Свакога месеца у години, и сваког дана у месецу, и свакога часа у дану, морамо себи говорити –

 из Дубине Бића, из Суштога Суштаства –

 да смо потомци Божанских Предака, да смо у Небо вазнети Бели Срби, да смо Духом велик Народ, да смо Божје Племе Посвећено.

И не само говорити –

 већ појмити, схватити и освестити; вазда изнова освешћивати, свагда изнова размишљати, навек изнова и увек снова приповедати и беседити, казивати и у песме стављати, у песмама опевати!

Свакога трена бити у Овоме Трену; сваки тренутак нека нам буде Овај Тренутак; сваки час нека нам буде Овај Час!

Будност и СамоСвесност, СамоСвојност и СамоБитност – нека то буде наш Пут Светлости, нека то буде наш Пут Посвећења!

Свакога трена присећајмо се Великих Предака; присећајмо се и призивајмо их; кличимо им и прослављајмо их; у Небо их уздижимо; до ПраСветлости их узносимо!

Само тако, и једино тако, распршићемо Тмушу и Тмину око себе и у себи; само тако, и једино тако, победићемо све враге наше, све душмане наше, све крвнике наше!

Само тако, и једино тако, бићемо достојни Великих Предака, и бити прослављени од Великих Потомака!