На Економском факултету у Нишу се преко 20 година слави слава Светог Саве.
Економски факултет у Нишу је први српски факултет са српском адресом електронске поште: 988@екнфак.ни.ак.срб  и  11811@екнфак.ни.ак.срб. Економски факултет у Нишу има две српске адресе на глобалној мрежи: ЕкоФ.Срб и ЕкнФак.ни.ак.Срб

27.01.2013. извор: Србска Ћирилица, за ФБР приредила Биљана Диковић

И данас је на Економском факултету у Нишу прослављен САВИНДАН. Због ове традиције коју већ две деценије одржава објављујемо ову Беседу, коју је данас изговорио проф. др Милан Спасојевић.

Проф. др Милан Спасојевић
Беседа на Светог Саву 2013.

Поштовани ректори, поштовани декане, поштовани декани других факултета, поштоване колеге,

У историји неки догађаји избаце на површину историјске личности. Али у историји такође неке личности својом делом учине да се та епоха препознаје по њима. У средњевековној историји Србије, век у коме је живео и стварао Свети Сава јасно је обележено његовим делом.

У личности Светог Саве налази се безброј ликова: лик савршеног човека, идеалног монаха, значајног црквеног реформатора, изврсног беседника, великог организатора, сјајног архијереја и црквеног старешине. Свим гранама српске духовне културе Свети Сава је дао своје обележје. Зато се та култура и одржала, даље усавршавала, да би данас представљала оно чиме се ми поносимо.

Његово највеће дело је несумњиво стварање самосталне Српске цркве која је била најбоље јемство за изграђивање и развијање српске културе, стварање јединства српског народа и учвршћивање српске државне независности. Било је то прво међународно признање Србије у балканском окружењу, који је у правом смислу етнички мозаик тог доба.

За нас посленике у образовању, Сава је био зачетник, организатор и први носилац српске писмености и књижевности. Значај Савиног културног и књижевног рада нашао је израза и тиме што се почетком осамнаестог века Савиндан, 27. јануар, почео обележавати као школска свечаност. Давне 1735. године остало је забележено, у Сремским Карловцима, да су на дан Савине смрти ђаци били ослобођени наставе, а вршене су молитве српском Светитељу и просветитељу Сави. То значи да је Свети Сава постао патрон српских школа још 1735. године. Савиндан као школска слава озваничен је 1823. године када је српски кнез Милош Обреновић донео наредбу да се тај дан слави као школска слава.

Ми данас као посленици у обрзовању настављамо  да обележавамо Савиндан, сећајући се Савиних прегнућа.

Дозволите ми на крају и једну личну ноту:

За мене као географа у Савиној биографију су најфасцинантнија његова путовања. Свети Сава, осим честих путовања између Свете Горе и Србије, посета Солуну и пута у Цариград 1199. и у Никеју 1219. године, два пута 1229. и 1234. одлазио на велика путовања по Азији и Африци. Савино путовање на Исток имало је великог значаја за развој богослужења у српској цркви, али не само то. Он је несумњиво својим путовањима ширио географски хоризонт српској властели и српском народу тога доба и каснијих времена..

У то име и, у име светосавља, ја вас све поздрављам и честитам вам нашу славу.