НЕСТАЈАЊЕ АГЛОМЕРАЦИЈА или ЕВРОПСКЕ „КРВАВЕ ГРАНИЦЕ“ (Први део)
Европом лута авет… Уосталом – не само Европом, већ читавим светом. Авет дубоке кризе социјалног система, кризе која наредбодавно захтева његове кардиналне промене или катастрофично рушење свега што није у складу са измењеним условима људског постојања…
08.12.2012. Фонд стратешке културе, пише: Константин ГОРДЕЈЕВ
Пред економским растуром
2008.године, баш у време разбуктане банкарске кризе САД, двојица економиста са универзитета државе Орегон су објавила чланак „Упоредна метода представљања показатеља пословних циклуса у реалном времену“ (1), у коме су предложила алгоритам за процену стабилности пословних циклуса у САД на бази динамичког модела ланаца Маркова. Наравно – математика представља само инструмент за моделирање стварности и у принципу може да служи за образлагање било чега, али оригиналност предложеног прилаза је у чињеници да, ослањајући се на текућа значења четири показатеља (запосленост изван сектора пољопривреде, индекс индустријске производње, реални лични доходак без трансферних плаћања и индекс реалних индустријских и трговинских продаја) може практично са вероватноћом од 100% да покаже интервале економског опадања (рецесије). У сваком случају, почев од 1967.године све до данас поклапање израчунате и посматране кризе је потпуно (црт. 1).
Црт. 1. – Вероватноћа рецесије у САД – израчуната и стварна [2, 3]
Последња корекција прорачуна Џ.Пајџера је урађена за август 2012. године и у новембру ове године постављена на сајт Федералне банке резерви Сент-Луиса3. Аналитичари су реаговали у тренутку, пошто су скренули пажњу на чињеницу да постизање величине показатеља који се мери већ на 20% на читавом интервалу који се истражује од 1967 године (шест рецесија) потпуно тачно указује на интензивно опадање које је немогуће променити2. А то, са своје стране, како показује стогодишња историја, Сједињеним Државама и читавом свету може да донесе огромне проблеме – од краха глобалног финансијско-економског система до огромног, потпуног светског рата. Како лако може да се екстраполира по кривуљи, слична невоља потпуно може да се свали на човечанство већ крајем 2012.године (читај: у току овог месеца).
Међутим, једна ствар су теоријске спекулације, а сасвим друга видљиве претпоставке за кризу. Да попричамо о претпоставкама.
Прво, Европска комисија је у својој следећој прогнози објавила „слабост глобалне потражње“ (1) са укупним негативним утицајем на социјално-економску ситуацију у Европи. Обзиром да осим Европске уније највећег потрошача представљају Сједињене Државе, индиректан закључак наводи да ће до ње доћи и у Сједињеним Државама.
Друго, све јача нестабилност у светској економији формира последице по америчку политику „хаоса којим се управља“ на Блиском Истоку. Тамо су се вештачке „спонтане“ револуције већ претвориле у религиозно-кланске зађевице које уништавају привредни живот региона, стварају огњиште ратне напрегнутости, проблеме на тржишту угљоводоника, таласе емиграције, пораст нивоа терористичке и криминалне активности у читавом свету (погл., конкретно, (5)).
Треће – ситуација са златом.
Повлачење злата
Још пре годину дана председник Венецуеле Уго Чавес је у периоду од четири месеца (август 2011. – јануар 2012.) извезао државне златне резерве (160 тона) које су држане у банкама САД (ФРС) и Европе (6). Потпуно исто, као што је то пола века пре њега учинио Шарл де Гол (7). Наравно, то не би морало да се упоређује, да се одмах после венецуеланца за судбине сопствених златних резерви нису забринули Немци и Холанђани.
