Бр.02/13-04
25. јануар 2013.године

Р Е П У Б Л И К А  С Р Б И Ј А
Национална служба за запошљавање

Поштовани,

У последње време нам се обратио велики број грађана и чланова нашег удружења, са молбом да реагујемо на поставку Вашег сајта, када је о употреби српског писма. Тема нашег писања је управо латинично писмо којим је сајт написан, без могућности пребацивања на ћирилицу.

Треба ли подсећати  да је све вредно у српској историји написано ћирилицом, да је Свети Сава сва своја дела, укључујући и Крмчију написао ћирилицом и да је управо он видео у томе  јемство  самосталности Српске цркве, у крајњој линији јемство одржања српства. Да напоменемо да и Свети владика Николај Велимировић није имао разумевања за оне што затиру српску ћирилицу, јер тиме „одбацујемо половину Православља, одвајамо се од српске писмености из прошлости и трампимо боље за горе. То значи и увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија, огорчити српски народ“.

Да је ћирилица једино српско писмо поткрепљујемо чињеницом да је Српска православна Црква, од стицања аутокефалности 1219. године па до данас, користила само ћирилицу. Тако се и сада обраћа својим верницима и осталим грађанима и преко интернета.

Да ли је потребно да се у Београду, главном граду, позивамо на законске одредбе и да ли је  могуће да установа која послује у оквиру државног система Србије не поштује одредбе члана 10 Устава Србије, којим се каже  да је службени језик у Србији српски,  а службено писмо ћирилица. Према томе, службена употреба ћириличног писма предвиђа се када установа или организација долази до обављања законом повереног јавног овлашћења. Сходно закону о језику и писму, исписивање на латиници могуће је на просторима Републике Србије где је присутна хрватска национална мањина у одговарајућем законском проценту, јер је то њихово званично писмо, а не на територији где  српско становништво износи апсолутну већину од преко 90 % – према резултатима последњег пописа.

Латиница (Гајева  латиница, гајевица) којом се обраћате грађанима Србије је ортографски хрватска  латиница и по међународном стандарду  ISO 12199 Alphabetical ordering of multilingual terminological and lexicographical data represented in the Latin alphabet ) међу језицима који користе латинична слова не наводи се српски језик. Пошто је Хрватска регистровала  свој хрватски језик са својом хрватском латиницом (коју ми и даље користимо) све што се напише на таквој гајевој латиници се књижи као хрватска културна баштина. Како Хрватска улази 2013. године у Европску унију, она је већ и тамо регистровала свој језик и писмо на основу члана 12 Устава Хрватске. У информационим технологијама по међународној пракси, језици се означавају само по њиховом називу јер ту важи правило један језик – једно писмо. И тако, све што се постави у електронској форми у сајбер простор на латиници (хрватској) у свету информационих технологија се такође третира да је написано на хрватском језику, а само што је написано  на ћирилици (српској) сматра се да је написано српским језиком.

Правна основа нашег захтева  за употребу ћирилице је у члану 10 Устава Србије, као и у општим начелима резолуције Парламентарне скупштине Савета Европе о мерама за уклањање наслеђа бивших комунистичких система. С обзиром на то да се и у Европи чине велики напори у очувању националног идентитета и неотуђивог права грађана на своја етничка обележја, културу и духовну баштину, логично је и неотуђиво право на очување свог језика и писма. Због тога, управо ми Срби из матице треба да будемо водиља обесправљеним Србима у суседним државама.

Као што знамо, латиница је одувек била окупационо писмо за православне Србе,  које је насилно, по први пут, у Србију (и Црну Гору) стигло на бајонетима Аустро-Угарских војника 1915. године. С обзиром на чињеницу да је и данас ћирилица протерана са окупираног нам Косова и Метохије, постављамо питање да ли мора бити прогоњена и из слободног дела Србије, или се варамо?

Зато Вам се обраћамо, да учините симболичан, али велики корак и  ваше електронске странице (енглески site) пребаците на ћирилично писмо, као могућност употребе поред латинице – јер, како рече проф. Лазо Марков Костић: „Ћирилица је наша светиња, саставни део нашег бића. Без ње ми нисмо оно што морамо бити, ми без ње нисмо Срби“.

Надамо се да ћете разумети наше обраћање и ускоро предузети одговарајуће мере, извршити исправке и омогућити приступ електронској презентацији на ћирилици, као и да ћете нас о Вашим намерама и спроведеним активностима обавестити.

Напомињемо да се нашим молбама прво одазвало Предузеће Бус-Плус.

Српско удружење Ћирилица из Београда ће непрестано инсистирати на Уставу и закону, као и на вековној традицији.

С поштовањем  и  уважавањем

У Београду 25. јануар 2013. године
Управни одбор Удружења Ћирилица