Марина Рагуш: Хроника злочина над Србима са Косова и Метохије

Премијер Србије Ивица Дачић и премијер тзв. Косова Хашим Тачи састали су се у Бриселу по четврти пут, да би кроз „посредовање“ ЕУ решили спорна „техничка“ питања на територији јужне српске покрајине Косова и Метохије. Овом приликом тема разговора, макар званично, била је спровођење споразума о интегрисаном управљању прелазима односно о дистрибуцији прихода који се остварују на тим прелазима. Према најавама првог министра српске Владе, Хашим Тачи, такође, неће моћи да избегне тему аутономије севера Косова и Метохије која је дефинисана последњом Резолуцијом: „Не одређује Тачи теме за дневни ред, а ја сам високој представници ЕУ већ предао Резолуцију о КиМ.

19.01.2013.Фонд стратешке културе , за ФБР приредила Биљана Диковић

…Извесно је да ће се покренути дијалог о такозваном паралелизму институција и посебности Срба. Тако да ће бити и речи и о конкретним предлозима Србије који су садржани у нашој Резолуцији и Платформи…“[1] Уколико су Резолуција и Платформа оквир за разговоре у Бриселу, онда није јасно одакле изјава српског премијера: „Можемо чак и да причамо о столици за Косово у УН, али морају и они нешто да дају у склопу свеобухватног решења.“[2] Није јасно, али није ни неочекивано. С обзиром на досадашње поступке актуалног државног „врха“ Србије (а уверили су нас да њиховим речима не можемо веровати) које у највећој мери обликују дипломатски представници западних амбасада ништа нас више не може изненадити. Политичка „елита“ Србије до сада је у доброј мери показала недостојност и недораслост историјском тренутку у ком се Србија налази. Из ове чињенице проистичу сви поступци који бележе нарушавање уставног поретка Србије, па сходно томе и српског националног и државног интереса. У, до сада, четири рунде разговора (први је одржан 19. октобра, последњи 4. децембра прошле године) када бисмо подвлачили црту, остварују се: помаци у провођењу интереса ЕУ и Приштине и бележе све тежи губици Београда. Такозвано Косово добија атрибуте државности, Унија приводи крају „посао“ који НАТО агресијом из 1999. године није завршио-утврђује државу унутар државе и тиме показује имплементацију западног пројекта „Косово“ који ће послужити за даље примене кадгод и гдегод најјачим државама западне хемисфере буде одговарало. Док Београд, с друге стране, све пластичније показује напуштање позиција и сламање воље у заштити уставног поретка Србије. Из ове перспективе, сложићете се, Косово и Метохија нису само српски већ и међународни проблем-проблем и кост у грлу свим оним земљама које имају проблем са сепаратизмом, а није их мали број. На исти начин како је запад Србији сломио кичму, могу у перспективи очекивати сви они који из било ког разлога засметају интересима великих из породице западноевропских земаља познатије као Унија.

И то је сада више него јасно свима који чине актуалну међународну заједницу. Реакције које иду у смеру заштите међународноправних норми као и државних атрибута субјеката међународног права, за сада долазе само с Источне стране. Ту на првом месту мислимо на Руску Федерацију чији званичници користе сваку прилику пред међународним институцијама и у јавним наступима да у име правичности и правде одбране и српске националне интересе-подсећајући притом на последице бруталне примене силе коју је запад применио у провођењу својих интереса на територији некада суверене европске земље каква је била Србија.

Овом приликом и ми ћемо користити само чињенице без квалификација како бисмо представили мандат међународних мисија које је наметнула осовина Вашингтон-Берлин-Брисел. Мандат под којим се у континуитету проводи етничко чишћење Срба са Косова и Метохије. Уколико посматрамо само последњих пола године (јер нам простор не дозвољава више), ево како изгледа живот Срба који су се, замислите, дрзнули да наставе да живе на својим вековним огњиштима:

