Тачно у подне, дванаестог децембра Владимир Владимирович упутио је свој девети по реду експозе горњем (Савету федерације) и доњем дому (Државној думи) са места председника Руске Федерације. Прво обраћање Федералном сабору после треће по реду победе на мајским изборима за шефа државе, Путин је искористио да утемељи своју намеру у постављању Русије тамо где јој је и место-на трон Источне цивилизације! Без имало романтизма (иако, неопходног као мера опстанка источног света), ово обраћање првог човека Руске Федерације требало би поставити у контекст реалног сагледавања околности и догађаја који чине међународнополитичку арену врло напетом. 

Свет се променио и стално се мења-нема више униполарног света али Западну цивилизацију још нико није обавестио о томе. Уколико бисмо подвели заједнички именитељ, дакле у једној реченици ово би била порука осамдесетминутног обраћања Владимира Путина, како парламентарцима, домаћој јавности тако и целокупној међународној заједниици.

Економски опоравак и јачање геополитичке позиције Руске Федерације-тачке су ослонца Путиновог курса од самог почетка управљања државом. И то није ништа ново. Оно што јесте привукло посебну пажњу јесте, да је руски председник посебан акценат ставио на моралне вредности и идеале који су неопходни у тешким временима препуним изазова. „Треба да будемо и останемо Русија(!)…Борбени дух оружаних сила одржава се на традицијама, на живој вези са историјом, на примерима јунаштва и саможртвовања јунака. Сматрам да је у руској армији потребно обновити имена највећих православних пукова, војних јединица и формација прошлих епоха. Јединица као што су Преображенски и Семјоновски пук“, рекао је Путин (ⁱ) Када бисмо се присетили историје и чињенице да је ова два пука створио лично Петар Велики, онда би порука требало да буде кристално јасна: „У свету двадесетпрвог века при расподели економских, цивилизацијских и војних снага, Русија мора бити суверена и утицајна земља. Морамо не само да се развијамо, већ и да сачувамо свој национални и духовни идентитет, не расипајући снаге као нација...“ⁱⁱ

Више него јасна је одлучност Владимира Владимировича, да државу и народ који представља уреди на стабилним основама како би издржали све „ударе“ који им се спремају. Што је Русија јача, то је Запад агресивнији-прича стара колико и само постојање две цивилизације: Истока и Запада које се никада неће „срести“ јер су утемељене на потпуно различитим филозофским, историјским, културним …основама. Одатле сва хистерија Запада који полако али сигурно губи свој примат у међународним односима, и као по правилу за силе у силазаној путањи, тешко прихвата ту чињеницу. Све већи дефицит у еврозони који рађа озбиљне економске, социјалне, па одатле, и политичке потресе чини да се повећење бруто домаћег производа и рекорна незапосленост у Руској Федерацији мери попут ЕЛДОРАДА: „СТОПА незапослености у Русији је на рекордно ниском нивоу од 5,2 одсто, а званичници намеравају да то одрже и наредних година“, рекла је заменик премијера за социјална питања Олга Городец: „Русија још никад у својој историји није достигла тај ниво и ми смо веома поносни због тога, али у исто време предузимамо даље кораке у том смислу“, рекла је Городецова.ⁱⁱⁱ Уосталом, цела Источна хемисфера од далеког до блиског Истока, према процени глобалних трендова америчког националног обавештајног савета (National Itelligence Council-NIC) (^iv) преузеће примат до 2030. године у светској трговини. Ово значи да је на Западу неко позвонио за убуну-све што следи већ је виђено у савременом свету остваривања економских, следствено томе и политичких зона утицаја. Уколико бисмо ово преводили на „амерички начин“, то би значило све већи број “перманентно присутних криза“.

„Глобални развој постаје све више неравномеран. Настаје плодно тле за нове конфликте економског, геополитичког и етничког карактера. Заоштрава се борба за ресурсе. Не само за метале, нафту и гас, већ пре свега за људске ресурсе, за интелект. Ко ће отићи напред, а ко ће остати аутсајдер и неизбежно изгубити самосталност-зависиће не само од еконосмког потенцијала, већ пре свега од воље сваке нације, од њене унутрашње енергије, како је говорио Лав Гумиљов, од пасионираности, од способности за кретање унапред и према променама...“ (^v) подсетио је председник Руске Федерације у свом првом обраћању нацији после освојеног трећег мандата за шефа државе. И по први пут у оваквој прилици јасно, на посебан начин, одредио „мапу пута“ којом планира да иде:

-„У Русији породица са троје деце мора да постане норма“ ^vi рекао је Путин. Наравно, не само декларативно већ уз остварење битних претпоставки које би довеле до пораста становништва: прво, омогућавањем добре пословне климе за будуће мајке „Да се не би плашиле да ће их рађање другог и трећег детета онемогућити и да ће их лишити напредовања у каријери и доброг радног места“^vii Ова мера такође претпоставља и решавање броја и стандарда предшколских установа као и других неопходних критеријума за увећање породице.

– „Ко је изабрао државну службу, треба да буде спреман на ограничења, за поштовање социјалних захтева и друштеву контролу…некретнине државних чиновника у иностранству морају бити декларисане, а чиновник треба да донесе доказ којим новцем је то стекао“ ^viii посебно је нагласио лидер Русије!