У октобру 2012. Федерални суд Немачке је обавезао Бундесбанку да изврши аудит (ревизију) златних резерви које су јој поверене, од којих се само 31% чува на немачкој територији у Франкфурту на Мајни, а остали део у Француској (11%), Великој Британији (13%) и САД-у (45%). У судској Одлуци је банци препоручено да се организују преговори са страним чуварима немачког злата како би се физички потврдили његова количина и квалитет, те да се у следеће три године у Немачку увози по 50 т тог злата ради вршења његове врло пажљиве провере (8). Никада раније немачка централна банка није предузимала ништа слично.
Интересантно је да је при том Бундесбанка одбила да члановима немачког парламента омогући да прегледају златне резерве које се чувају у Паризу и Лондону, и при том се позвала на „недостатак прикладних просторија за посете“ (9). А у САД су захтев Федералног суда Немачке прокоментарисали врло оригинално: „Није важно да ли у њујоршком ФРС има злата или да ли су сефови Банке Енглеске уместо злата пуни волфрама, или је оно задужено, или замењено нечим другим, или да ли уопште постоји – једино што је важно су књиговодствени записи ФРС у којима се каже да је злато тамо“. Још је при том изражена нада да то немачки банкари схватају боље од судских чиновника. (10)
Посебно је пикантан овај последњи коментар зато што су у њему побројане практично све приче и чињенице које терају да се стварно замисли да ли је злато из светских ризница одавно „дато у обрт“, јер у том случају, уколико дође до краха светске економије, стварно може да се испостави да ни у ФРС САД, ни у Централним банкама европских држава (углавном приватних и наднационалних, тј. независних од својих националних влада) њега више нема. (11)
Практично у исто време са догађајима који се описују је и „група узнемирених грађана Холандије“ захтевала од своје централне банке да се „потпуно обелодане количина и место где се физички држи злато Холандије, као и степен и карактер приговора на то злато“. (12) Како показује документација која сада испливава, никако се не може поуздати да златне полуге које су поверене англосаксонцима, при чувању, не губе у свом квалитету. (13) И то је у ствари најбитнији разлог због кога код оних који злато држе ван граница сопствене земље долази до упорне потребе да се то злато врати у отаџбину. Јер су и тржиште тог метала и његове тржишне особине врло и врло специфичне.
Од приближно 150 хиљада тона светских резерви злата у државним корпама златне валуте се држи приближно 30 хиљада тона, тј. 20%. Све остало припада приватним лицима. На тржишту се формирање цене злата регулише механизмом „златног фиксинга“ према коме се цена одређује два пута дневно тако што се представници пет банкарских кућа уз „почасно председавање“ Ротшилда договарају, из чега произилази да ови банкари у ствари представљају монополистичке домаћине тржишта овог драгоценог метала.
Мада су функције злата као светског новца последњих година због Бретон-Вудских финансијских махинација озбиљно ограничене, то није утицало на могућности злата да се оно и даље третира као најсигурнија ризница. Чак и чињеница што су државе које контролишу врло мали део тог тржишта без обзира на то почеле да изражавају узнемиреност због непоузданости очувања свог депонираног капитала, који су поверили на чување сопственим партнерима, говори не толико о смени важећег система резервних валута неким новим, колико о неповерењу према постојећем светском новцу и о бојазни да у случају краха pax Americana може доћи до озбиљних финансијских губитака.
То индиректно доказује и чињеница да Кина као најозбиљнији конкурент САД-а, који великом брзином јача своју економску снагу, не само да око собе формира међународне тржишне односе на бази своје националне валуте, јуана, и тако као да ствара противтежу глобалном доларском финансијском систему који се урушава (14), већ и убрзано повећава своје златне резерве. Као апсолутни лидер у производњи злата (преко половине светске производње) Кинеска Народна Република не само да то злато не извози, већ га у целини смешта у своју ризницу, допуњавајући га са ма и најмањим увозним количинама до којих дође. (15)
Логика таквих поступака је једноставна. Не зна се каква ће се финансијска ситуација направити у свету после оштрог пада постојеће ситуације , и која ће и каква економија постати нова база. Међутим, очигледно је да се неће моћи избећи блиска криза (колапс?, крах?) те је неопходно да се за „црни дан“ свеопште неодређености обезбеде за себе резерве које се могу „конвертовати“.
