Не бојиш се питања потомака: Зашто си ћутао кад је требало да проговориш снагом грома! Зашто си се савијао до црне земље кад је требало да се усправиш до неба.

Бог те је наградио, Србине: дао ти је вид, дао ти је слух, дао ти је језик и здраву памет. И моћ да говориш. Бојиш ли се ћутања, Србине!

У времену које долази нико те неће питати ко ти је био отац, стриц, ујак, али ће те неизоставно питати који је твој лични допринос отпору овом злу које те одавно притиска и понижава.