Само током јуна месеца 2012. године Србима са КиМ су: оскрнавили гробља (2. јуна, на задушнице, око триста Срба из Косовске Митровице је у пратњи полиције обишло гробље у јужном делу града. Затекли су оскрнављено гробље. Исто су прошли Срби, њих педесетак из Ораховца. Највећи број надгробних споменика срушен је док су гробови оскрнављени. Идеја ОЕБС-а да се гробље огради никада се није реализовала јер Срби нису пристали да уступе део земље како би локални Албанци који живе у непосредној близини православног гробља могли да направе пут!); забележена су три међуетничка инцидента. Седмог јуна дошло је до сукоба средњошколаца када су српски средњошколци, ученици средње Техничке школе покушали да купе доручак у близини албанских средњих школа-били су нападнути од стране албанских средњошколаца; претучен је православни монах Митрофан (Милорад Булајић); 13. јуна у јужном делу косовске Митровице; обијено и опљачкано је више повратничких кућа. У селу Клинавац код Клине, 13. јуна опљачкана је кућа повратника Горана Видића. Према речима председника месне заједнице Клинавац, Јове Јовића у последњих месец дана више повратничких кућа обијено је и опљачкано, повратници су изложени сталним притисцима, претњама и уценама. Слична ситуација је и у другим повратничким местима. 22. јуна минирана је и срушена кућа старе приштинске породице угледног професора Томислава Ђокића; 25. јуна кућа породице Миланке Весић срушена је до темеља у Приштини; 14. јуна почела су ископавања на локацији Жиливоде код Обилића где се, како се претпоставља на једном копу угља на дубини већој од 25 метара налазе посмртни остаци 26 несталих Срба; 28. јуна поводом обележавања Видовдана у јутарњим сатима дошло је до оружаног инцидента на административном прелазу Мердаре између Срба који су се упутили на Газиместан и припадника косовске полиције. Двадесеторо нападнутих Срба тешко је повређен, један од њих био је животно угрожен. Током дана после парастоса на Газиместану избио је инцидент између мање групе Срба и припадника косовске полиције јер је полиција покушала да им одузме српска обележја. При повратку Срба са Газиместана каменован је аутобус и бачени су молотовљеви коктели. Шеснаесторо Срба било је повређено, двоје теже. Током јула месеца 2012. године: Милован Јевтић, представник повратничког села Талиновац и његова супруга Љиљана пронађени су 7. јула мртви у својој повратничкој кући. Мештани су у страху због овог трагичног догађаја тражили евакуацију. Истог дана припадници КФОР-а и ЕУЛЕКС-а ухасили су Милутина Миловића (50) портира у једној приватној фирми у селу Житковац код Зубиног потока под сумњом да поседује оружје. С обзиром да оружје није пронађено, Миловић је пуштен на слободу. Мештани су и ову акцију међнародних снага доживели као акцију застрашивања Срба у циљу њиховог исељавања из села; 17. јула избио је пожар, за који се сумња да је био подметнут, на локацији Жиливоде код Обилића где се трага за гробницом у којој се, како се верује налазе посмртни остаци двадесетшесторо несталих Срба. Ископавања на овој локацији почела су, како смо навели 14. јуна; 19. јула потпуно је девастиран саборни храм Св. Архангела Михајла; 31. јула војници КФОР-а на контролном пункту у месту Тресава на крајњем северу Косова онемогућили су промет камионима тежим од три тоне и тиме отежали снабдевање грађанима у општини Лепосавић. Према речима председника општине Лепосавић Драгише Васића ово је био одговор на акцију Срба који су блокадом пута у међузони слали поруку да не прихватају косовску царину на прелазу са централном Србијом, као и да ће се свим демократским средствима борити да албанске институције на северу Косова не заживе. Током августа месеца: Владика рашко- призренски осудио је, другог августа, напад на српске повратнике и њихову имовину у селу Грабац смтрајући да је реч о нападу који има за циљ застрашивање повратника у циљу напуштања домова; 3. августа, према речима директора предузећа Пошта Србије, Ранђела Нојкића, припадници косовске полиције насрнули су на раднике Пошта Србије Р. Јокића и М. Ковачевића из Бање код Србице. Једном од радника су отргнули ознаку поште са одеће и све време су их приморавали да кажу „да је ово Република Косово.