Стара пословица каже да је дуг зао друг, а судећи по спољном дугу Србије од 25,54 милијарде евра, наша земља је у лошем друштву. Само у прошлој години Србија је позајмила четири милијарде евра кредита да би плаћала дуг, а ове године мораће да узме још више да би враћала позајмљено. Само за камате које нам следеће године доспевају сваког дана треба да плаћамо по два милиона евра. За те паре могли бисмо да изградимо једну болницу или две школе.

25.01.2013. извор: Вести,  за ФБР приредила Биљана Диковић

Н. С. Прерадовић – Вести

Регион у дужничком ропству (1): Цео Балкан у минусу

* Економисти саветују опрез и упозоравају политичаре да прикоче јер би даље задуживање Србију поново довело на корак од банкрота.
– Стварамо ситуацију у којој сваке године све више морамо да издвајамо за плаћање обавеза према онима којима дугујемо, а то има своје границе и врло високу цену. Ново задуживање је опасно јер тиме само формално избегавамо банкрот државе – изјавио је Дејан Шошкић, професор Економског факултета и бивши гувернер НБС.

Јавни дуг региона у 2012.

* Србија 51% БДП-а
* Црна Гора са 48% БДП-а
* Словенија 47% БДП-а
* Хрватска 44% БДП-а
* БиХ 34 % БДП-а
* Македонија 33% БДП-а

* Економиста Млађен Ковачевић каже да у враћању дугова добрим делом учествује и наша дијаспора, која шаље девизе у матицу.

– Рођаци који добију новац троше га и мењају у мењачницама, а корист има држава која на тај начин добија преко потребне девизе којима враћа дугове – каже Ковачевић. – За финансирање камата Србија мора да издвоји око 2,5 одсто БДП-а. Ако следеће године Србија и забележи планирани раст производње од два одсто, све ће отићи само на исплату камате.

Млађен Ковачевић

Без обзира на огроман јавни дуг, Влада Србија и даље се задужује. Ових дана узели смо од Москве 800 милиона евра за Железнице Србије, а од Русије намеравамо да тражимо милијарду долара кредита. Због погрешног модела реформи од 2001. до 2012. Србија је допала у положај страшне зависности од прилива страног капитала. Данак ће плаћати наша деца и унуци – каже др Ковачевић.

* Аналитичар Милан Ћулибрк каже да је јавни дуг већ сада премашио 60 одсто БДП, а до краја 2013. могао би достићи и 65 одсто. То нас приближава дужничком ропству.
– Пре две године законом смо се обавезали да нећемо прећи задуживање од 45 одсто БДП-а. Нажалост, нисмо испоштовали закон – каже Ћулибрк.

* Сваки Србин крајем 2011. био је дужан банкама 818 евра или 2,2 просечне плате, а у септембру прошле године тај дуг је порастао на 1.225 евра по разним основама, што је износило 3,5 просечне плате. Просечан Србин задужен је код банака, купује у продавници на црту, купује од препродаваца робу на рате, не плаћа редовно рачуне и стално позајмљује новац од пријатеља и родбине. Банци дугује 700 евра за кредитне картице и дозвољени минус, а да би то редовно измиривао позајмљује од родбине и пријатеља око 150 евра месечно.

Задуженост земаља (у милијардама евра)

* Хрватска 46,5
* Србија 25,54
* БиХ 3,5
* Македонија 2,1
* Црна Гора 1,6

Дуг домаћинстава за струју је 46 милијарди динара, што значи да сваки становник просечно дугује око 18.000 динара, а за остале комуналије око 7.000. Многи се задужују само да би платили храну и рачуне. Стручњаци објашњавају да је дозвољени минус најчешћи јер ко га једном узме, из њега се тешко извлачи. Просечно домаћинство у Србији троши више од 40 одсто кућног буџета на храну, што је три пута више него у земљама ЕУ.

