05.02.2013. ФБР уредник Миодраг Новаковић

КОМЕНТАР УРЕДНИКА- ЦИВИЛНИ ОТПОР, ИЛИ ОРУЖАНА САМООДБРАНА!?

На први поглед ова вест(у прилогу) уистину звучи патриотски и као неопходна мера за заштиту угроженог Српског становништва на КиМ које је константно на мети бесомучних шиптарских терористичких напада…

Звучи као нешто, за шта се већина нас већ дуже време отворено залаже-  да Српски народ на окупираном северу КиМ преузме заштиту властите безбедности у своје руке.

Ипак на други поглед- ако знамо да такав захтев долази из уста човека:
– који је отворено про-режимски,
– човека који је “аминовао” границу између “Србије и Србије”,
– који преговара са Тачијем у Бриселу у оквиру режимског тима (“про-бриселског” режима који управо удара “финиш” на последњи чин издаје Космета);
и ако свему томе додамо чињеницу да ова реторика долази са нивоа само једне(додуше највеће) Српске општине на северу, а не као одлука СНВ, или Савета општина, и нарочито не уз неку врсту опште-народног плебисцита…
мислим да онда имамо право да сумњамо у добронамерност такве “реторике”, или у најмању руку у њену разборитост!?

…Јер, ако иза овакве одлуке (реторике) не стоје све владине, паравладине, и националне структуре са севера, и ако она нема активну (значи не само вербалну) подршку Српског режима- који би, да је национално одговоран и “уставобранитељски настројен”, већ “гомилао” војно-полицијске ресурсе на “граници”!

-Не зарад “агресије”, већ зарад спречавања још једног “мартовског покоља (који се последњих месеци дешава готово свакодневно, само на “нижем интензитету од оног из 2004)  Срба на КиМ!?- онда таква “реторика” (у овом случају мени то личи на “пуцњаву у празно”) може само да нанесе штету Српским интересима на северу КиМ, и вероватно још већу малобројним преживелим Србима јужно од Ибра.

Претпостављам да је оваква јавно изречена “претња” (очигледно још увек “нематеријализована”) јавним наоружавањем Српског народа- управо представља изговор, за којим последњих пар година очајнички трагају НАТО окупатори и шиптарски сецесионисти-терористи- да би тим поводом, оружаном агресијом сломили Српски отпор на северу КиМ, укинули Српске институције и потом етнички почистили тај последњи Српски (национално-хомогени) простор на северу Косова…

Може бити да ја и  нисам у праву, и да оваква Пантићева реторика у ствари има пуну подршку целе Српске заједнице са севера, и свих Српских (пара)легалних структура, и бар прећутну сагласност Српске владе? У том случају скидам капу на тако храбром колективном потезу.

Ипак, познавајући неке чињенице:
– а то су управо последњи напори (отворено про-бриселског) Српског режима да управо он сам уведе “границу” властитом народу, – да сам укине Српске институције на северу,
– и да у спровођење тог плана институционално укључи (овде главног актера) г. Крстимира Пантића;
Онда ова слика и није више тако “црно-бела”, и овакав потез Крстимира Пантића, уместо “родољубиве”, може лако да има неку врло “мрачну позадину”…

Наглашавам, ово је мој лични став и издвојено мишљење, и волео бих да ме догађаји на терену ускоро демантују…

Уредник М. Новаковић

——————————–

Пантић: Прекинути контакт са Кфором и Еулексом, наоружати Цивилну заштиту !

(Телеграф.рс)

Позивам све грађане да од вечерас прекину сваку комуникацију са припадницима окупаторских снага и захтевам да окупаторске снаге одмах напусте север покрајине – рекао први човек Косовске Митровице

Председник Општине Косовска Митровица Крстимир Пантић оценио је вечерас да је најновији терористички напад у Косовској Митровици у коме су мета била српска деца, показује сву бруталност, подмуклост и нељудскост шиптарских терориста, који не бирају начин и средства да, тамо одакле не могу да протерају Србе, то чине терористичким нападима и етничким чишћењем.

-Овај терористички напад открива и да иза њега стоји међународна заједница, тачније КФОР и ЕУЛЕКС, а највећу одговорност сносе командант Кфора и шеф мисије Еулекса, без чијег знања и сагласности се овај терористички напад не би ни догодио – оцењује Пантић и наглашава да “први људи ове две мисије, имају имало официрске части и људског образа, они би већ током вечери поднели оставке и напустили простор Косова и Метохије”.

