Албанци отимају србску културну баштину

Албански политичари траже да се на Космет врати део културног блага које је измештено у ужу Србију. Српска држава се брани од лажних оптужби из Приштине, уместо да се понаша онако како налажу међународне конвенције

02.03.2013. Новости.рс, за ФБР Биљана Диковић

АЛБАНЦИ немају никакво право на српско културно наслеђе на Косову и Метохији, нити на експонате који су били саставни део поставке Народног музеја у Приштини, које сада потражују. Они су, иначе, нарочито заинтересовани за археолошке ископине, јер преко њих, фалсификатима, пројектују политички потребну чињеницу „о вековној присутности на овим просторима“.

Овако стручњаци и културни посленици тумаче изјаву Мемлија Краснићија, министра културе у тзв. влади Косова, у којој он поручује да ће се од Србије тражити да „врати више од 1.000 рукотворина Косову узетих 1999. године“.

– Србија је у време рата 1999. године евакуисала археолошко благо из Народног музеја у Приштини, како би га спасла и заштитила. Али, Албанци немају никакво право на то благо. Оно је ископавано на налазиштима на Космету, дакле на територији Србије, и оно што смо ми ископали наше је – каже за „Новости“ Никола Кусовац, историчар уметности.

Он оцењује да Албанци немају никакво културно наслеђе осим етно-наслеђа које је мануфактура албанског становништва. Кусовац сматра да је, у овом случају, најбоље придржавати се речи патријарха: „Кад се врате Срби, вратићемо културно благо.“

Да никакве културне рукотворине нису узете, каже нам и Бранко Јокић, директор Народног музеја у Приштини који континуирано ради са седиштем измештеним у Београд.

– За изложбе организоване током 1998. и 1999. године, коришћен је мали део материјала музеја у Приштини. То су изложбе „Археолошко благо Косова и Метохије“ и „Накит и златовез КиМ“. Прва је организована у Галерији САНУ, а друга у музејима широм Србије, Црне Горе, али и у иностранству. Изложбе су биле део редовног програма музеја у Приштини, а у реализацији су учествовале и колеге Албанци, па је, тако, комесар изложбе о археологији био археолог Кемал Љуци. За потребе ове две изложбе коришћено је неколико стотина експоната из музејског фонда – каже Јокић.- Брижно, легално и законски, чувамо овај тек мали део српског блага – костиме, ношњу и накит, које је носило српско становништво са КиМ. Тај део музејских збирки похрањен је у Етнографском музеју у Београду, где и стручњаци музеја раде пуних 13 година, док је археолопшки материјал смештен у депое Народног музеја у Београду.

Јокић оцењује да Албанци дуги низ година имају искључив приступ српском културном благу и идентитету на КиМ.

– Због очигледно присутног фалсификовања историјских чињеница о култури и културној баштини Срба на КиМ, присвајања преисторијских артефаката од стране албанских колега, политичара и јавности у циљу тобож потврђивања албанског културног идентитета и присутности на простору ове српске покрајине – опрез је преко потребан, али и озбиљан рад – упозорава Јокић.

Зато је, наглашава он, изузетно важно стално се позивати на међународне конвенције и препоруке Савета Европе из домена заштите културног наслеђа.

– По важећим међународним конвенцијама тзв. држава Косово није чланица УН нити СЕ, те ништа не може ни да тражи, нити је принцип реституције применљив – каже Јокић.

Наш саговорник пита шта је са драгоценостима које су остале на Космету. Шта је са тридесет хиљада експоната који су остали у депоима музеја? Шта је са веома вредним уметничким сликама по канцеларијама државних институција? Шта је са материјалом осталих регионалних музеја на КиМ?

– Ми треба да тражимо и захтевамо да нам се сва ускраћена права на очување властите баштине врате, а не да се бранимо од лажних оптужби. Српска културна баштина на КиМ данас је најугроженије наслеђе у Европи. О овом изузетно бројном и значајном културном благу држава Србија се деценијама одговорно бринула, а данас је Албанци својатају, прекрајају, краду и трајно уништавају – наглашава Јокић.

Да су Албанци озбиљни у намерама да се у покрајину врати културно наслеђе потврђује и чињеница да је то била једна од тема преговора у Бечу између 2005. и 2007. године.

Слободан Самарџић, један од преговарача, потврдио нам је да је један од захтева албанске стране био и повратак око хиљаду експоната.

– Ми смо рекли да нема проблема, али најпре мора да се регулише статус. Овако, да Косово прогласи независност, а да ми вратимо културно благо, не долази у обзир. Држава по овом питању мора да буде резолутна – каже Самарџић.

Он, такође, наводи да је 1999. за време бомбардовања, са Косова повучен један део експоната који су пронађени на археолошком налазишту „Улпијана“ код Приштине.

Повучене су и неке црквене драгоцености и реликвије из манастира, као и катастарске и матичне књиге.

– Све то је учињено у страху од похаре терориста. Србија то не може враћати док се не реши статус, то мора бити тема разговора – каже Самарџић.

Иначе, Мемли Краснићи наводи да им је недавно враћено седам артефаката из Есена из Немачке и да би Србија требало да се поведе за тим примером. Како су ти археолошки артефакти доспеле у Есен, није познато, а реално је препоставити и да су украдени.

Бранко Јокић подсећа да је зграда Музеја у Приштини у јуну 1999. године насилно обијена:

– Нас су силом истерали из Музеја 1999. са пушкама на готовс, како би се „уселио“ ратни штаб албанске илегалне паравојске, а потом, и на дуги низ година, Европска агенција за реконструкцију. То је период у коме су археолошки предмети могли и нестати.

ЧОВИЋЕВА ГРЕШКА

НИКОЛА Кусовац каже да је Србија направила велику грешку када је из културне заоставштине коју је успела да склони у Београд, Албанцима дала неолитску скулптуру која је ископана 1955. на локалитету код Приштине.

– Небојша Човић је статуету дао тадашњем представнику међународне заједнице Михаелу Штајнеру, а уз благослов тадашњег директора Народног музеја Николе Тасића. Није реч о томе што смо ми то урадили као знак добре воље да нешто од косовског блага вратимо тамо, него како је та статуета дочекана у Приштини. А она је дочекана као потврда да су Албанци носиоци културног идентитета Косова. И ту је почетак проглашавања нашег споменичког наслеђа косовским. Ово исто тако треба да потврди да су Албанци носиоци културног идентитета, као и да се избрише одредница „српско“ и наслеђе остане локално – каже Кусовац.

БЛАГО НА КОСОВУ СЛАБО ЗАШТИЋЕНО

МЕРКУР са Плутосом, амфора из неолита, винчанске фигурине, копље из гвозденог доба, средњовековни мач, фото-документација с краја 19. века, слике старих мајстора, редак накит… Све је то део огромног српског блага на КиМ, које је после присилног напуштања матичне зграде 1999. остало у депоима Музеја у Приштини. Реч је о 30.000 предмета, међу којима су и дела непроцењиве националне и уметничке вредности, од којих се нека „крчме“ на „црном“ тржишту уметнина широм Европе.

У Народној и Универзитетској библиотеци „Иво Андрић“, у Приштини, остало је милион српских наслова, са неутврђеним бројем старих и ретких књига! У Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, као и у градским и регионалним заводима у Приштини и Призрену остала је техничка документација са неутврђеним бројем икона које су у поступку конзервације. Најбогатија уметничка група сакралне архитектуре, коју је Европа наследила од хришћанског истока, налази се на територији КиМ…

——–

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Уништавање српске националне баштине крајем 20. и почетком 21. века на простору Косова и Метохије