Мајка Тереза – не баш светица у стварности?

Мито о алтруизму и великодушности који окружује лик и дело Мајке Терезе распршен је у раду Сержа Ларивеа и Женевива Ченарда са Универзитета у Монтреалу. Рад, који ће бити објављен у мартовском издању журнала Студије о религији и науци, представља анализу објављених чланака о Мајци Терези.

03. 03. 2013. Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

Нудила молитву, али не и милионе које је сакупила. За своју болест и патњу имала другачије стандарде

Истраживачи тврде да је имиџ светице Мајке Терезе конструисан и да није у вези са сакупљеним чињеницама, као и да је њена беатификација оркестрирана уз помоћ медијске кампање.
 

„Док смо сакупљали документацију у вези са феноменом алтруизма за један семинар, наишли смо на живот и дело Мајке Терезе, једне од најслављенијих жена католичке цркве, и то нас је навело да продубимо наше истраживање“, изјавио је професор Лариве.

Као резултат тога, они су сакупили преко 500 докумената у вези са Мајком Терезом, а они су показали да чињенице разоткривају мит. У њиховом раду, научници спомињу неколико проблема који нису узети у обзир приликом њене беатификације попут „сумњивог односа према болеснима, њених упитних политичких контаката, сумњивог начина на којима се располагало великим сумама новца и њеног виђења абортуса, брака и контрацепције које је било испуњено догмама“.

У време њене смрти, Мајка Тереза је отворила 517 мисија које су примале сиромашне и болесне у више од 100 земаља. Ове мисије описиване су као „дом за умируће“ од стране лекара који су их посећивали. Они су запазили велики недостатак хигијене, чак и услове који су били недопустиви, као и недостатак праве неге, неадекватне хране и лекова.

Проблем није био недостатак новца – фондација коју је створила Мајка Тереза успела је да сакупи стотине милиона долара, већ њено виђење смрти и патње: „Постоји нешто прелепо у гледању сиромашних који прихватају срећу да пате попут Исуса. Свет добија више кроз њихову патњу“, био је њен одговор на критику. Међутим, када је њој била потребна медицинска помоћ, она је посећивала модерне болнице у Америци.

Мајка Тереза је била великодушна са молитвама, али јако шкрта са милионима фондације када је људска патња била у питању. Током бројних поплава у Индији она је понудила бројне молитве али не и директну финансијску помоћ. Са друге стране, није имала никакву задршку приликом примања Легије части и донације од диктатора Дувалијеа са Хаитија. Милиони долара пребачени су на бројне банковне рачуне, али већина њих остала је мистерија.

„Уколико узмемо у обзир промискуитетно вођење финансија Мајке Терезе, не можемо а да се не запитамо где су милиони долара за најсиромашније отишли?“, тврди Лариве.

Са свим овим узбуњујућим чињеницама, како је Мајка Тереза успела да изгради имиџ светице? Судећи по налазима три истраживача, њен састанак у Лондону 1968. године са Малкомом Муџериџом са ББЦ-ја, новинаром који се залаго против абортуса, представљао је кључну прекретницу. Он је одлучио да подупре Мајку Терезу филмом који је снимио 1969. године дајући јој заслуге за „прво фотографско чудо“, иако су заслуге заправо требале да иду новом филму који је развио Кодак. После тога, Мајка Тереза је путовала по свету примајући бројне награде, укључујући и Нобелову награду за мир.

После њене смрти, Ватикан је одлучио да прескочи уобичајену процедуру чекања од пет година како би се започео процес беатификације. Чудо које је приписивано Мајки Терези било је лечење жене Монике Бесре, која је патила од интензивног бола у стомаку. Она је посведочила да су болови престали када је ставила медаљон који је Мајка Тереза благословила на стомак. Међутим, њени доктори се не слажу са овим и сматрају да су за излечење туберкулозе и цисте на јајнику заслужни лекови које су јој давали. Ватикан је без обзира на све закључио да је у питању било чудо.

Упркос упитног односа Мајке Терезе према болеснима који је укључивао слављење њихове патње уместо ублажавања исте, Лариве и колеге истичу позитивне стране овог мита: „Виђење Мајке Терезе у јавности охрабрило је бројне хуманитарне иницијативе које су заправо помогле људима чији животи су били уништени сиромаштвом. Врло је вероватно да је прича о њој инспирисала бројне хуманитарце који су тим људима помогли без икаквог истицања у медијима. Без обзира на све, медијско праћење њеног рада требало да је буде мало критичније“.