-Позивам све грађане Косовске Митровице да од вечерас прекину сваку комуникацију са припадницима окупаторских снага и захтевам, у име општине Косовска Митровица да окупаторске снаге одмах напусте север покрајине.

Показује се, да смо били у праву, када смо најавили да ћемо се убудуће, за заштиту српског становништва у складу са Женевском Конвенцијом, ослањати искључиво на припаднике Цивилне заштите, који морају бити наоружани и бранити свој народ од шиптарских терориста и окупатора”, истиче се на крају саопштења које је потписао председник Општине Косовска Митровица Крстимир Пантић.

http://srbin.info/2013/02/pantic-prekinuti-kontakt-sa-kforom-i-euleksom-naoruzati-civilnu-zastitu/

—————————————————————–

Као што сам рекао у горњем тексту- и ја сам иницијално био одушевљен Пантићевом реакцијом. Али, ако се сагледају све околности његовог јавног иступања, и посебно у светлу његовог „режимског педигреа“, онда треба бити врло опрезан на све његове предлоге и „реакције“, за које он нема народни и политички консензус у својој средини.

Наравно да један народ под страном и бруталном (пара)војном окупацијом може (и има свако право) у једном моменту да стане оружјем у одбрану својих голих живота, породица и домова. А то може само ако је наоружан, организован и спреман да својим животима одбрани ту слободу и своју отаџбину- Али тај народ, такође и мора да буде подржан од своје националне матице (и других „пријатељских фактора“).

-Матице, која не мора да буде искључиво корумпирани српски режим (који је изгледа једино „матица“ самом себи, попут садашњег). Дакле матице, коју треба да представљају сви наши сународници, из свих Српских земаља, и свакако више-милионске дијаспоре (одакле их ми иначе редовно и  „снажно“, али углавном искључиво „вербално“ подржавамо).

У прилог томе-  ја се не сећам да су ( када је наша отаџбина , овде мислим поред Србије и на Републику Српску и Крајину,  била три пута под  НАТО агресијом) из Западних, европских и прекоокенских земаља, у Србију кретали буљуци наших  српских „атлантских батаљона“ и наших српских „домољуба“- као што је то био случај код хрватске и шиптарске емиграције (или чак и  муслиманске). Осим наравно часних појединаца …

Дакле, неоспорна је чињеница да су наши непријатељи много боље демонстрирали у пракси свој патриотизам, и за то им треба одати дужно признање- ту су нам одржали лекцију из практичног родољубља…

—————————————————-

Што се тиче нашег Српског родољубља у пракси, можда је боље да о томе сада и не причам- али ево пар примера који нам не служе на част:

Поводом недавних годишњица „шиптарске независности“, на протесте широм источне Европе (у знак подршке Србији од стране наше „Словенске браће“) је излазило чак и по више десетина хиљада људи у једном дану! Истовремено у двомилионској Српској престоници ретко кад се скупило више од пар стотина (додуше, у последње време и неколико хиљада), што је већини наших пријатеља из иностранства најблаже несхватљиво- јер  нама отимају земљу, не њима!?

…Такво стање апатије и националне отупљености нашег Српског националног етноса у централној Србији, а нарочито у двомилионској Српској престоници- поред тога што нам не служи на част; Јесте добар индикатор нашој косметској браћи (и којекуде другде, где живе под окупационом чизмом) какву „помоћ“ могу да очекују од својих сународника „родољуба“ (којих по неким проценама „има“ више стотина хиљада по разним интернет „социјалним мрежама“- али на том „сајбер нивоу“,  углавном данас  сав наш патриотизам се и завршава )…

…Наравно част изузецима, попут доказаних Српских родољуба и покрета које у последње време виђамо свакодневно на Српским улицама и косметским барикадама- али и њихов број је, у односу на нашу десето-милионску Српску нацију,  недопустиво „скроман“.

——————————————————————–

Да се ипак  вратимо на почетак приче- Наш брат и доказани Српски родољуб Саша Касаловић је недавно изјавио (што смо ми и забележили на страницама овог медија) да Српски народ на северу КиМ мора да буде „спреман и наоружан“- и ту је потпуно у праву. У ствари било би „национално неодговорно“, ако тако нешто (наоружаност, бар на индивидуалном нивоу) наш „полу-окупирани“ косметски народ  до сада није остварио, бар у некој форми.