* И комшије муче сличну муку с дуговима. Просечна четворочлана породица у БиХ дугује 13.107 марака, половину домаћим банкама за узете кредите, а другу половину страним повериоцима за кредите одобрене држави јер, на крају, дуг државе отплаћују грађани који својим новцем пуне буџет. Спољни дуг БиХ је на крају прошле године износио 6,6 милијарди марака. Директор Института за едукацију у Спољнотрговинској комори БиХ Дуљко Хасић каже да се спољни дуг БиХ приближио износу од седам милијарди марака и да ће БиХ, уколико настави да се задужује оваквим темпом, запасти у дужничко ропство.

Најзадуженији човек

Након што му је одбијена и последња жалба на пресуду, бивши брокер Сосијете женерал банке Жером Кервил и званично је постао – најзадуженији човек на свету. Бивши брокер француске банке због преваре мора да врати вртоглавих шест милијарди долара, односно 4,9 милијарди евра, а тај износ мора да плати након што одслужи трогодишњу затворску казну.

* Спољни дуг Хрватске на крају јуна достигао је 46,5 милијарди евра, што је 780 милиона евра више него на крају прошле године. Дуг по становнику у Хрватској је 3.888 евра или четири просечне плате. Државни дуг Црне Горе прошле године износио је 1,64 милијарди евра, а сваки Црногорац дугује 2.642,3 евра. Државни дуг Македоније је две милијарде евра, а сваки грађанин дугује око 750 евра.

***

Д. Ђорђевић – Вести | фото: Д. Ђорђевић

Регион у дужничком ропству (2): Рачуни лете у ђубре

Дуговања Врањанаца за струју, воду и комуналије приближавају се милијарди динара, кажу надлежни. Само за струју, свако домаћинство дугује у просеку око 30.000 динара. Према званичним проценама, просечна зарада у Врању је око 35.000 динара, према незваничним подацима, од око 60.000 становника скоро 20.000 њих нема посао.

Марјан показује колико дугује за струју

Марјан С. из Врања има 53 године, супругу и троје деце. Са супругом је радио у текстилном гиганту Јумко више од 20 година, а онда су 2002. остали без посла. Пуних 10 година су на бироу за запошљавање, без икакве наде да нађу нови посао. Поседује двоспратну кућу коју је заједно градио са покојним оцем који је из родног краја Пољанице крај Врања отишао трбухом за крухом у Немачку, почетком 70-их година.

Распродаја гласача

– Имамо шачицу пребогатих у граду, имамо политичаре који су годинама пљачкали своје суграђане, а који их изнова бирају за 1.000 динара по гласу, имамо криминалне групе које пале, пребијају и тероришу град, а не одговарају, а са друге стране имамо велику беду и апатичне грађане који немају снаге да било шта промене – убеђен је Марјан.

– Иако смо били радници, довољно смо зарађивали како бисмо могли да школујемо децу и приуштимо им најосновније. Били смо срећна породица све док није дошла та пуста транзиција, криза и пропаст фабрике. Радили смо по сменама, колико пута прековремено, посла у фабрици било је преко главе, плате редовне, а ођедном ништа није ваљало, од добростојеће породице преко ноћи смо постали сиромашна – почиње причу Марјан.

– Тада нас је било срамота да дугујемо било шта држави, осећали смо одговорност да смо нешто утрошили и да то треба да платимо. Струју смо плаћали отприлике, тако да смо на крају године увек били у плусу. Кад нас је држава издала, кад смо остали на улици без посла, оног тренутка кад је немаштина и беда закуцала на наша врата, онда смо и ми решили да издамо државу. Ево, пуних 10 година не плаћамо струју, воду, ђубре, порез – ништа! А било је утужења колико хоћете. Навикли смо се једни на друге, да држава почиње да верује да смо пропали, а ми верујемо да нам је држава пропала – наводи Марјан.

Тренутно за струју дугује око 200.000 динара. Толико је било и протеклих година, а онда би им отписивали и поново слали рачуне.

