КОСОВО И МЕТОХИЈА – ВЕЛЕИЗДАЈА

02.03.2013. ФБ страница Глас Косова и Метохије

Председник Николић нас подсећа да је он већ раније увидео и рекао да је „Косово ближе независности него аутономији у Србији“. То је нажалост тачно. Јер су он лично, као и његова владајућа евроунијатска коалиција, на томе здушно радили, и раде и даље. Главна тема за њих је била како обманути и преварити србски народ. У томе су се, треба признати, показали прави мајстори. Од времена ступања на власт евроунијатске коалиције под диригентском палицом Николића догађаји се одвијају као на убрзаном филму, али без погрешке у корацима у ходу ка цепању и уништењу Србије.

Када су Шиптари најавили проглашење независности Косова, господин Тадић је изјавио да “Србија неће интервенисати“. То је било давање зеленог светла – можете да радите шта хоћете, немате да се бојите од тога шта ће Србија предузети… Господин Тадић лично потписује уговор са ЕУ 18. новембра 2008. године о Еулексу. Ове полицијске снаге ЕУ су послате на Косово и Метохију да спроведу план Мартија Ахтисарија о успостављању независне шиптарске државе у јужној србској покрајини. То је господин Тадић урадио сам на своју руку, без тражења сагласности народа, или бар парламента. Својим потписом је признао независност шиптарске државе на одложено, јер се то није одмах могло признати пред народом.
Затим је Тадићев министар полиције, Ивица Дачић, потписао уговор са Еулексом о „прекограничној“ сарадњи. Овим уговором је призната „граница“ између централне Србије и њене јужне покрајине. Господин Дачић је изјавио да је тај протокол, о претварању демаркационе линије у границу, потписао „у процесу визне либерализације“. Недавно је на тој „граници“ постављена царина са србске стране да би се оправдало успостављања царине са шиптарске стране. Укинуте су србске општине на широкој територији Покрајине, под изговором да тамо нема довољно Срба. Једини легални представник на нивоу Покрајине је Скупштина србских општина. Њени чланови су легално изабрани на општинским изборима. Тадић и његова Влада нису никада уважили за било шта Скупштину србских општина, а камоли да су је признали за легалног представника Покрајине. Приликом формирања Скупштине нису присуствовали одборници из Демократске странке и Г 17 Плус.
Прави мајсторски потез, „да се Власи не досете“ повукли су председник Тадић и његови сарадници када су пре две године смислили стратегију да се тражи мишљење Међународног суда правде у Хагу о правоваљаности шиптарске декларације о независности Косова. Тражено је мишљење о правоваљаности декларације, а не о праву Косова на сесецију. Када је стигло мишљење да декларација не повређује међународно право, што апсолутно није тачно него је то мишљење донето под притиском, онда се наши евроунијати жале на суд што није разматрао право Косова на сесецију.

Британски лист Економист је с правом закључио да Србија није ни тражила од Суда да се изјасни по питаљу права Косова на сесецију. Суд није имао потребе да се изјашњава по нечему што од њега није ни тражено. Знало се унапред да Србија нема шта да тражи на дипломатском плану на Западу, као што се знало и то да ће тако звано „мишљење“ МСП бити искоришћено као пресуда једног међународног суда у саставу Уједињених нација. У том маневру са мишљењем МСП лежи највећа превара србског народа и доказана велеиздаја. Николићу и његовим евроунијатима је требало неко покриће да би јавно признали шиптарску државу Косово.

Лист Економист открива још једну превару председника и његових евроунијата, у вези са наводним тражењем преговора са Приштином. Николић је тражио од Американаца да му помогну да одржи неке преговоре са Приштином који ће да се односе само на струју и воду. Па ће после пред народом рећи да треба од нечега почети. Изјава Обрада Кесића, аналитичара из Вашингтона, нажалост је тачна. „Власти у Србији не могу да сачувају Косово у саставу Србије, јер заправо то и не желе.“ Кесић додаје: „Уколико је тачно то што су најавили председник да је став Србије да се не сукобљава са великим силама, то значи да морају да прихвате оно што траже велике силе. То је почетак отварања једног процеса на чијем крају Косово постаје чланица УН. Колико год Београд желео да прикаже да ту ништа не можемо да учинимо, то је, најпростије речено, лаж.“

Председник Тадић је први рекао да нећемо да се сукобљавамо са великим силама па су за њим то понављали и сви евроунијати, укључујући и Тому Николића. То значи – Србија је на извол’те. Можете да нас силујете на све могуће начине. Пошто ми унапред на то пристајемо, то више и није силовање. То је висока политика председника Тадића и евроунијата. То је капитулација, то је велеиздаја.

Председник Тадић и његови евроунијати су се похвалили како су они први послали нацрт резолуције скупштини УН. Тај њихов нацрт резолуције је у ствари тотална предаја.
Прва тачка гласи да Србија: „Прима на знање Саветодавно мишљење Међународног суда правде донето 22 јула 2010. године о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са Међународним правом.“ Не може се прихватити да је једнострано проглашење независности Косова у складу са међународним правом када је оно груба повреда Резолуције 1244, која признаје суверенитет Србије над том покрајином, и Устава Републике Србије. Мишљење Међународног суда правде није донето на основу права, него на основу политичких притисака, и оно је за нас Србе неприхватљиво.
То је само још једна манифестација антисрбске завере. Завера има своје извршитеље на власти у Београду. Председник и његови евроунијати нису досада повукли ни један једини политички потез који није био уперен против интереса Србије и србског народа у целини.

Ако има још слепих мачића међу Србима време је да прогледају. Да би смо могли радити на ослобођењу Косова морамо се прво ослободити Николића и његових евроунијата. Политичка ситуација у Србији под вођством евроунијата је једна смрдљива баруштина. То се видело по понашању „опозиционих“ странака у Скупштини, када је у име „јединства“ требало дати Николићу подршку за његову издајничку политику. Сви осим ДСС су се ухватили у о коло и, хопа-цупа Србија ће да се слупа, сложно заиграли. Уместо да се траже оставке и одговорност за издају државе и нације, кад оно „у име јединства“, сви уз Николића“, Какав Парламент, какви народни представници – фуј. Србија није ни банана република, него кикирики република. То је та наша евроунијатска Србија, које више и нема.