У том смислу подржавам тај део Пантићеве изјаве, али не у облику како је јуче та изјава медијски забележена: као „емотивна реакцију“, и де-факто “забадање прста у око“ НАТО окупатору. У овој фази такво организовање и наоружавање „Цивилне заштите“ (ту се слажем да то мора да буде кроз институционализовану и дисциплиновану мрежу наших постојећих (пара)владиних структура на северу) мора да буде урађено уз консензус и учешће целе Српске заједнице на северу КиМ (мислим на постојеће националне и општинске структуре) и мора да буде што више дискретно изведено(читај- тајно), и пожељно уз активну помоћ Српске државе, или „других“ братских ентитета (наравно ово последње може да се оствари и уз посредство неке „треће стране“).

Свакако, све то треба бити обављено веома дискретно, далеко од очију (нарочито медијске) јавности,  и окупатора“.  Такве  јединице „Цивилне заштите“ (или Територијалне одбране) морају да буду организоване,  у високо мобилне и добро обучене, тактичке јединице, са јасном хијерархијом и строгом дисциплином- и по приципу сталног дежурства (рецимо ротирајућих „ударних чета“размештених на стратешким локацијама) које би биле спремне да се   оружано супротставе сваком терористичком нападу, и оружаној „убилачкој“ мисији НАТО окупатора (попут масовног рањавања и покушаја убиства ненаоружаних Српских цивила на Јарињу, на Крстовдан 2011).

– Дакле таква организација може и мора да буде: само у сврху заштите својих живота и домова, и мора да буде изведена у максимално могућој дискрецији (тајности)- да се не би пружио конкретан повод окупаторима за отворену оружану агресију на север.

 У том смислу, да се не би пружио изговор за шиптарску окупацију севера  (поред моје већ јавно изражене  сумње у мотиве „режимлије“ Пантића)- ја  сам и реаговао у свом коментару на овај чланак преузет са сајта Србин.инфо,  у прилогу овог текста. 

————————————————————————-

Идеја „наоружаног народа“, у форми „Цивилне заштите“, је по мени не само прихватљива, већ и нужна- али искључиво у форми консензуса свих националних структура на северу (и пожељно уз активну подршку наше државе)- али искључиво на таквом нивоу озбиљности и одговорности (уз максимално могућу дискрецију), да то уистину постане фактор сигурности нашег народа (бар на северу) и да такође постане озбиљан „детерент“ свакој могућој шиптарско-окупаторској аресији (типа неоусташке хрватске  „Олује“)  на север КиМ.

Овако, како је то изгледа  замислио Пантић- претпостављам,  да постави „пар“ припадника ЦЗ наоружаних калашњиковима или паповкама, на неким јавним локацијама у Митровици- то би онда по мени само дало „муницију“ окупаторској теорији „ о наоружаном безвлашћу“ на северу, и повод за отворену оружану агресију, који они иначе жељно ишчекују-

Али ако то буде урађено паметно, дискретно и свеобухватно са стварањем правог система територијалне одбране (за који верујем да имамо кадровских а материјалних ресурса), онда ће прича бити друкчија.  Уосталом, овај (не)пријатељски Запад (овде присутан у виду КФОР и Еулекс окупатора) је у прошлости доказао „спремност“ да прихвата „реалност новостворене ситуације“ на терену- а слободна (бар од шиптарских окупатора) Српска територија и Српске институције на северу КиМ, су РЕАЛНОСТ која постоји већ скоро 12 година. Сада их треба само „убедити“ да им се не исплати да мењају такву постојећу реалност на северу КиМ.  

Изгледа да је дошло време када ћемо морати да ту постојећу реалност, и слободу нашег „полу-окупираног“ народа на северу КиМ одбранимо свим средствима. За наше косовске мученике, сви знамо да они већ годинама плаћају веома скупу цену такве своје „слободе“,  али да су и даље спремни и на додатне жртве- Али право питање за све нас остале- који ове догађаје посматрамо са безбедне даљине, углавном са екрана својих тв пријемника и рачунара (све док и нама ђаво не закуца на врата)-  јесте, какву и колику цену  смо ми сви заједно спремни да платимо зарад опстанка наше нације и наше отаџбине!?

Не треба да се заваравамо да ли ће сутра, без нашег Светог и мученичког Косова, уопште и бити Србије!?  Тело не може да живи без душе, а Косово је вазда било, и биће- душа и срце Србије!

 ————————————————————————-

Где ће нам онда душа Браћо Срби, ако се данас одрекнемо нашег Светог Косова и тиме погазимо све оно за шта су своје животе несебично жртвовали наши славни преци!?

Где ће нам душа браћо Срби?  

Миодраг Новаковић