(1) M. Chauvet, J. Piger. A Comparison of the Real-Time Performance of Business Cycle Dating Methods, Journal of Business and Economic Statistics, 2008, 26, 42-49., http://pages.uoregon.edu/jpiger/cp_realtime_2_020907.pdf
(2) http://pragcap.com/usa-recession-odds-100 према подацима, објављеним у [3]
(3) http://research.stlouisfed.org/fred2/series/RECPROUSM156N, http://pages.uoregon.edu/jpiger/us_historical_probs_10_29_12.pdf
(4)Све горе и горе: Европска комисија је објавила прогнозу за економију Европске уније на: http://news.mail.ru/politics/10867567/
(5) К.Гордејев: „Нафта, уран, Нови Исток и апокалипса“, http://kongord.ru/Index/Articles/OilUNOndApok.html
(6) http://svpressa.ru/economy/article/47123/, http://www.newsru.com/finance/31jan2012/chavez.html
(7) Да ли треба у најскорије време очекивати масовно повлачење злата http://mixednews.ru/archives/26422
(8) Germanyto Preharate & Audit 150 Tons of Gold Reserves from NY FED!!! – http://www.silverdoctors.com/germany-announces-intentions-to-repatriate-its-gold-from-ny-fed/
(9) Bundesbank Refuses Gold Control, http://www.mmnews.de/index.php/english-news/11126-bundesbank-refuses-gold-control#13511942606432&if_height=1565
(10) http://www.silverdoctors.com/cnbc-mope-actual-existence-of-gold-reserves-is-irrelevant-its-the-bookkeeping-that-matters/, http://www.cnbc.com/id/49540593
(11) Could The Central Bank Vaults Be Empty? – http://etfdailynews.com/2012/10/09/could-the-central-bank-vaults-be-empty-gld-iau-slv-ugl/, 300 Fake Perth Mint Gold Bars Discovered in Australia As Chinese Gold ‘Forgery Factory’ Uncovered — http://www.silverdoctors.com/300-fake-perth-mint-gold-bars-discovered-in-australia-as-chinese-gold-forgery-factory-uncovered/, Celente – It’s Not Just Germany’s Gold That’s Missing — http://kingworldnews.com/kingworldnews/KWN_DailyWeb/Entries/2012/10/26_Celente_-_Its_Not_Just_Germanys_Gold_Thats_Missing.html, 80% of the Gold the World Owns Doesn’t Exist — http://www.wealthwire.com/news/metals/3397, Gold paper to physical ratio is a stunning 100:1, 2012 will be the year of delivery – http://www.commodityonline.com/news/gold-paper-to-physical-ratio-is-a-stunning-1001-2012-will-be-the-year-of-delivery-44631-3-44632.html, Federal Reserve Admits: We Have No Gold — http://www.shtfplan.com/precious-metals/federal-reserve-admits-we-have-no-gold_06062011
(12) Netherlands’ Citizens Group Demands Central Bank Reveal Location of Country’s Gold Reserves, http://www.silverdoctors.com/netherlands-citizens-group-demands-central-bank-reveal-location-of-countrys-gold-reserves/
(13) Exclusive: Bank Of England To The Fed: “No Indication Should, Of Course, Be Given To The Bundesbank…”, http://www.zerohedge.com/news/2012-11-09/exclusive-bank-england-fed-no-indication-should-course-be-given-bundesbank
(14) Renminbi Relentlessly Replacing U.S. Dollar As Global Reserve Currency, http://etfdailynews.com/2012/11/05/renminbi-relentlessly-replacing-u-s-dollar-as-global-reserve-currency/
(15) China Is Quietly Becoming Gold Superpower, http://www.washingtonsblog.com/2012/11/china-becoming-gold-superpower.html
*****************************************
НЕСТАЈАЊЕ АГЛОМЕРАЦИЈА или ЕВРОПСКЕ „КРВАВЕ ГРАНИЦЕ“ (Други део)
Сепаратизам и благостање које нестаје
Постоји још један аргумент који указује да је недолечена финансијска криза од пре пет година прошла скривену фазу свог развоја, те да се поново појавила у најјачем облику социјалних проблема који се не могу решавати без кардиналне реорганизације друштва. Суштина тих проблема је у ширењу сепаратистичких тенденција чак и у некада најјачим државама Европе и Северне Америке, до чега је дошло због неповратне концентрације капитала у рукама невероватно малог броја представника такозване светске елите и, као последице тога, до исцрпљивања фондова за социјалну подршку свим осталим слојевима.
