Да ли смо заборавили да љубимо ближњег свога?

Не мислимо, да ли тај неко који живи ту поред нас, има шта да једе, или обуче, или да ли му треба неки лијек, или бар нека помоћ коју ми можемо учинити.

13.02.2013. ФБ Борац Републике Српске, за ФБР приредила Биљана Диковић

Да ли смо заборавили да љубимо ближњег свога?

Бусајући се у прса сваки дан својим Српством и јунаштвом, позивајући на оружије и борбу против вјетрењача, заборављамо и не видимо браћу и сестре који су ту поред нас.

Не мислимо, да ли тај неко који живи ту поред нас, има шта да једе, или обуче, или да ли му треба неки лијек, или бар нека помоћ коју ми можемо учинити.

Да ли дјеца која иду у школу с нашом дјецом су адекватно обучена, нахрањена, да ли и она имају шта за ужину као и наша?
Изгубили смо све одлике Српства које су имали начи преци. Изгубили смо осјећаје људскости. Изгубили смо себе.

Да ли се запитамо док сједимо у својим топлим домовима и четујемо по нету да ли је неком близу нас хладно и има ли он чиме да се загреје? Постали смо саможиви нарцисоидни и држи мо се оне најгоре пароле у се и у своје кљусе.

Не причам ово оним појединцима а има их који су свој живот посвјетили хуманости и хвала им бескрајно на томе него нама већини.

Велики број наше сестара и браће сваки дан остају без својих домова јер им криминалне банке дајући кредите са ненормалним каматама које они немогу да врате из разних разлога тај дом одузимају и избацују их напоље. На улицу! Да на улицу!

Да ли због тих припадника нашег народа који је остао без прихода икаквих који је спао на најниже гране на које може спасти један човјек ико позива народ на окупљање и на протесте. Да ли због општег сиромаштва нашег Српског народа ико позива на улице на бунт!
Ја нисам нигдје прочитао и нисам нигдје то видио!

Зар стотине хиљада Срба и Српкиња који се хране у јавним кухињама није довољан сигнал да нас као нацију уништавају? Зар то никоме није проблем?

Врло добро браћо и сестре знате као и ја а можда и боље да је ова бједа довела до неморала. Ајде међу нама самима али оно што боли је да је се све ово одразило на нашу дјецу.
Имам једног комшију који је остао без посла жена му болесна немају никаква примања. Али има двије предивне ћерке једна седамнаест година друга осамнест. Оне плаћају рачуне, лијекове, храну. Он јадан свјестан одакле а немоћан да ишта уради повукао се сам у себе. Ове двије прелепе дјевојке бисери мог Српског народа умјесто да завршавају школу и да нам буду будућност која ће нас предводити оне ради својих родитеља подају се новокомпонованим богаташима. Тим смрадовима који лицемјерно зарадише богаство на ратовима и жртвама тих ратова. Зарадише богаство на лешевима мојих сабораца и цјелог мог рода.
Позва ли ико нас на улице да тражимо да се положе рачуни. Да видимо од куд коме то што има. Не позва!

Позва ли ико сав Српски род да изађе на улицу и да пита ко нас ово ојади?! Ко нам покраде наше ко нам отпусти са посла народ ко нам мајке понизи да сад морају чистити куће туђе да би имале да нас прехране?

Да ли ико позва на окупљање нас све Србе због тога што болестан не смијеш бити или кад већ јеси да ником то не говориш него као кер да цркнеш? Исписа ли ико паролу на неком протесту доста више коверата у болницама! Ја сам дуго болестан и свашта сам видио и са сваквим са се стварима сусрео. Не би пожелио ни непријатељу то. Болест би пожелио непријатељу јер је мањи проблем од доктора самих.

Станимо пред огледало и питајмо сами себе колики сам ја Србин?
Погледај око себе и помози неком нашем брату или сестри. Неком дјетету јер то је наше дјете Српско.
И устани против овог уништења нашег народа!