– Не водимо рачуна шта и колико дугујемо. Дођу утужења, па претње да ће нам пописати ствари. Зову нас на поравнања, а ми редовно идемо. Увек једно те исто, понављам да ћу рачуне држави почети да измирујем кад мени и супрузи она нађе посао. Прво да зарадим, па да имам чиме да платим. Скину ми са 200.000, не знам по којој основи, на 50.000 до 60.000, поделе то на шест рата, примим решење и одем. А ми и 10.000 динара дуга не можемо да вратимо јер немамо ни пребијен динар у џепу – истиче Марјан.

Свеска у еврима

За државу грађани не маре, једино им криво што имају дуговања код пријатеља и рођака.
– Криво нам је јер нисмо у стању да им вратимо, а због тога смо их изгубили. Беже од нас као да смо кужни. Имам у свесци све коме и колико дугујемо претворено у евро. Рекли смо деци, ако ми не стигнемо да вратимо, да она то обавезно учине – истиче Марјан.

Струју су му више пута секли, дођу електричари попну се на бандеру и заврше посао.
– Ти исти који нам исеку струју, пошто знају да смо сиротиња, одмах нам кажу ко ће да нам је од њихових колега прикључи. Дају нам број телефона и оду. Цена прикључивања је 500 динара, а то плате наша деца. Истог дана, преподне нам искључе, а поподне је укључимо – прича Марјан.

Долазили су и људи из суда да пописом и одузимањем ствари из куће намире потраживања.

– То су била дуговања за порез и за ловачку пушку. Пушку сам им давао, бацао пред ноге, да је узму уместо пара које дугујем за њено опорезивање. Нису је узели говорећи да је забрањено по закону. По ком црном закону, кажем им, у држави безакоња. Само су слегли раменима. Били су у два наврата и ништа нису однели. Научили смо се. Све што могу да узму, а то је телевизор у нашој соби, сакријемо. Закључамо на другом спрату собе од ћерки и сина.

– У нашој соби имамо ТА пећ, један кауч, сто, четири столице и комоду. Кујна је стара, расклиматана, купатило забуђало, у јадном стању. Кад дођу, упозоримо их да не смеју да нас лише пећке и кауча јер су то неопходне ствари за свакодневни живот. То се по њииховом закону не сме одузети, научили су нас пријатељи који имају искуства с пленидбама. Више не долазе, а имамо дуг за струју и више од 200.000 динара јер три ТА пећке на струју раде без прекида у три собе – наводи Марјан.

Јавна предузећа беспомоћна

Воду и ђубре, такође, не плаћају. Уплатнице долазе редовно, сваког месеца, затичу их редовно испред врата.

– Како дођу, тако и оду у канту с ђубретом. Покушали су да нас дициплинују. Воду не могу да нам искључе јер ако то ураде, читава улица је неће имати. Како и зашто постоји само један вентил за затварање воде за целу улицу, додуше не велику, то ваљда знају господа из водовода. Са ђубретом су били практичнији, неко је наредио да нашу канту не узимају из дворишта. Нисмо се бунили. Једном недељно су радници пролазили и одлазили не дирајући нашу канту. Пошто нам је градска река у близини, ноћу бисмо је изнели и ђубре просули у реку. Онако плаховита односила га је наниже ка центру. Кад су се расвестили, почели су поново да износе канту – прича Марјан.

Свакодневна борба како да преживе донела им је само болештине и тешка разочарања у животу.
– Оболео сам, пијем шаку лекова за повишен крвни притисак и шећер. Супруга пати од хроничних реуматских болова, њој ни лекови не помажу. Ћерке и син завршили су средње школе, раде где год нађу посао, код приватника. Час има, час нема. Доживели смо најтежи лични пораз да нас деца хране. Да није њих, да не купе нешто и оставе у фрижидеру, скапавали бисмо од глади – каже Марјан.

Не верују у бољитак, изгубили су поверење у политичаре. Сматрају да је Србија у тешком проблему јер се број породица као што је њихова сваким даном увећава.
– Најтеже нам пада кад гледамо како нам пропадају деца, кад видимо да немају перспективу у пропалом граду. Ако са 30 и више година немају ни дана стажа, ако у тим годинама не помишљају на стварање породице, питамо се куда иде и судбина ове земље – завршава своју причу Марјан.

