СРБИ СУ ОПСТАЛИ ЗА РАЗЛИКУ ОД МНОГИХ ЗНАЧАЈНИХ НАРОДА КОЈИ СУ НЕСТАЈАЛИ, СЕЛИЛИ СЕ ИЛИ МЕЊАЛИ ВЕРУ У ВИХОРУ ТИХ ПОГРОМА КОЈИ СЕ НИ ДО ДАНАС НИСУ ЗАУСТАВИЛИ. САВРЕМЕНИ БЕЗБОЖНИЦИ, СОТОНЕ СУ СИЛОМ ЛАЖИ И ОРУЖЈА ТАКО САТАНИЗОВАЛЕ ОНЕ КОЈИ СУ И ВАЖНИМ ИСТОРИЈСКИМ ТРЕНУЦИМА ОД ГЛОБАЛНОГ ЗНАЧАЈА, УВЕК БИЛИ НА СТРАНИ ПРАВДЕ И ВЕРЕ.

МНОГИ ГОВОРЕ О НАШОЈ НЕМОЋИ ДА НЕСТО ПРОМЕНИМО.
НАШ ДОСАДАШЊИ ОПСТАНАК ЈЕ УПРАВО ДОКАЗ НАШЕ МОЋИ И ВЕРЕ У ОНО ШТО ЈЕСМО. САБОРНОСТ У НАШОЈ ВЕРИ У ПРАВЕДНОСТ И ИСТРАЈНОСТ ЋЕ НАС СПАСИТИ.
НИ ЈЕДНА СИЛА, ЗЛО И ЛАЖ НИЈЕ ТРАЈНА, ВЕЋ ПРИВРЕМЕНА. УЧИНИМО ЛИ СЕ ИСТРАЈНИМ И СЛОЖНИМ У ТОЈ НАШОЈ ВЕРИ И САБОРНОСТИ У ОВИМ И ДОЛАЗЕЋИМ ВРЕМЕНИМА ОСТАВИЋЕМО НАШИМ ПОТОМЦИМА ТЕМЕЉ ЊИХОВОГ БУДУЋЕГ ОПСТАНКА. МИ ИМАМО ТЕШКУ УЛОГУ ДА ТО И ОСТВАРИМО, ПОШТУЈУЋИ ПОЛОЖЕНЕ ЖРТВЕ ДАТЕ У ПРОШЛИМ КАО И САДАШЊИМ ВРЕМЕНИМА. БУДЕМО ЛИ ПОДЛЕГЛИ ПРИТИСЦИМА КОЈЕ ЗАДИРУ У БИЋЕ НАРОДА И ДРЖАВЕ КАО И НАШ ОПСТАНАК – НАШОЈ ДЕЦИ НЕ ОСТАВЉАМО НИШТА.

АКО СВАКО, САМО ЈЕДНОГ ПАСИВНОГ ИЗ СВОГ ОКРУЖЕЊА ПОКРЕНЕМО И ПРИДРУЖИМО ТОЈ ЗАЈЕДНИЧКОЈ САБОРНОСТИ У ЦИЉЕВИМА, СВЕТЛОСТ ПОСТАЈЕ ВИДЉИВА, А ХОРИЗОНТ МЛАДИМА ЈАСНИЈИ.

Процес се коначно отворио, врећа се безнадежно поцепала и из ње цури све што је скупљано у неодређеном времену, које Срби више не мере данима, месецима или годинама, већ вековима. Проломила се несигурна таваница и указао се космички простор и време које Срби носе у себи од постања. Мизерне силе, некад моћне и велике, потом мале и никакве су мрвиле, мучиле и гњавиле овај народ до времена сазрелог сазнања, огољене истине и успења свести о себи, која потискивана изнутра и споља незнано дуго. Размах свести и самосвести се дешава. То је време за које смо знали и осећали да долази. Буђење као после пијанства, не увек савршено, али осветљава пут јасно и без дилеме. Остаје чуђење зашто је све до сада морало тако. Многи никада неће то ни сазнати, али неки то веома добро знају.

Важније је оно што нас чека, око чега се окупља већина… као после каквог важног догађаја људи се скупљају на тргу да обележе, измене мисли, коментаришу и дају одушак духу и нагомиланом незадовољству.
Јесмо ли коначно одахнули кад то нисмо ни очекивали? Јесу ли нам у томе помогли наши непријатељи и мучитељи? Изгледа да је Србе помиловала трпељивост, стрпљење, ћутање и скривена моћ. Вера у правду долази као награда и то баш у време највећих неправди космичких размера. У добру се не узвиси а у злу не понизи.

Зло наших злотвора нека их само потопи по космичком закону. Останимо посматрачи и сведоци тог њиховог потонућа етике, части и морала. Када остану без тог оружја никакво друго им не може надоместити ту немаштину. Ми смо још увек богати и пребогати. Чувајмо наше оружје љубоморно. Ми се нисмо њим наоружали настанком НАТО пакта или ЕУ, већ вековима пре тога. Будимо достојанствени. Радујмо се повратку добра и вере у истину…