Јавно слушање о ГМО у Народној скупштини Србије

07.01.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Зелени Србије 05.02.2013.
предали ДЕКЛАРАЦИЈУ ЗА СРБИЈУ СЛОБОДНУ ОД ГМО

Изјава народног посланика Зелених Србије Ивана Карића поводом предаје Декларације за Србију слободну од ГМО:

КЛИК на слику можете погледати изјаву на ФБ страници Zeleni Srbije:

 ————-

————

КРАТАК ИЗВЕШТАЈ др Биљана (Ирена) Барет:

На слушању у Парламенту 06.02. 2013 ово су били играчи тима ЗА ГМО: 
1. Проф. др Љубиша Тописировић, директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

2. Доц. др Александар Трбовић, Српско лекарско друштво

3. Др Алексеј Тарасјев, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“

4. Жељко Поповић, асистент на Катедри за екологију и заштиту животне средине, Природно-математички факултет у Новом Саду

5. Проф. др Мaријана Вучинић, Ветеринарски факултет
У тиму ОДБРАНА ОД ГМО су били:

1. Др Невена Нагл, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад

2. Др Ирена Берет, председник удружења грађана „Здрава земља“

3. Проф. др Владан Јолџић,

4. Доц. др Драго Ђорђевић, Српско лекарско друштво

Оно што се данас дешава са ГМО је друго Колумбово освајање. Када је крочио на амерички континент, Колумбо је староседеоцима показао писмо са краљевским печатом које се звало патент и тиме прогласио право на земљу на коју је крочио. У данашњем свету, компанија која генетски модификује семе и стави патент на њега, као што је Колумбо ставио патент на тло Сан Салвадора, сада има потпуну контролу над тим семеном и контролу над храном. На тај начин корпорације контролишу државе и сваког појединачног грађанина тих земаља. На слушању у Парламенту 5 уводничара играло је на карту „верујте нам ми смо експерти“ . Веома острашћен наступ пун енергичних речи. Било је жалосно слушати оне које је ова земља школовала на буџету како с одушевљењем покушавају да нас убеде да је ГМО нешто добро. Тим за одбрану од ГМО здравом логиком и научним аргументима осветлео је истину у мраку обмане. Уз то, добили смо и снажно појачање: све присутне у аудиторијуму (осим представнице Института за воћарство у Чачку, др Светлана Пауновић).

Аргументи ГМО лобија били су: о томе треба да одлучи наука, ГМО лекови спашавају животе, да су противници ГМО необразовани и неупућени у тему, није доказано да су штетни, како треба да саслушамо америчке стручњаке.

Генетски модификовани организми нису у служби науке, па се тако неможе ни рећи да ми стојимо на путу развоја науке. То је анти-наука зато што на првом месту није добробит човечанства него контрола и профит. Решења која ова технологија нуди кроз лекове су погрешан приступ лечењу. Генетски модификовани лекови нису погодни за лечење, друштвено одговорна организација „Наука у друштву“  из Велике Британије позвала је на глобалну расправу о штетности ГМО лекова. Познато је да се овакви лекови пуштају у промет без одговарајућег дугогодишњег тестирања. На жалост, наука је магнет за новац и . почетком прошлог века, науку су преузеле корпорације којима је на првом месту контрола и профит. Тако су и неки наши научници који су били уводничари обманути да верују у ГМО и биотехнолошка решења која доносе милијарде корпорацијама а у исто време безобзирно уништавају живот. Било би добро да своју острашћеност и енергију овај део наше научне елите уложи у службу човечанства и одбрану од ГМО. Убеђење да је будућност пољопривреде у биотехнологији је и по здравој логици погрешно: еколошки систем је деликатнна заједница у којој је све међусобно повезано. И најмања промена на једном крају одразиће се на цео систем. Будућност је у поштовању закона природе и живота. Данас се игра овом технологијом и у склопу нечије агенде загађује природа са ГМО а ми немамо технологију да очистимо еколошки систем. У парламенту смо закључили да се несме дозволити оним експертима које смо чули и који су на позицији моћи да одлучују о нашој судбини, сложили смо се да о томе одлучи на референдуму . На жалост, они су експерти за науку која је дизајнирана да оствари нечију агенду. Због уласка у СТО није вредно жртвовати слободу и самоодрживост Србије и зарад СТО оборити добар закон који нас штити. Изразила сам своје мишљење да би било добро да нам Министарство пољопривреде да на увид Стратегију о Банци биљних гена и Стратегију о храни. Семе је извор живота, слобода да имамо своје семе и да узгајамо храниу је Богом дано право свакога од нас.