Завршетак процеса глобализације тржишта је поставио границу његовом даљем ширењу и формирао затворен економски систем са оштром конкурентском борбом за ограничене ресурсе који обезбеђују живот, и монополизацијом читавих сфера привреде који одговарају том затвореном економском систему. Тако да је доминантан фактор у развоју економије као последица деловања некомпензираног „модернизационог“ регулатора постало системско стезање.1 А стални пораст ефикасности производње се неизбежно вратио преко смањења трошкова за „амортизацију“2, која је, када као средства за производњу наступају они који производе (радници)3, прво исцрпла резерве социјалних фондова, а затим довела до кризе – са једне стране претеране производње, а са друге – неплаћања.
Управо због тога први стадијум кризе је представљало сакупљање неповратних банкарских кредита и „отровних актива“, што се на крају претворило у банкротирање највећих банака које формирају систем. Мере које су владе предузимале како би се спасила и светска, и регионалне економије – давање средстава из буџета ради откупа дугова и „количинско мекшање“ преко попуњавања финансијских пукотина свеже наштампаном новчаном масом нису успеле да уклоне узроке чак ни утеривањем болести.Иако је на себе примила удар кризе држава је као управљачка институција имала могућност да среди најоштрије проблеме дуговања, па чак и да ликвидира предузећа која су доносила највеће губитке – од неуспешних банака до оних грана економије које су се показале као најнерентабилније. Али то није успело да стимулише укупан раст економије, није довело до оснивања нових радних места и повећања дохотка код становништва, није омогућавало да се природно подржи дотадашњи стандард становништва, није уклонило кризне извитоперености у балансу потражње и понуде, без чега је било немогуће обезбедити привредну стабилност друштва.
Истовремено, криза до које је дошло због немогућности постојања конкуренције између рада људи у појединим гранама, се неосетно претворила у проблем држања у друштву у целини све већег броја паразита. А тај проблем, опет, због стегнутости затворене глобалне економије није могао а да све више и брже не јача. При том су региони који су се из различитих разлога нашли међу последњим који су снажније укључени, уништавани спорије од других, те су се осећали сигурнији, погрешно приписујући своје предности неким специјалним локалним квалитетима. У САД су се појавиле државе-аутсајдери, а у Европи – читаве земље. Почели су процеси дезинтеграције у које спада и распадање земаља уз њихову поделу на економски више или мање успешне области.
Фландрија жури да се одвоји од Валоније која је мање богата, Каталонија, Валенција и Земља Баска – да напусте Шпанију која се дави. Ломбардија и Јужни Тирол не желе да остану у саставу Италије, а Северна Ирска, Шкотска и Велс – у Великој Британији. Исти проблеми се постепено појављују у недрима европских „локомотива“ – Немачкој и Француској. Сепаратизам цвета и у самом „светском хегемону“ – Сједињеним Америчким Државама, у којима су петиције за излазак из њих предали становници свих педесет држава4.
