Имовина на Косову (1): Радници отети, фабрике на добош

Вредност имовине на Косову и Метохији на коју Србија полаже право процењује се на више од 200 милијарди долара. Према подацима Републичког геодетског завода, у државном власништву је 319.256 хектара, односно 29 одсто укупног земљишта на КиМ, док у друштвену својину спада 57.666 хектара, односно 14 процената.

17. 03. 2013. Ј. Л. Петковић – Вести,

Термоелектрана Обилић
 

У Дирекцији за имовину Србије пише да држава има 1.240.992 квадратна метра службених зграда, 145.202 квадратна метра пословних зграда, 24.688 квадратних метара стамбених зграда, 3.973 квадратна метра објеката за посебне намене и још 753.915 квадратних метара других грађевинских објеката: ресторана, одмаралишта, спортских објеката, са укупном процењеном вредношћу од 220 милиона евра.

Процењена вредност јавних предузећа на КиМ

* Површински копови Косово Обилић – 577.538.086 евра.
* Термоелектране Косово Обилић (А, Б и топлана) – 1.500.000,00 долара.
* Електроисток Обилић (мрежа далековода и релеја) – 166.000.000 евра
Електрокосмет Приштина (мрежа далековода и трафо-станица) – 420.000.000 евра
* Ибар Зубин Поток (хидроелектрана и акумулација Газиводе) – ЕПС није доставио процену вредности

Тако стоје ствари на папиру, а у реалности Косовска агенција за приватизацију продала је добар део тих компаније. Све ово богатство је годинама таворило, а онда је почела продаја комад по комад. Власти у Београду су неколико пута покушале да интервенцијом у Уједињеним нацијама, дописима Унмику и Еулексу стопирају продају, али дугорочно у томе нису успеле.

* Последњи покушај Канцеларије за Косово и Метохију, која се обратила Уставном суду Србије да оцени уставност приватизација на целој територији покрајине, у којој фактички и не може да заустави продају, јесте само лабудова песма. Њихов главни аргумент за стопирање је Резолуција Уједињених нација 1244. Али, штос је у томе што је Србија у том мишљењу усамљена, јер за власт у Београду најважнија мисија на Косову – Унмик, која у пракси не оспорава приватизацију на Косову. Пред суд Београд не може, јер се пред Међународним судом правде воде спорови само међу државама, а за евентуалну арбитражу био би потребан пристанак и Београда и Приштине.

– Канцеларија за Косово и Метохију припрема неколико радних група које ће се бавити питањем приватизације и стратегијом за оспоравање приватизације на КиМ. Међу њима ће бити и представници адвокатских кућа, привреде и државних органа – каже Игор Поповић, руководилац групе за правосуђе при Канцеларији за Косово и Метохију.

* Након 9. јуна 1999. године, предузећа на КиМ, осим оних у северном делу и српским енклавама, преузели су припадници ОВК-а, који су успоставили своје пословодне органе. Срби и неалбанци су углавном побегли у расељеништво или су киднаповани и убијани уколико су покушавали да остану на својим радним местима. Највећи терет претрпели су радници ЕПС-а, где је отето 80 радника – кажу у Канцеларији за Косово и Метохију.

Фонд за развој

Посредством југословенског Фонда за кредитирање бржег развоја недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, у периоду 1966-1990. на Косово је усмерено око 4,37 милијарди долара, из Србије око 1,75 милијарди долара. Из Фонда за подстицање развоја САП Косова у току 1990. и 1991. прикупљена су средства у износу од 150,5 милиона долара.

* У Привредној комори Србије кажу да је до сада Косовска агенција за приватизацију продала 1.358 српских фирми, чија је вредност процењена на више од 1,5 милијарди долара.
– До сада продате компаније отишле су за мање од 300 милиона евра, што говори да је имовина продавана у бесцење – кажу у ПКС.

Редом су продати костури фабрика и комбината, празни локали и канцеларије које су остале на местима где више нема Срба, фабрике чије капије годинама нико не отвара. Међутим, сада су у 56. кругу приватизације на Косову, на ред дошла предузећа у српским срединама, попут Брезовице и Трепче, чију вредност стручњаци ПКС процењују на око две милијарде евра.

Покрадена имовина железнице у јужној српској покрајини

* Имовина Железница Србије на КиМ, која између осталог садржи 55 објеката, 330 км пруга, 33 железничке станице, 19 дизел-локомотива, 15 дизел моторних возова, 570 теретних и 45 путничких вагона, процењује се на више од 206 милиона евра. ПТТ Србија до јуна 1999. имало је 129 објеката, а тренутно под контролом има 27. НИС Петрол-Југопетрол је до 1999. године у свом власништву имао 31 објекат на Косову, чак 25 бензинских пумпи, пет стоваришта нафте и нафтних деривата, пословни простор у Приштини и земљиште у Подујеву, чија је процењена вредност 15.407.320 евра.

Имовина Телекома на Космету

* Имовина предузећа Телеком Србија а.д. Београд у коме је држава власник 58,11 капитала, процењује се на подручју Косовске Митровице на 11,5 милиона евра, а на подручју Приштине имовина која је ван контроле компаније на око 24 милиона евра. Приштина је 2010. покушала да приватизује ту компанију, сада под називом Поште и телекомуникације Косова (ПТК), али се Телеком Србија тада огласио у „Фајненшел тајмсу“ обавестивши да је реч о отетој имовини и да ће предузети све правне мере уколико се обави било каква трансакција.

Резерве лигнита на подручју КиМ (71 одсто резерви Србије)

Укупна вредност – 14,7 милијарди тона (5. на свету)
* Косовски басен – геолошке резерве 11,5 милијарди тона, експлоатационе резерве 8,8 милијарди тона
* Метохијски басен – геолошке резерве 2,7 милијарди тона, експлоатационе резерве 1,5 милијарди тона
* Дренички басен – геолошке резерве тек треба истражити, експлоатационе резерве 500 милиона тона

Док ПТК упорно тражи купца, међу којима се спомиње и либанска компанија М1 Интернатионал Лимитед у власништву Најиб Микатија, либанског премијера, тамошња Унија независних синдиката Косова извела је раднике на улице незадовољна досадашњим током приватизације друштвених и јавних предузећа и тражећи стопирање продаје ПТК. Протесту је претходила петиција коју је потписало више од 60.000 грађана.

* Србија плаћа и спољни дуг настао зајмом за улагање у предузећа на КиМ од око 1,2 милијарде долара. Отписом око 500 милиона долара на име потраживања Париског и Лондонског клуба поверилаца, отплатом 130 милиона долара из буџета и отписом дуга Светске банке, стање тог дуга сада је око 630 милиона долара. У преговорима са Приштином у Бриселу та тема имовине Србије никако да доспе у први план. Док Београд тражи фабрике, руднике, пољопривредна добра и другу имовину у коју је Србија деценијама улагала, чак 376 објеката у којима је Србија већински или стопроцентни власник, Приштина не жели да уступи.

* Тачијева „заменица“ Едита Тахири изашла је са идејом да се српској страни предложи да се оснује једна комерцијална компанија која би „за рачун Косовске енергетске корпорације фактурисала и наплаћивала потрошњу електричне енергије на северу Косова“, а такав споразум би садржао и клаузулу по којој би Србија „престала да се илегално укључује у трансмисиони систем на Косову и да надокнади штету која је настала досадашњим незаконитим коришћењем трансмисионих линија“ !!!.