————

Посредством ФБ профила Александра Вељића, који се налази у Народној скупштини и директно преноси на свој ФБ зид све што се догађа на јавном слушању, можемо догађај представити и свим читаоцима СРБског ФБРепортера.

АЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ:
10:55 Срдачни поздрави из Дома Народне скуптине где ускоро почиње Јавно слушање о ГМО. О свим битним детаљима у наредних 4 сата извештаваће вас ваш народни писац и историчар.
———

11:00 Управо је почео ТВ пренос из Народне скупштине Републике Србије, где је започело Јавно слушање о ГМО. Госпођа Милица Војић Марковић, председник Одбор за заштиту животне средине управо је рекла да је ГМО узнемирио грађане, пре свега зато што је Србији речено да мора да измени свој постојећи закон ПРОТИВ ГМО да би приступила Светској трговинској организацији. Председница Одбора је такође рекла да такви услови су специфично поднети Србији, иако разне чланице ГМО имају слободу да уређују своје унутрашње законе.

Госпођа Војић Марковић је истакла да је заказан и референцум у Европи по питању ГМО и изразила своју радост што се грађани широм Европе организују против ГМО, као и то да смо успели да се изборимо за директан ТВ пренос. Држава ће ваљда да реагује сада на све ово и да евентуално распише референдум на којем би се грађани одлучили да ли желе ГМО или не.

———-

И прва добра вест коју сам управо добио: водећи се јучерашњим примером СО Кула, одборник СО Лазаревац Александар Николић, посланик Еколошког покрета општине Лазаревац, предложиће да се истоветна Декларација донесе за територију општине Лазаревац.

——

Почела је дискусија учесника Јавног слушања о ГМО у Народној скупштини након прве сесије излагања стручњака: др Тописировића, др Нагл и др Трбовића.

——–

Посланик Народне скупштине из редова Зелених Србије резимирао је сва три предавања која смо чули и подвукао штетност ГМО и неопходност Декларације Србије против узгоја ГМО! Јуче је управо та иницијатива поднета Народној скуштини.

———

Зоран Петров из Удружења за биодинамички развој или тако нешто. Он је указао на комерцијални аспекат ГМО приче, а не научни аспекат. Једин који се залажу у последњих месеци су државни службеници и нико други. Зашто ми нећемо ГМО, а неки државници то желе. Институти су против тога, осим једног у чијем тиму ради госпођа која је радила на развоју ГМО шљиве. Да ли министар просвете који је плаћен зна за то. Да ли ту има сукоба интереса? Да ли те корпорације плаћају државне службенике?

———

БЕЛС покрет. Његова представница каже да један члан Закона дозвољава одређени проценат контаминације, тако да наш Закон није потпуно рестриктиван. Зато, иако наводно немамо ГМО, имамо ту „рупу“, па нам је земљиште веома контаминирано. Корпорације финансирају истраживања која су академски снобизам. Ми као грађани желимо да нам све одборничке групе јасно кажу да ли ће гласати за либерализацију постојећег закона, или не!

———

Госпођа Злата Игњатић је поздравила што се Српско лекарско друштво укључило и сада, али је пре 3 године организовало панел дискусију о употреби ГМО у исхрани. Та дискусија је имала подршку разних удружења, а било је 13 предавача. Генерални закључак је био апел да се критички и научно размотри употреба ГМО у исхрани и да се Српско лекарско друштво противи употреби ГМО у исхрани док се јасно не утврде научним путем да такви организми нису штетни по здравље.

