Поробљавање Србског Бића одвијало се преко лажног србског духовног племства, илити онога што се зове

(а користећи измишљене речи туђина!) културном елитом.

Будући да Србско Биће није могло споља, извана, да се пороби (као што се ниједан Словестан Народ не може споља, од туђинаца поробити!), требало је за ту намеру, међу неосвешћеним Србима, изабрати оне изданке који су подобни за духовно декодирање, односно, оне особе које се могу лако обрадити и преокренути да дејствују противу Бића својега Народа.

Такви су потом (најчешће!) о трошку Државе, слани на велике школе (по правилу!) у земље и градове вековних непријатеља Србства.

На тим великим школама, у градовима и земљама туђинаца, вршен је потпуни преображај (душевно и духовно преобраћење илити преумљење) још неосвешћених младих школараца из Србије, будући да је сврха свих тих школовања, у иностранству, ишла у обрнутом и изокренутом смеру.

Они су школовани, нема сумње, стога, да би по повратку у свој Народ и у своју Државу, свесно или несвесно (чешће несвесно) радили противу Бића својега Народа, а за науме и намере вековних непријатеља Рода и Племена.

На тој замисли и промисли, наши душмани раде, ево, већ два столећа!

Све оно што је, противу Србства, чињено почетком деветнаестог века, то се и данас-дањи чини, на сличан или истоветан начин.

Србски школарци, који су школовани у Пешти, Вијени, Берну, Женеви, Берлину, као и другде на Западу, лагано су, и неприметно, готово тихо, радили на подривању Србских Темеља, како Народа тако и Државе.

Подривање Србских Темеља одвијало се кроз тобожњу науку и преко назови науке –

најчешће су то били свршени језикословци и повесничари, јер Биће Народа и почива на Бићу Језика и Бићу Предања, мада та два Бића најчешће и творе једно те исто Биће Суштаства Народа.

На свим кључним местима у Држави (од стваралаштва, преко образовања, културе, повести и уметности па до књижевности) налазе се оне умишљене личности (а најчешће су то особе илити персоне!) које немају развијену свест и самосвест о величини и значају Бића Народа, Бића Језика и Бића Предања.

Вајни србски језикословци, уместо да величају Језик и Писмо Срба, говоре и пишу о томе како је Србски Језик млад језик, како је неразвијен и неразуђен, и како је пун туђица из разних туђинских језика –

 штавише, како се на том језику ( а мислећи на Србски Језик!) не могу изрећи и изразити неке суштаствене философске, песничке, уметничке, умне и духовне истине и лепоте!

Упоредо с тим, вајни србски историчари, повесничари и паметарци, непрестанце причају и приповедају о томе, како су Срби мали и безначајан народ, те како уопште немају никаквог удела и утицаја на свеколика светска збивања.

Да све ово песнички разјасним.

Нико такве фрустрације и комплексе (комплексе безначајности илити инфериорности) није наметнуо Србству, као ови на Западу свршени србски школарци!

Е, видите! Ови, управо ови, и овакви, чине и представљају, већ скоро два века, вајну србску културну елиту!

Они су академичари србски; они су повесничари и језикословци србски; они су предавачи на србским школама и свеучилиштима (свеучилиште је чиста србска реч, и ваља је користити уместо туђице универзитет!); они су у уредништвима водећих издавачких кућа србских; они кроје културну и сваку другу политику у Србији.

Сада, када знамо све то што знамо – што нам је чинити?

Што или шта да чинимо, ми који смо све то препознали, појмили, схватили и освестили?

Ми ћемо чинити управо оно што и происходи из тог познања – из Поља Свести, из Поља Свесности! – ми ћемо такве игнорисати; односно, нећемо их уважавати, нећемо их примећивати; јер они за Нас, за Србство, за ВедСрбство, уистини, и не постоје!

Ми ћемо васпостављати у Пољу Свести, у својему Бићу Суштаства, нове србске установе, нове србске издавачке куће, нова србска свеучилишта, нову Србску Академију. Када свако од Нас (од Нас Словесних и Освешћених!) све ово васпостави у својему Унутарњем Бићу, онда ће се, верујте, све ово, у трену једном, променити и у нашему окружењу!

Напомена Песникова.

Молим све вас, Словесне и Освешћене Србе, да сва ова дивна и суштаствена писанија на СРБСКОМ ЖУРНАЛУ, извучете на својему штампачу; да их поредате и у књигу уобличите (можете да начините избор радова по својој вољи, па нека то буде ваш ЗБОРНИК!); да их затим понесете у најближу књиговезницу (тврд повез књиге стаје око триста динара!), те да их потом, на концу свега, чувате у својему дому, за оне, вама најмилије, који ће после вас доћи! Да их предате својој деци, као и деци своје деце!

Јер, истина о Србству и Србима, управо се Овде и Сада обелодањује!

Један Словестан Народ не може да живи без Истине о себи, зато што је Истина сама Светлост Бога Живога –

 а Светлост је наша духовна храна!

Зашто вам ово препоручујем?

Зато што сам се ја, ја који пишем ово, већ уморио од објављивања књига.

Годинама сам скоро просјачио (права реч за тражење дародаваца, спонзора и донатора!), да бих на свет изнео  књиге, о Србству и за Србство, на којима сам новчано најчешће губио.

Али, да ово писаније наше не би било као писаније по води (како на Истоку кажу), стога вас и молим, да то, што је вама вредно, у књигу уобличите.

Наравно, да ово не пишемо са сујете и таштине наше, већ писанијем овим остављамо сведочанство о себи за оне који после нас морају доћи.

Сведочимо о себи као Словесном и Божијем Народу!