Чија је Матица српска – институција српског народа или Ивана Клајна !?              

БЕОГРАД – Српско удружење „Ћирилица“Београд  предало је 21. фебруара, у одсуству председника Матице српске Драгана Станића, а поводом Међународног дана матерњег језика, секретаријату Матице протестно писмо у коме се захтева да се ова институција изјасни о последњим дешавањима у Новом Саду око ћириличних назива.

Како су приметили у овом удружењу, постaвљање 200 ћириличних показивача правца на аутобусе градског превоза само је два одсто од уличних јавних натписа на ћирилици  у овом граду чиме је заступљеност српског писма побољшана за незнатних „неколико стотих делова промила“.

Према речима Миодрага Мише Којића, потпредседника Удружења,  долазак делегације, у којој је било и чланова Удружења који су допутовали из Београда, био је писмено најављен тако да није изостало разочарење због тога што Станић није лично дочекао делегацију или барем одредио некога из Матице да саслуша представнике „Ћирилице“.

-После 186 година постојања и рада Матице српске на добробит српскога народа, ова важна институција се постепено претвара у салонско књижевно друштво. Не реагујући на очигледне проблеме и притиске којима је фонетско, најсавршеније писмо на свету, српска ћирилица, доведена до руба нестајања, Матица српска се показује недоследном својих славних оснивача. Горући дневни проблеми са враћањем ћирилице у јавну употребу манифестовани су свуда где живи српски народ: од Новог Сада и Вуковара, до Мостара и Београда. Да ли се Матица српска уплашила и предала своју – нашу, српску ћирилицу другима, наш темељни симбол националне културе, и по диктату академика Ивана Клајна решила да престане са деловањем због кога је и основана као прва културна институција у Срба? Да ли се Станић и Матица српска поводе за изјавама главног српског лингвисте Ивана Клајна да је „борба за очување ћирилице племенит, али незахвалан посао (донекле сличан очувању животне средине), јер су практични и комерцијални фактори на страни латинице“ или су решили да се држе традиције српског народа и тековина Матице,  видећемо када се коначно изјасни о писму које смо данас предали. На жалост,  наш је утисак да вишемесечно одбијање Матице да се изјасни о петицији за одбрану ћирилице, о предлозима за службену и јавну употребу ћирилице, о неуставном увођењу латинског писма у правопис српског језика, о заштити права Срба у Црној Гори на свој језик и писмо, и пасивност Матице у погледу актуелне хајке на ћирилицу и Новом Саду, наводи нас на закључак да је Језичко оделење Матице подлегло притисцима – изјавио је Којић окупљеним представницима медија.

Којић закључио да је Матица српска постала недоступна „Ћирилици“ и тако постала затворена и недодирљива за глас српског народа.

Српско удружење „Ћирилица“ је председнику Матице српске Драгану Станићу поручило да не може да стоји по страни догађаја у којима се вређа и српско писмо и достојанство српског народа. Правда у целини објављује садржај писма  чији је аутор  Петар Јаћимовић, повереник Повереништва „Ћирилице“ за Нови Сад  које носи назив „Српска Атина“:

-Ових дана се у Новом Саду, после постављања ћириличких показивача правца на аутобусе ЈГСП Нови Сад, повела права хајка против ћирилице. Две стотине натписа на аутобусима, који су непуна два процента новосадских уличних натписа на ћирилици, побољшали за неколико стотих делова промила, били су окидач за досад невиђену провалу антићириличке хистерије у Новом Саду. Подсећамо Вас  да смо на заједничком састанку одржаном у Матици српској дана 6. септембра 2012. донели закључак, да будемо спремни на дуготрајну борбу како бисмо ћирилици вратили највиши дигнитет и статус који је у српској култури једино прихватљив.

Нисмо приметили да сте се огласили ових дана, када су се колумнисти готово свих српских новина, као по команди – и по истом неутемељеном обрасцу, обрушили на ово „ћириличење“ Новог Сада којим се, по њима, ограничавају национална права наших суграђана других националности – а страни туристи доводе у незгодан положај, јер због непознавања ћирилице неће моћи користити градске аутобусе.

Ни телевизије нису пропустиле прилику да посвете стотине својих драгоцених минута о ћириличком бауку који на 200 аутобуса кружи европским Новим Садом и ремети нам вековима неговане добре међунационалне и комшијске односе. Високи функционер једне мале, али медијском пажњом обасуте странке је у присуству десетак својих страначких другова одржао уличну конференцију за медије на којој је, између осталог, рекао: „Нови Сад није Чачак, тамо ћирилица може – овде не може“ и „ћирилица се не једе“.

Водитељка локалне телевизије из Новог Сада изнела је шовинистички став, по коме је ћирилица и од Срба одбачено писмо и да је латиница у српском језику оно што одговара и већинском народу и националним мањинама, овде у Војводини.

Потпредседник Савета за међунационалне односе Скупштине града Новог Сада Ласло Галамбош је оценио да „градска власт увођењем ћирилице вређа мањине“. Из Суботице се јавио, председник Националног савета Мађара господин Тамаш Корхерц који је изјавио да власт у Новом Саду увођењем ћирилице крши права мањина на употребу језика.

Госпођа Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана, задужена за права националних мањина реаговала је тек када су показивачи правца на аутобусима ЈГСП Нови Сад са латиничког пребачени на ћириличко писмо, додавши да су по Статуту Града Новог Сада оба писма равноправна (апсолутна неистина погледати Статут, члан 6, став 1.) Док је била хрватска латиница, није јој сметала!

Ученик новосадске средње школе текстове из страног језика (не српског) писао је ћирилицом у знак протеста због потискивања ћирилице из српског језика и редовно добијао слабу оцену; иако је његово знање из тог језика, и пре и после (када је одустао од протеста), оцењивано одличном оценом. Протествовао је и судија из Сенте који је на мађарском језику и ћириличком писму упутио позив странци, али он није добио слабу оцену него – отказ.

Бивши градоначелник Новог Сада Игор Павличић изразио је забринутост због повратка ћирилице, јер то, по њему, угрожава стечена права националних мањина.

О угрожености српских националних права била је тек ту и тамо понека реч и протест једног средњошколца и судије.

Имају ли Срби као и сви остали народи право на матерњи језик и писмо?

Господине председниче Матице српске огласите се, узмите у заштиту српски језик и ћирилицу; ћирилицу која је у јавној употреби спала испод два процента у Новом Саду у коме српски језик, као матерњи, користи више од 80 oдсто  становништва.

Будите, како и доликује првом човеку најстарије културне институције у Срба, храбри и неуморни у одбрани српског језика и писма. Налазимо се у временском теснацу, сада је за ћирилицу „минут до дванаест“. Урадите то данас – данас када је Светски дан матерњег језика, да после не буде касно.

Поздрављамо Вас и надамо се да ћутање неће бити Ваш одговор – наводи се у писму Станићу које је на Светски дан матерњег језика 21. Фебруар у 11 часова и 59 минута (симболичних минут до 12) у просторијама Матице српске уручило Српско удружење „Ћирилица“.

.