“; 8. августа у селу Пасјане код Гњилана нападнути су Стојан Трајковић (80) и Благоје Китић (60). Стојана су претукли док је чувао стоку, обојица Срба задобили су тешке телесне повреде; 12. августа Србима повратницима Богосаву и Зори Дабижљијевић у метохијском градићу Клина поново је спаљена ограда испред обновљене породичне куће; 28. август -око 60 Срба из Мушутишта присуствовало је литургији поводом празника Успења Пресвете Богородице. После литургије одјекнула је снажна експлозија која је узнемирила окупљене Србе; 31. август-непознате особе су у селу Жач, општина Исток каменовале повратничку кућу у којој су били жена са двоје малолетне деце. Док је полиција вршила увиђај чули су се пуцњи; Породична кућа Драгослава Петровића, оца монахиње Ирине из Грачанице опљачкана је и девастирана; Кућа се налази у Мушникову и као и остале повратничке куће стално је мета напада. Виновници се нису никада утврдили. Током септембра: 13. септембар-на парцели Александра и Небојше Јовановића из Бресја запаљени су сено и слама у вредности око 5000 евра. Иначе, реч је о храни која је требало да прехрани стоку током осам месеци; 19, 21 и 26. септембра– обијене и опљачкане су куће повратника Радомира и Горана Видића, Обрада и Раше Вучићевића, Богољуба Воштића у селу Клинавац у Метохији; куће у Бичу, општина Клина; каменована је зграда општине Косовска Митровица; Током октобра месеца: 3. октобра на седници Сената косовског универзитета у Приштини изнета је намера да се незавршени српски храм Христа Спаса у Приштини уклони или претвори у „Меморијални музеј косовских Албанаца.“; 6. октобра оскрнављено је српско гробље у Жачу; 8. октобра- извршен је напад на полицијски пункт код Добросина. Није било повређених. Пункт се налази на самој административној линији са Косовом. Ово је трећи напад за последњих годину дана; 11. октобра- Петар Балтић и Иван Павловић тешко су повређени приликом напада на путу од Косовске Митровице према Сувом Долу. Повреде су нанете ударцима пиштољима по глави и телу; 17. октобар- при покушају пљачке од стране двојице млађих Албанаца повређен је Добривоје Пешић (72) повратник из Клине; 25. октобра– претучен је Живко Максић недалеко од реке Бистрице у Гораждевцу док је обрађивао своју њиву; 29. октобра порушено је спомен обележје отетим и несталим новинарима Ђури Славују и Ранку Перенићу постављеног на путу Велика Хоча-манастир Зочиште код Ораховца; У новембру месецу поред постављања албанске заставе на цркви у селу Брод (2. новембар); скрнављења гробаља које је уочено када су Срби на задушнице посетили своје мртве; онемогућавања организованих посета за Митровданске задушнице (3. новембар) јер аутобуси са Србима нису добили неопходну полицијску пратњу; 10. новембра рањен је из ватреног оружја Момир Пантић, бивши начелник Секретаријата унутрашњих послова из Истока, када је маскирана особа из аутомбила пуцала на њега; 11. новембра одјекнула је снажна експлозија испред зграде у којој живе Срби. Причињена је материјална штета; 20. новембра пуцано је на Србе у насељу Брђани на северу Косова; 21, 27 и 30. новембра нападнуте су и девастиране куће Срба повратника: кућа Горана Гајића, помоћни објекат Радоша Магића из села Грабац, општина Клина; кућа породице Вучићевић из села Клиница. Слични инциденти догодили су се у селима Клиница, Биче и Грабац; потпуно је изгорела кућа Владе Казића у горњем делу Ораховца.[3] Ова, 2013. година отпочела је инцидентима поводом прославе православног Божића. Седмог јануара ухапшена је деветорица Срба младића који су у притвору били подвргнути тортури од стране косовске полиције. Разлог хапшења био је тај што су се младићи налазили у колима иза аутомобила који је превозио Александра Вулина директора канцеларије за КиМ и због тога били „сумњиви“ косовској полицији. На трећи дан Божића, 9. јануара двојица младића који су имали теже телесне повреде пребачени су на даље лечење у Косовску Митровицу. Најтеже повређени младић је Дарко Власи из мешовитог брака који је добио ударац ногом у перианалну цев; 14. јануара полицајац српске националности пронађен је мртав у полицијској станици у Грачаници; истог дана преко педесет надгробних споменика на православном гробљу у Косову пољу порушено је и поломљено;17. јануарагрупа Албанаца средњошколаца напала је у Косовској Каменици Србе основце док су после наставе чекали школски аутобус, изјавио је председник општине Косовска Каменица Бобан Јевтић и додао да је у селу Рајановац запаљена једна празна српска кућа.Он је, такође, рекао да је то од почетка школске године пети напад на српске ђаке који похађају Основну школу „Десанка Максимовић“[4]

Изнете (тек) неке од чињеница које чине свакодневни живот Срба са КиМ говоре саме за себе! Закључак остављамо вама! Међутим, да би он био потпун треба да знате да за наведене инциденте, као и многобројне претходне злочине над Србима са КиМ, починиоци никада нису пронађени а сведочили су им и сведоче свакодневно припадници међународних мисија!

Мислите о томе…

[4]  http://www.nspm.rs/hronika/albanski-srednjoskolci-napali-srbe-osnovce-u-kosovskoj-kamenici.html