———

Жељко Стојковић из „Куће правде Стразбур“ узео је реч. Он се захвалио председнику Одбора за заштиту животне средине на истрајности коју показује. Он је упитао да ли је став др Топосировића његов став или став Народне скупштине о томе да ГМО могу да буду корисни. Замена је теза да је тренд за ГМО. Напротив, постоје разне иницијативе против тога. Што се тиче утакмице између ГМО и против ГМО, резултат је 1:1. Господин Кобиљски који је био на челу Института за ратарству више није ту из очигледних разлога. Што се тиче Србије као локалне регије, то је и даље земља очуваних ресурса са изузетним потенцијалном за производњу органске хране. То нам је један од извоних ресура о којем ова и свака влада мора да добро размисли. 146 еко организација је дигло глас против кредита ЕРБД је дигло глас и успели смо да спречимо за сада кредит те банке Монсанту за активности те корпорације у источној Европи. Референдум нека буде ако је потребно, али Министарство трговине на чијем челу је човек из мањинског народа не може о тако важном националном питању да одлучи сам.

———

Др Топосировић у реплици каже да није говорио о ГМО храни, напротив, само да је причао о технолошким предностима генетичког инжењеринга.

——–

Господин Игор Пантелић, адвокат, члан ИО „Зелених Србије“ каже да пут референдума може да буде немогућа мисија, зато што је на снази још увек Закон о референдуму из Милошевићевог режима. Он је потврдио да су „Зелени Србије“ јуче званично предали иницијативу да Народна скупштина донесе Декларацију против ГМО. Швајцарска је до 2017. продужила Мораторијум на ГМО 12.12.2012. Дакле, Швајцарск је нашла начина да заштити своје националне интересе, иако је чланица СТО.

Госпођа Лариса Јовановић из Научно стручног друштва „Екологика“ чији је председник. Примена ГМО је довела до алергија и чак смртних случајева у медицини, рекла је госпођа Јовановић. Шест земаља је чак забранило хибридне каранфиле који су садржавали ГМО. На паковањима у Европи постоје назнака да имају или немају ГМО. Перспектива Србије је да извози храну без ГМО. Примена ГМО би требало за добробит српских грађана требало би да буде забрањена.

———

Савез пчеларских организација Србије узело је реч. Председник тог савеза је подсетио како ГМО утиче на пчеларство Србије. Савез је 2. фебруара донео на својој скупштини једногласно Декларацију против ГМО. Сваки трећи залогај нам зависи од пчела, и овим су пчелари показали шта мисли народ о ГМО. Чудим се, рекао је председник овог Савеза, да заговорници ГМО без икакве дилеме говоре о ГМО. Ја када треба да донесем неку одлуку, добро размислим и преиспитујем да ли је исправна, каже председник Савеза. Где је граница наших лудости? Да ли ћемо сутра имати патентиране потомке?

———–

Доктор Шеварлић се захвлио прво Чачанима који су донели Декларацију против ГМО, те и Савезу српских пчелара који су донели исту Декларацију. Подржао је иницијативу за референдум, а као професор Пољопривредног факултета је изразио огромно незадовољство што нема представника Министарства пољопривреде на Јавном слушању. То показује на чијој су страни. То је брука и срамота за ову земљу и неко за то мора да сноси одговорност, не садашњи кабинет, него онај који је био у претходном сазиву. У поменутом Министарству нема ниједног агронома. Српска пољопривреда би губила пола милијарде евра ако би прешла на ГМО пољопривреду. Савез пољопривредних произвођача Србије (СПАС) изјаснила се против ГМО.

———

У првој сесији Јавног слушања предвиђено је да се обрате др Љубиша Тописировић (директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство), др Невена Нагл из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, доцент др Александар Трбовић из Српског лекарског друштва, а потом ће уследити дискусија присутних.