***

Н. С. Прерадовић – Вести

Регион у дужничком ропству (3): Државе на добош

Најзадуженије државе нису ни Грчка ни Португал. То је најмоћнија држава на свету – Сједињене Америчке Државе. Дужник број један дугују у овом тренутку незамисливих 11,91 хиљада милијарди долара! Дуг је премашио 75 посто БДП-а највеће светске економије, а сваки од 371 милиона Американаца дужан је чим се роди 38.000 долара.

Цела планета у финансијској кризи

Одмах после Америке долази Јапан. Сви Јапанци би тако требало да раде пуне две године без икаквих трошкова и свеједно не би отплатили дуг јер је дуг нарастао на 204 посто БДП-а. Сваки Јапанац тако дугује 87.600 долара.

Канада нема толико велики дуг, али је просечни Канађанин у већем проблему него Американац. Он мора да отплати готово 40.000 долара дуга који је створила његова држава.

И азијски гигант Сингапур дужан је до грла – по становнику 43.000 долара. За проблеме Исланда с јавним дугом већ се зна, али мало ко би се кладио на податак да Норвежанин и Грк на плећима носе исти износ дуга који се креће око 38.000 долара. Кина за разлику од САД нема проблема с дуговима државе.

Кина има 1,2 билиона долара дуга, или по 980 долара на 1,3 милијарде Кинеза. То могу зарадити за месец дана. Ни Русија, нема пуно дуга. Спасавају је богати извори нафте и природног гаса. Дуг је мањи од 10 посто годишњег БДП-а и износи једва 177 милијарди долара, а сваки Рус дугује само 1.253 долара.

***

Ж. Марковић – Вести | фото: Ж. Марковић

Регион у дужничком ропству (4): Беба са кредитом

Укупна задуженост грађана БиХ, према подацима надлежних институција, крајем прошле године износила је 6,8 милијарди марака (око 3,5 милијарде евра). Према незваничним проценама, пошто попис становништва још није спроведен, сваки грађанин БиХ, што укључује и сваку новорођену бебу, практично је дужан око 850 евра!

Економска криза: Принудно исељавање

Чак 70 одсто кредита користи се за пуко преживљавање или враћање старих кредита. Грађани дижу кредите да би опремили децу за школу, купили дрва за огрев или спремили зимницу. Највећи број кредита спада у категорију ненаменских, а банке се већ годинама суочавају с огромним проблемом грађана који кредите не враћају.

То отвара проблем друге врсте који прети да постане нерешив јер се све више жираната суочава са чињеницом да мора враћати кредите дужника којима су били гаранти за подизање новца. Према подацима удружења за заштиту жираната у Републици Српској, само у прошлој години јамци кредита су вратили око 12,5 милиона евра.

Кредитом против кризе

Кад је у питању задуженост у Републици Српској по глави становника, она је нешто мања од оне на нивоу целе БиХ. Наиме, сваки грађанин овог ентитета дужан је тачно 1.532 марке. Укупна задужености износи 2,19 милијарди марака. Према подацима Агенције за банкарство РС, задуженост по глави становника на крају 2009. године била 1.393 марке, што довољно говори о тренду све масовнијег узимања кредита.

Купите ми краву

Самохрана мајка троје малолетне деце с посебним потребама Божана Алексић из Приједора прошлог лета обратила се јавности да нема новца да им купи лекове ни да прехрани своју породицу. Пошто је и сама болесна, замолила је све људе добре воље да јој помогну да купи краву како би могла да прехрани своје болесне синове.

Марија М. из Бањалуке има плату око 300 евра. Ова самохрана мајка одгаја двоје деце која похађају основну школу. Сваке године у августу јој падне мрак на очи јер су трошкови опремања два школарца огромни.

– Од своје плате не могу да платим ни књиге, ни бележнице, ни сву другу опрему за школу. Зато сам принуђена да дигнем кредит. Проблем је што се иста ситуација догоди пред зиму кад треба набавити дрва. И тако кредит за кредитом, постала сам роб банака – прича Марија.