При томе шема за оно што се данас дешава потпуно личи на оно што се дешавало две–две и по деценије раније при распаду блока земаља социјалистичке заједнице и СССР-а (совјетских прибалтичких република, република Кавказа и Узбекистана), а нешто доцније и код распада Југославије (Босне и Херцеговине). У свим случајевима су у државама које осећају економске тешкоће прве покушавале да државу напусте они њихови региони који су се осећали успешнији од осталих, нису хтели да „хране нераднике“, а свој значај су, како се њима то чинило, везивали за етничку и религиозну надмоћ, која се у суштини није заснивала ни на чему.
Уосталом, ту се завршавала њихова успешност. Пошто стекну самосталност, уз њу нове државе стичу и могућност да се као „једнаке“ појаве као субјект у глобалним тржишним односима, тако што на тржиште износе своје сировинске, територијалне и радне ресурсе. А као наличје се појављује губљење оне привредне стабилности коју им је обезбеђивало учествовање у економији државе која им је дотле чувала леђа, а коју су они напустили.
Европа по Петерсу и Кисинџеру
Термин „крваве границе“ је смислио пуковник Ралф Петерс када је описивао „рационално“ преуређење граница држава „Великог Блиског Истока“5. Рационално – у смислу најповољнијег за свет, подељен глобалним финансијским групама (ГФГ) које ће њиме управљати. Принцип формирања је једноставан: спојени транспортним магистралама, узани, јасно оцртани центри за производњу материјалних добара, својеврсне оазе на простору који деле етнички и религиозно противуречна полудивља племена – нанотехнолошке и роботехничке форе међу људима који припадају скоро па дивљаштву. Да ли то има везе са за сада још увек „напредним“ – Европом и Европљанима?
Има. Мада не баш отворено колонијалним, као према становницима блискоисточног региона. Сепаратизам је постао реална тенденција европске стварности. Речено другачије – могућност за административно-територијално прекрајање карте Европе је припремљена. При том региони – сепаратисти не инсистирају толико на свом потпуном издвајању у самосталне територијалне јединице, колико би хтели да се избаве од мање успешних суседа због очувања свог чланства у транснационалним тржишним структурама6.
Истовремено ГФГ журе да преузму контролу над основним транспортним путевима Европског континента (уз измишљену претпоставку да је „њихово могуће банкротирање близу“)7. А владе европских држава – од очигледно већ осиромашених Грчке, Шпаније, Италије и Португалије до далеке Русије и ко бајаги успешне Француске – као главни лек за своје финансијско-економске проблеме предлажу искључиво ПРИВАТИЗАЦИЈУ државне својине, односно фактички њено стављање под контролу оних истих већ помињаних ГФГ8.Оваква политика у суштини значи потпуно одбијање социјалне подршке незаштићеним слојевима становништва и представља реални инструмент који укључују процесе „хаоса којим се управља“ – стимулисање очигледног раста сепаратистичких расположења, појаву социјалних потреса према имовинским, етничким и религиозним основама. Ови последњи нису чекали да се јаве и већ су се улили у скорашње (новембар 2012.) масовне немире радних људи у скоро читавој Европи9.
Речено другим речима, и ненамерно се у Европи ствара ситуација, аналогна оној коју су уз помоћ САД, Израела и НАТО-а глобалне финансијске групе створиле 2011.године на „Великом Блиском Истоку“ (а пре тога – у СССР-у, Југославији, земљама социјалистичке заједнице). Ако се узме у обзир крајње неповољна економска прогноза за блиску будућност 10 и очигледна немогућност за мирно решавање проблема који су створени због невиђене финансијско-економско-социјалне кризе, све више и више се утеловљује у стварност очекивање близине кардиналног прекрајања структуре друштва и озбиљних војних и револуционарних промена које то прате11, после чега будуће границе заиста могу без преувеличавања да постану „крваве“.