–Политичка конкуренција која је добра и пожељна мора(ће) да поштује одређена правила:

1. Свака појава сепаратизма и национализма мора бити апсолутно искључена из политичког живота;

2. Директно или индиректно мешање у унутрашње процесе је неприхватљиво;

3. Криминала не сме бити у политици;

4. Држава мора и стремиће да обезбеди једнак приступ свим партијама у медијима-не само током предизборне кампање већ и у свакодневном животу;

5. Цивилизовани дијалог са оним политичким снагама које на цивилизовани начин истичу, заснивају и формулишу своје захтеве и бране их у оквиру закона!^ix

-„Налажем да се изради убрзана процедура доделе руског држављанства нашим сународницима, онима који говоре руски језик и који су део руске културе, директним потомцима оних који су се родили у Руској империји и Совјетском Савезу. Свима онима који желе да се преселе и стално настане у нашој земљи и који желе да се одрекну свог тренутног држављанства.“^x Истакао је Путин, претпостављајући да ће све већи број људи желети да своје преживљавање замени животом у Руској Федерацији! Уз посебан осврт на јачање економије и враћање унутар граница Русије у смислу „деофшоризације“ великог броја компанија, чини се да је несумљиво највећи значај Владимир Владимирович дао јачању духа, повезивању традиције и историје у једну целину-ВРЕЛО живота са којег ће Русија поново оживети своју стару славу у новим околностима. Та једноставна и јединствена хиљадугодишња неразрушива историја велике Русије МОРА (као некада) постати тачка поласка и повратка сваког појединачног грађанина Руске Федерације. Једино тако, може се добити унутрашња снага..она велика и непобедива која је и у натежим околностима умела да допринесе историјским обртима. Уз славу свим палим херојима отаџбинских ратова, рекли бисмо да Владимир Владимирович креће на следећу етапу „руског пута“ врло одлучну и храбро-као да зна да га на њему очекују сукоби већих размера.

У међувремену, председник САД признао је побуњенике у Сирији за легитимне представике што директно значи сврставање на страну оних за које се верује да ће победити у рату или у преводу: којима ће се помоћи да победе у рату (што смо већ толико пута доживели и видели од пада Берлинског зида!). Дакле, епилог рата који се наметнуо Сирији: почиње! Верујемо, не без руског одговора!

Коначно, злобници би рекли још један у низу русофилских текстова…Међутим, када сакупимо сва своја искуства, личне и колективне драме и трагедије које нам је извезао Запад (наравно, уз здушну помоћ локалних бизнисмена који се лажно представљају политичарима) онда бисмо, уз извињење осетљивима, морали опет да будемо дрски па да питамо: Чему Русофобија код Срба? Одакле она ту? У срцима свакако није, јер не може да буде! Верујемо да бисмо у трагању за правим одговором код истих, дошли до болних закључака. Какогод било, уколико желимо да верујемо да СРБИЈА нема алтернативу-ево отвореног питања: кога бисте позвали у помоћ у процесу обнове постиђене, понижене и сироте Србије: Вашингтон, Брисел или Москву?

Одговор ипак намеће блиску…врло блиску будућност Србије која нема алтернативу осим да преживи! Да опстане! За сада, то је тек статус посматрача у ОДКБ или Организация Договора о коллективной безопасности…ускоро, ко то зна!

Све се, ионако, брзо мења на брдовитом Балкану!

На самом крају или почетку, не можемо (а опет у духу Путиновог експозеа) а да не позовемо у овим тешким данима за мајчицу Србију у помоћ и наше историјско сећање…на наше хероје…на наше јунаке, који су својим срцем на колена бацале велике стране армије…:

„ Боже пресветли, опрости мени недостојном твога помена што чисте душе, светлог срца, забринутих мисли, поганим језиком и прашњавим рукама крстим се и изговарам молитву. Немам права да молим за себе, али за Србе, Боже, за Србију…Учини да црни облак над Србијом, и у Србији, не створи велику непогоду; учини да оно што је дошло као испаштање греха не остане као казна Србији и народу српском. Само толико, Боже, па ће бити и превише за нас грешне. Помози Боже, да моји војници наоружају срце, а официри ум; удени памет у српску политику и разборитост у генерале; не благослови оног ко убија и отима; благослови сваког ко данас, с пушком усмрћује душманина, бранећи кућу и окућницу. Не дај да ми војнике завеје неверица, да ми официре посустане малодушност, да људе нагрди мржња, а жене разјари освета. Не дај Боже да ми мржња поведе разум и удари у вид; не заслепи ме никад очајем, подстакни ме благошћу и успори ме прекошћу и суровошћу. Помози творче, да нађемо пут спасења са мање гробова, а више наде. Погледај Боже и смилуј се на децу и српску нејач која ти верује и која само у тебе верује; не изневери њихове наде, не учини узалудне молитве теби, бар мало притвори врата пакла и спаси Србију од несреће која је твојом срџбом дошла, али и твојом вољом ће проћи. Само ти Свевидећи, погледај Србију. Што ти учиниш-учињено је; што ти наумиш-остварено је; што ти благословиш-спасено је!…Боже спаси душе српских војника и официра који остадоше расути широм Србије, дај им мира и спокоја и учини им вечну ноћ лакшом…“Војвода Живојин Мишић, Колубарска битка.^xi

Да! Могли смо и другачије да приведемо крају, тек почетак хронике времена које прети да избрише Србију са мапе света…али, да ли би тада наше генетско памећење овако прокључало? Ако је та тачка кључања, почетак буђења-онда је и ово прави крај тек једног почетка…нове епохе у трајању Србије!

 

i http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-potrebne-unutrasnje-promene-ne-smeju-se-placati-rušenjem-drzave

ii исто

iii http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/13/istoriiski-rekord-rusiie-samo-5-2-odsto-nezaposlenih.html

iv http://euobserver.com/political/118481

v http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-potrebne-unutrasnje-promene-ne-smeju-se-placati-rušenjem-drzave

vi исто

vii исто

viii исто

ix http://fakti.org/rossiya/putiniana/putin-potrebne-unutrasnje-promene-ne-smeju-se-placati-rušenjem-drzave

x исто

xi http://sr.scribd.com/doc/17181860/Junaci-Kolubarske-bitke