Директор Економског института у Бијељини Алекса Милојевић сматра да задуженост у БиХ достиже тачку усијања, управо због тога што грађани махом дижу кредите за текућу потрошњу и сервисирање дугова.

– Много је оних који не могу да се изборе с ратама старих кредита, па дижу нове и тако избегавају пленидбу ствари. Проблем је што ниво производње константно пада, а задуженост грађана и привреде расте. Радници масовно остају без посла, а предузећа се гасе, што људе тера да се задужују, како би преживели – речи су Алексе Милојевића.

Да све буде много интересантније, велики број грађана одлучује да се задужи и дигне кредит да би могли да оду на – летовање. Економисти такав тренд повезују с нашим менталитетом и бесмисленим жељама да се буде исти као комшија или пријатељ који себи може да приушти разне врсте луксуза.

– Статистике показују да се велики број грађана одлучује да дигне кредит да би отишли на море. И онда целе године морају да отплаћују тај кредит што је додатно оптерећење за кућне буџете. Ретки су они који за такве намене штеде јер много је лакше добити кредит у банци него тај износ уштедети преко целе године – каже у Удружењу потрошача РС.

***

С. М. Томић – Вести

Регион у дужничком ропству (5): Банке власници целих градова

Београд се прошле године у јануару нашао на неславном првом месту на листи највећих дужника Пореске управе. У јануару прошле године дуговао је две милијарде динара пореза.

Отимачина за хлеб: Београд

Са чак 46,8 милијарди динара дуга Град Београд данас покрива две трећине дугова свих српских градова, то јест 73 одсто укупног дуга локалних власти у Србији. Иза њега следи Ниш с дугом од 1,6 милијарди динара, који само топлани за грејање дугује око 100 милиона динара.

Кућа без покрића

Најзадуженији у еврозони нису становници презадужене Грчке, ни Шпанци, већ Холанђани. Додуше, држава има суфицит од чак осам одсто и најнижу незапосленост у Европи од 4,3 одсто, али су домаћинства најзадуженија у еврозони јер дугују чак 240 одсто својих расположивих прихода, а кривац за то су хипотекарни кредити. Наиме, холандске су банке годинама давале хипотекарне кредите који су износили и више од 125 одсто вредности некретнине, што значи да су дужници могли да купе кућу, плате све провизије и порезе, па чак и купе нови ауто.

Град Златар апсолутни је хрватски рекордер у задужености. Бивши градоначелник Марјан Ђурек оставио је милионе дуга, менице без покрића, а градски рачун је блокиран. Чак 90 посто некретнина Златара у власништву је Хипо банке јер се град задужио 345 одсто, а према закону може само 20 одсто. Сви су дужни, али испало је да је град Златар најзадуженији у Хрватској јер нема ниједног града ни општине с оваквом судбином. Ако се Златар и договори с Хипо банком да почне отплату главнице дуга, то би значило репрограмирање до 2022. године, па је нови градоначелник изјавио да је једино решење да се појави Деда Мраз с џаком пара на поклон граду.

Бихаћ је, по броју становника, најзадуженији град у Босни и Херцеговини. Плате у Управи града касне два месеца, доприноси нису плаћени, у јавним предузећима зараде касне до шест месеци, а буџет општине је оптерећен кредитима од 30 милиона КМ. Један од главних проблема је основна балканска бољка – кадровска корупција.

Градић Пиоз је најзадуженији град у Шпанији са 7.058 година хипотеке и представља симбол лудости шпанског грађевинског сектора. Њему ће бити потребне хиљаде година да исплати своје повериоце и дуг од 16 милиона евра. Село које је средином деведесетих имало мање од 1.000 становника уложило је милионе у нади да ће постати спаваоница за 25.000 људи. Данас Пиоз има 3.800 регистрованих становника и огромну рупу у финансијама, само за изградњу локалног базена рачун с каматама премашује милион евра.

К  Р  А  Ј