БАРИКАДЕ

Имовина на Косову (2): Фирме под лажним именом


Имовина на Косову (2): Фирме под лажним именом

На добошу Косовске агенције за приватизацију сада су друштвена предузећа и пољопривредна имања у местима на КиМ где живе Срби. Купци су углавном Албанци, што може утицати на исељавање Срба, оцењује Игор Поповић, руководилац групе за правосуђе при Канцеларији за Косово и Метохију.
18. 03. 2013.Ј. Л. Петковић – Вести, фото: В. Секулић, за ФБР приредила Биљана Диковић

СЕЛО НОВАКЕ
Село Новаке

Између осталог продаје се земљорадничка задруга Ратар у Лапљем Селу крај Грачанице, која има око 600 хектара земље, вредности око 300 милиона евра. Продају се и 102 хектара земље у Новакама у општини Призрен, 55 хектара и 95 ари у Косову Пољу, као и 24 ара Текстилног комбината из Гњилана у селу Коретиште. Канцеларија за Косово и Метохију се тим поводом у августу обратила шефу Унмика Фариду Зарифу, али је он слегнуо раменима.

Хектари шума

Према подацима из 2012. године Србијашуме на Косову и Метохији су управљале са 335.050,45 хектара земљишта са укупном дрвном запремином од 22.792.012 м3. Српској православној цркви је у поступцима денационализације враћено 3.618 хектара на КиМ који су били у поседу ЈП Србијашуме.

– Позвали смо их да употребе своја овлашћења и стопирају даљу продају друштвене и државне имовине, баш у енклавама. Рекли смо да, ако немају могућности да реагују, да ће Србија интервенисати у УН да им се то омогући. У септембру је стигао одговор у коме се каже да се након реконфигурације мисије они не баве тим питањем, када је реч о захтеву да се стопира приватизација у српским срединама, они немају надлежност над тако нечим. У писму су и написали да је приватизација оправдана – каже Поповић.

Са таквим „леђима“ продају је никако или тешко могуће зауставити. Када је реч о правима радника у продатим предузећима, Поповић тврди да су Срби дискриминисани.

– Срби су протерани и нису могли бити на радним местима када је оглашена приватизација. Они су дискриминисани иако су имали право на деонице. Прво, многима су остале радне књижице у фирмама јер су били приморани да оду, а када су дошли по њих, записано им је да не раде од 1999. године, иако они објективно нису могли да долазе на посао јер им је безбедност угрожена.

– Даље, многи радници нису могли ни да се јаве да затраже своја права јер су имена фирми мењана. И када се огласи продаја, они ни не знају да је то предузеће у коме су радили.

Да ли је могуће да Србија радницима финансијски помогне да откупе та предузећа, како би их сачувала, или је то неприхватљив потез, остаје велика дилема.

Еулекс пере руке

– Нисмо се обратили Европској унији за помоћ. Еулексу смо се обраћали да стопирају приватизацију у српским срединама, али они су одговорили да то није у њиховој надлежности. Када кажете да постоје и Еулексове судије који би могли да стопирају приватизацију, они ће вам одговорити да рад њихових судија није у надлежности Еулекса, већ да они само асистирају косовским судовима у раду – каже Поповић.

– Можда стратешки то није лоша идеја, али сва та имовина има власника, а то је предузеће из Србије. Не можете ви да дате некоме имовину рецимо „Лоле“ у Зубином Потоку, Лешку или Витини… Не спорим да у неким случајевима може да се помогне радницима. Србија се противи тој приватизацији као држава и за такав потез би био потребан шири консензус.

Игор Поповић подсећа да су само у прва два круга приватизације објављена имена купаца предузећа, али да се сада они воде под шифром.
– Дакле, свесни су тога да се купује туђе и да је посао правно незаконски.

Осим тога, Косовска агенција за приватизацију огласила је откуп станова који су припадали српским, односно југословенским компанијама, иако су ти грађани већ једном откупили свој кров над главом.

– Више од 90 одсто њих је већ откупило те станове од Дирекције за имовину Србије. Ово што се ради је евидентно кршење људских права – каже Игор Поповић.
Иако је приватна својина у цивилизованом свету светиња, у овој ситуацији грађани су у проблему коме да се жале. Једини излаз је да се тужи Косовска агенција за приватизацију. Канцеларија за Косово и Метохију у томе је спремна да помогне.

– У том случају грађани би требало да се жале да су станове већ откупили. Као правник мислим да би требало да се обрате Косовској агенцији за приватизацију да кажу да оспоравају њену надлежност и да траже своја права, а када добију негативан одговор, да поднесу тужбу посебној комори врховног суда Косова. Канцеларија може да им помогне преко система бесплатне правне помоћи, односно да обезбеди адвокате који ће заступати њихова права.

——-

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ

Имовина на Косову (1): Радници отети, фабрике на добош