——-

Др Љубиша Тописировић, директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство објаснио је како су убачени гени у разне биљке да се поспеши њихов квалитет. Монсанто корпорација је ово злоупотребио и направио вакцине за антитела у биљкама и животињама. Да ли је човечанству потребно да има ГМО-е? Прво, не знамо последице по здравље живог света употребом тих организама. Постоје и економске и социјалне последице, а то се питање дотиче и религије. Он је закључио да се мора решити анализа сваког појединачног случаја, да се види шта је ризик а шта корист, наместо општег закључка.

———

Доктор Невена Нагл из Института за ратарство и повртарство говори о утицају ГМО на семенске усеве.
Докторка Нагл је рекла да су семенски усеви специфични из много разлога. Она је истакла да би гајење ГМ усева веома угрозило приносе свих усева. ГМ степен усева је прилично низак и није тачно да даје веће усеве. Семенски усеви нису чак ни законом заштићени од ГМО, рекла је доктор Нагл. Закључила је да све ово се мора имати у виду приликом доношења било које одлуке.

———-

Реч је узео доцент доктор Александар Трбовић из Српског лекарског друштва, које је прошле године у новембру, одбило да учествује у Првом јавном слушању о ГМО.
Доцент др Трбовић је истакао да је тешко замисливо укрштати парадајз и пса, али у генетичком инжењерингу је и то омогућено! Ти организми који настану тако су трансгенетски и премошћују генетичке баријере. Ген би могао теоретски да се убаци у вирус и да побољша лечење, на пример. Генетички инжењеринг се може користити у медицини и као биогориво. Што се тиче генетички измењених биљака, постоје вакцине које се убацују у неке биљке зарад бољег имунитета. Што се тиче хране, генетичке промене почеле су 1994. године. ГМ животиње се користе у медицинским истраживањима и треба да буду такве да зарад истраживања, рекао је др Трбовић. Дакле, примена генетичког инжењеринга је вишеструка у медицини. Да ли Србија треба да има биотехнолошку индустрију, упитао је др Трбовић и изразио своје мишљење да треба. Да ли су ГМ организми штетни по здравље? Он је навео да постоје три типа пољопривреде: органска, класична (уз примену неких хемијских средстава против корова) и трансгенетска пољопривреда. Монсанто држи 90% свих патената на ГМО. Донета је политичка а не научна одлука да се ГМ материјал примењује у храни. Потом је изнео све проблеме који изазивају генетички измењени организми.

——–

Председавајућа је споменула да су сви представници Министрства били уредно позвани.

———

Ђорђе Ђукнић, председник Еколошког покрета општине Лазаревац, подсетио је да је Еколошки покрет Србије још 5. јуна 2011. одржао протест против ГМО. Осим референдума, свака локална самоуправа треба да забрани ГМО. Сумњам у искреност група, не појединаца, зато треба подржати локалне иницијативе. Он је подсетио да је бивши директор Института за ратарство први пут стао у одбрану Србије и рекао да је органска пољопривреда њена једина будућност.

———–

5.000 хектара у Србији засађено је ГМО, каже господин Стаменковић, завршни учесник у овој првој сесији Јавног слушања о ГМО. Мораторијум је преко потребан и да се употреба ГМО стави под контролу и да се примени исти аршин као и за све друге супстанце.

——————

Почиње друга сесија Јавног слушања о ГМО у Народној скупштини, која иде директним преносом на ТВ-у. Представници Министарства здравља су се управо јавили да су присутни, иако је било речено да није. Председник Одбора је тиме рекла да демантује саму себе и да су представници Министарства здравља ту.

У овој сесији имаћемо три главна излагача: др Алексеј Тарасјев, Жељко Поповић и проф др Маријана Вучинић.

———

Др Тарасјев из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ подсетио је да смо у прошлом Јавном слушању имали прилике да чујемо све који су против ГМО. Јединственог одговора нема, каже др Тарасјев, и одговор се мора давати случај по случај, без опште оцене или одобрења ГМО. Он је истакао да није реч о референдуму у ЕУ, него о Интернет анкети о органској пољопривреди.

————

Др Поповић Жељко управо нам прича о еволутивном процесу настанка човека и како смо и ми пример генетичке модификације током еволуције (коментар вашег народног писца: одличан пример како је наш образовни систем „оперисан“ од Бога Створитеља и још увек робује превазиђеној и подметнутој теорији еволуције). Др Поповић је сада у дискусији прешао на примере ГМО у природи и да мењање генома мења састав ћелије и организма, али не знамо на који начин би то могло да делује. У том смислу се изјаснио негативно у погледу употребе ГМО у исхрани.

———

Дискусија др Маријане Вучинић подсетила је све нас на неколико проблема које муче човечанство: сиромаштво и глад, болести за које немамо лека и не познајемо их, и оне које познајемо и желимо да излечимо. Др Вучинић је подсетила да ГМО могу да се користе терапеутски (протеини, који су већ на тржишту и користе се). Наша земља их можда не производи, али ће бити принуђена да их увози, јер се тим организмима третирају разне болести. Није реч само о здрављу, него о етичким принципима. Оно што будемо забранили ако се не направи добар закон, вратиће се као бумеранг. Шверц ГМО управо цвета у Европи и то у земљама које су забраниле ГМО.

———–

Господин Панајотовић је управо рекао да има три разлога да се противи ГМО врстама и организама. Створио сам неколико сорти и сам, каже господин Панајотовић, а против сам јер је сам процес ГМО одступио од устаљених селективних процеса у хортикултури. Други разлог је што је цена ГМ сорти и хибрида мања у односу на здраве произоводе. А трећи разлог је што Србија има одговор на ГМО! У научне сврхе можемо да пратимо ГМО развој, али не желимо да зависимо од неких корпорација и земаља.

———-

Драгомир Ђорђевић, пољопривредни произвођач на територији Београда каже да су и они против ГМО. Њих интересује да ли могу да добију подстицајна средства као некада и да у селу имају хладњачу као некада да би некада за инострантво и они могли да производе органску храну за извоз. Стајњак, хумус, чиста вода, све је то што се користи у пољопривреди, али су потребна подстицајна средства због великих суша (за наводњавање).

———

Јелена Вуковић је узела реч и напомиње да Србија има свој национални интерес и да је наука у свету испитивањем доказал штетност ГМО у храни. Да ли Србија која пропада на 100 начина треба да подлеже притисцима једне компаније, или да сачува свој биодиверзитет и здраве пољопоривреде. У име СПАС уније, ми смо против, и закон који сада важи није добар јер не треба дозволити ни 0.9% ГМО јер ни то наука није доказала да ли је и тај проценат добар да буде у храни. Еко туризам и органска пољоприведа је данас на цени.

———-

Еколошки покрет Ниша. Представник овог покрета каже да је нас мање 400.000 становника, да смо изгубили водне ресурсе и да смо у завршној фази да изгубимо наше оранице. Предствници Амбасаде УСА су пре месец дана пресионирали Министартво трговине да мењамо национални закон против ГМО. Агроинститути у Земуну и Новом Саду су најбоље што имамо и морају постати заувек у државном власништву.

———–

Лидија Михајлов у дискусији није стекла утисак да постоје докази за ГМО храну. Постоје докази зашто треба имати ГМ организме, али не и хране. Научни радници Србије треба да преузму одговорност шта ће нам се десити за 10 година. Донесимо Мораторијум на 10 година, па нека истраживња теку. Често спомињу да је глад која прети услов за развој ГМО хране. Глад настаје због ратова и неравномерне расподеле хране. Баца се огромна количина хране. Није тачно да органска пољоприведа смањује принос.

————–

Господин Живковић из Двери српских. Монсанто би био срећан да види овај пренос, каже господин Живковић, јер је овде толико лобирање за ГМО. Он критикује медије и др Тарасјева који су заузели умерени став о ГМО. Србија већ има и ГМО кукуруз, јер су Двери обишле целу земљу и установиле да је далеко више хектара засађено ГМО. Те произвођаче Двери су упутиле на надлежне органе и стога се питају шта сада раде ти органи.

———-

Данило Тврдишић из Двери. ГМО може довести до погубних последица у Србији. Епидемија канцера, стерилитет и друге болести би дошле увођењем ГМО. Нико није понуо економску катастрофу од пропасти органског српског семена. Двери су утицале да Град Чачак први у Србији забрани ГМО, а протестом пред Европском банком за обнову и развој спречили да та банка одобри кредит Монсанту.

———

Марина Стаменковић са Катедре за генетику и еволуцију Универзитета у Београду. Из незнања рађа се страх. Данас сам сазнала да припадам и академском снобизму, да смо страни плаћеници. Нико се од научних стручњака не може заузети за или против, али може случај по случај. Што се тиче Града Чачка страшно је што је прогласио изолацију на промет од производа од ГМО.

————-

Тренутно је пауза у Другом јавном слушању о утицају ГМО на здравље и животну средину. Слушање са директним ТВ преносом наставиће се у 14.30 часова.

————

Почела је трећа сесија Другог јавног слушања о утицају траснгенских организама (ГМО) на здравље и животну средину. Говориће др Ирена Барет, проф др Владан Јолџић и доцент др Драго Ђорђевић.

——–

Др Ирена Барет каже да су сви који су се бавили ГМО отпуштени са посла у Америци. Др Барет је устврдила да је нетачно да ће да ГМО храна нахрани гладне и да ће зарада бити већа, да има више хранљивих састојака и да је то најпре напредак науке. Међутим, др Андрес Караско из Аргентине је спровео своју студију о ГМО. Урадио је огледну на ембрионима жабе (дошло је до неправилности у развоју очију и главе). Проф др Арпад Пустаи је 30 година радио као научник у Енглеској и урадио је огледе са пацовима и мишевима и хранио их са кромпиром који производи инсектицид. Приметио је да је дошло до оштећења стомака. Пошто је изложио своје противљење ГМО, изгубио је статус предавача и истраживача. Др. Џон Фаган из УСА је установио везу између хербицида и аномалија код новорођенчади. Моћна ПР машинерија је покушала да дискредитује овакве научнике.

Др Барет је подсетила да су се у Ирској јавиле алергије када је та земља допустила узвог ГМО хране. Разни научници су доказали да долази до појаве тумора и других аномалија од ГМО хране. Канада је забрнила употребу једног ГМО хормона захваљујући храбром стручњаку који је пред канадским парламентом одбранио здравље своје нације. Др Сералини је дискредитован, а он је установио развој канцера на огледним животињама које су јеле ГМО храну.

У Аргентини се већ неколико годинама користи ГМО семе, и ТОТАЛ хербицид. Приметне су све веће аномалије код новорођенчади. У Србији видимо промене које су чудне. Није реч о недостатку физичне активности, него комбиновани хормон говеђег раста утиче на све који једу говеђе месо и пију кравље млеко. Коров се прилагођава, тако да су отпорни и на ТОТАЛ. Инсекти се исто прилагођавају, тако да је бесмислица да ћемо имати биљке отпорне на инсекте. Нама се намеће да сада оборимо закон зарад чланства у СТО. СТО су основале најбогатије земље света и она заступа интересе банкара и богатих, а крши основна људска права која намеће своја правила. Удружење „Здрава земља“ којом председава др Барет је очување биодиверзитет Србије. Семе је извор живота и стога мора д се сачува, д се стварају банке семена и не признајемо ниједан закон који ће сврстати семе у приватно власништво корпорација. Др Барет је на крају позвала све општине да донесу Декларацију против ГМО.

———

Др Владан Јолџић каже да документима који су на Интернету свако има приступ. Мора се редуковати свака опасност од ГМО. Ефикасност државног апарата мора да буде све боља из дана у дан. Тамо где се очекује штета, онда мора да се рачуна на реакцију државе, да се спречи све на шта се сумња да може да изазове штету. Није исто приступати ГМО из кога ћете да произведете лек од онога што ће бити ГМО у исхрани. То су две велике разлике. Последице ГМО све још ниси предвиђене. Неке јесу, некима тек отварамо капију да схватимо последице. Морамо да разлучимо шта се сме и шта се не сме и која су наша стратешка правила поступања. 40 суверених држава није ратификовало документа да увозе ГМО семе. Монсанто је у Француској изгубио спор по питању ГМО. Из законодавства других земаља можемо да узмемо примере како да се заштитимо од онога за шта постоји основана сумња да може да нанесе штету или представља опасност по здравље. Може ли једна земља која је постала независна у произовњи хране од свог семена, да допусти себи такав луксуз да постане зависна од увоза семена? Морамо да сачувамо сопствену производњу. Да ли СТО може да нас казни због тога? 37 држава је прихватило захтеве који се нама намећу, преко 200 држава није! Ни Француска и Немачка нису излетеле из СТО због тога, тако да се ни овој држави то не може рећи да је услов за улазак у СТО.

———–

Почиње дискусија на Трећу сесију Јавног слушања о утицају ГМО на животну средину.

————-

Александар Вељић, Ваш народни писац и историчар управо је имао својих 3 минута у Народној скупштини у којој је подржао здраву пољопривреду. Ваш народни писац је управо објавио нацији да је Скупштина општине Кула јуче једногласно усвојила Декларацију против узгоја ГМО. Он је такође позвао државу да подупре напоре Еколошког удружења сеоског туризма и руралног развоја и да то село учини „пилот пројектом“ који ће послужити као пример целој земљи.

————

 ***

ТАНЈУГ среда, 06. феб 2013, 16:22 -> 17:00

Јасно уредити област ГМО

Држава мора што пре јасно да уреди област ГМО, а ако је потребно треба расписати и референдум на коме би се грађани изјаснили да ли су за гајење и промет ГМО у Србији, истакнуто је на скупу о генетски модификованим организмима у Скупштини Србије.

Већина учесника скупа о генетски модификованим организмима (ГМО) у Скупштини Србије затражила је да држава што пре јасно уреди област ГМО, а ако је нужно распише и референдум на коме би се грађани изјаснили да ли су за гајење и промет ГМО у Србији.

Председница Одбора Скупштине Србије за заштиту животне средине Милица Војић Марковић изразила је током другог јавног слушања о утицају ГМО на животну средину и здравље људи очекивање да ће бити референдум о ГМО.

Подсетила је да су у последњих месец дана представници Србије потписали са земљама Дунавске регије документ којим се осигурава да се не гаји ГМ соја, док је град Чачак прогласио своју територију слободном од ГМО.

Марковићева је истакла да је, међутим, забрињавају наводи у јавности да је надлежно министраство послало измене Закона о ГМО у Брисел, без консултација са јавношћу у земљи, а којима би се дозволио промет ГМО у Србији.

Председник Зелених Србије Иван Карић је рекао да је та странка јуче Скупштини Србије поднела Предлог декларације за Србију без ГМО и истакао да је за земљу најважније да очува здравље људи и билошку разноврсност, што би дозволом промета ГМО, како је навео, било угрожено.

Карић је рекао да се и у Европској унији преиспитује гајење и промет ГМО, наводећи да „од 27 земља чланица, њих 19 не прихватају ГМО“.

Он сматра и да је „недопустиво“ да се мишљење о изменама Закона о ГМО, за који се наводи да су већ урађене, најпре даје Европској комисији, а да тек онда буде предочен јавности у Србији.

Представница еколошког покрета Белс Александра Кнез Милојковић оценила је да важећи Закон о ГМО није рестриктиван, јер дозвољава одређени проценат контаминације, због чега, како је истакла, закон не треба либерализовати већ га учинити рестриктивнијим.

Представница Института за ратарство и повртарство Нови Сад Невена Нагл упозорила је на релативно висок степен угрожености семенских усева поленом ГМО, наводећи да је семенски биљни материјал важан и за биодиврезитет земље, али и за њен економски развој.

Прво испитати, па онда дозволити

Истовремено је представница Српског лекарског Друштва Злата Јовановић Игњатић рекла је да је став тог удружења да не би требало дозволити ГМО у Србији пре него што се на основу дугогодишњих студија непобитно докаже да нема штетности од конзумирања ГМО.

Професор пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић указао је на велику толеранцију Министарства пољопривреде за све који су кршили закон о ГМО, због чега се ранијих година дешавало да и поред забране постоји неколико хиљада хектара под ГМО усевима.

Шеварлић је нагласио и да би Србија, уколико дозволи промет и узгој ГМО, „само по основу разлика у цени између генетски модификоване и конвеционалне производње била на губитку од пола милијарде евра годишње“.

„Тренутна разлика у коштању конвенционално произведене соје и ГМО соје износи 90 евра по тони, што значи да годишњи добитак само на тој култури, сразмерно површинама на којима се соја гаји у Србији, износи око 55 милиона евра“, навео је Шеварлић.

Учесници скупа су истакли да у Србији постоје очувани биоресурси са потенцијалном за произвиодњу органске хране која је неколико пута скупља на светском тржишту.

Наглашено је да је забрана ГМО питање националне безбедности и да Министарство трговине не може само да одлучи о уласку у СТО у замену за дозволу промета ГМО.

Доктор Александар Трбовић из Српског лекарског друштва истакао је да није лако одговорити да ли су ГМО штетни по људско здравље, а проблем представља и то што су досадашњи огледи углавном рађени на животињама.

Он је подсетио да је Америчка агенција за храну и лекове пре неколико година заузела став да су састојци ГМО слични оним који нису генетички измењени, што је довело да поборници ГМ хране сматрају да је она безбедна, док противници тврде да додавање гена у храну треба да се регулише као било који други хемијски додатак исхрани.

Истраживања доказала штетност

Трбовић је навео да су истраживаја у Русији, Француској, Канади, Великој Британији, спроведена последњих година показали су да ГМО соја, кукуруз и неке друге врсте имају штетне последице и изазивају алергијске реакције, оштећују бубреге и јетру, а у трећој генерацији животиња над којима је вршено истраживање доводе и до стерилитета.

„Битно је да Србија заузме став како ће то да регулише“, рекао је Трбовић, који је објаснио да до генетских промена може доћи укрштањем на основу природног одабира, док генетски инжењеринг представља укрштање незамисливо за природне околности, као када би укрштали пса и парадајз.

Представник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Алексеј Тарасјев указао је да се проблем ГМО не може посматрати једнодимензионално и да пре озбиљне дебате треба утврдити све чињенице везане за савремену биотехнологију.

Тарасјев сматра да се треба клонити катастрофичних формулација и непровредних информација које могу да доведу до конфузије у јавности.

Он је навео да за сваку примену ГМО, која је могућа у разним областима, требало посебно размотрити, а пре свега стручна јавност се мора консултовати око свега.

Професорка Ветеринарског факултета Мирјана Вучинић казала је да је битно да јавност зна да се многе болести лече терапеутским протеинима добијеним из ГМО.

„Производња таквих супстанци не представља опасност и ако их не производимо бићемо у прилици да их увозимо“, рекла је она и додала да се генетска модификација користи у лечењу болести попут хемофилије, леукемије, хепатитиса Ц.

Директор Института за молекуларну генетику и генетско инжењерство Љубиша Тописировић оценио је да је питање употребе ГМО вишезначно, јер дотиче здравље људи, животну средину, етику, економију, религију.

„Не може се побећи од технолошког развоја“, навео је он, али је навео да је због тога нужно да се испита сваки појединачан случај употребе ГМО.