Ово неће изгледати као фантазија уколико, на пример, саслушамо таквог „бубњара Светске Владе“ какав је билдербергер Хенри Кисинџер, који је пре тачно годину дана у интервјуу британском таблоиду савршено отворено прорекао: „Рат који се назире биће тако озбиљан да ће у њему моћи да победи сама једна суперсила, а то ћемо бити ми. Ето зашто се Европској Унији толико жури да формира своју суперсилу, јер она зна шта долази, тако да уколико хоће да преживи, Европа мора да постане комплетна јединствена чврста држава…
…Уколико сте обичан човек, ви се можете припремити за тај рат тако што ћете се преселити у село и направити фарму, али треба да понесете оружје јер ће (около) лутати хорде гладних. Чак и елита, која ће за себе имати безбедне зоне и специјална склоништа, чак ће и она морати да за време рата буде подједнако пажљива као и обичан свет, зато што ће претња постојати и за њихова склоништа“12.
Тако да уопште не мора да се сумња каквим „кисинџери“ себе виде у будућности, и какав излаз намеравају за све остале да направе из социјалног колапса који су сами створили. Уколико успеју да остваре свој план (а творци катастрофа се из све снаге труде да га остваре), односно да друштво преформирају тако што ће истребити већи део човечанства, а преостале претворити у своје подивљале робове, у том случају не само Европа, већ и цео свет који се нашао у „новом поретку“ рескира да се врло брзо стварно претвори у опустеле просторе које ће на зоне, које ће окруживати господске тврђаве „оаза“-агломерација, делити „крваве границе“.
1 К.Гордејев: „Кибернетика некрократа“, http://kongord.ru/Index/Articles/necrocybernetq.html
2 У формулацијама К.Маркса то звучи отприлике овако: „Капитал расте брже него што рад добија своју надокнаду“ или дословно: Капитал, у складу са основним принципима капитализма, разматра производ рада као своју приватну својину и, као последица тога, они који раде за свој рад не добијају потребну накнаду. Тако иманента, нераздвојиви проблем капитализма, постаје сталан, све бржи и бржи прираштај капитала“.
3 У односу на „продукцију производње“ човек се јавља у три ипостаса: „1 – онај који поседује, сопственик, 2 – средство за производњу, 3 – потрошач производа. Све док међу побројаним облицима нема поделе, нема ни било каквих системских проблема. Али, до њих ће доћи када се испостави да онај који поседује није у стању да потпуно искористи произведено, а „средство за производњу“ мада је способно да оно што је направио искористи, због недовољног поседовања амортизационе компензације не може у потпуности да га присвоји.
4 Петиције за издвајање из САД су сакупиле 675 хиљада потписа и сада су предате у свих 50 држава, http://mixednews.ru/archives/26885
5 [3] R. Peters. Blood borders. How a better Middle East would look, http://www.armedforcesjournal.com/2006/06/1833899, R. Peters. Never Quit the Fight. Stackpole Books, 2006
6 Читавом Европом се шири„сепаратизам богатих“ http://www.bfm.ru/articles/2012/10/15/po-evrope-rasprostranjaetsja-separatizm-bogatyh.html
7А.Ганжа, С.Климовскиј: Железнице и државни суверенитет, http://www.fondsk.ru/news/2012/11/09/zheleznye-dorogi-i-gosudarstvennyj-suverenitet.html, Речна бродоградња у Европи пред банкротом – синдикати, http://news.mail.ru/economics/10854319/
Оландова влада се сложила са „шок-терапијом“ ради оздрављења економије , http://news.mail.ru/politics/10854470/
9 http://www.metronews.ru/novosti/v-evrope-akcii-protesta-zakonchilis-besporjadkami-foto/Tpolko—JEfNldJIpVkw/, http://www.dni.ru/economy/2012/11/14/243616.html, http://vz.ru/tags/euroriots/
10 Еврозона се правда другом рецесијом, http://mixednews.ru/archives/26935,Песимистички поглед на будућност од финансијског инсајдера http://mixednews.ru/archives/26940
11 Switzerland Prepares For Mass Civil Unrest In Europe, http://www.infowars.com/switzerland-prepares-for-mass-civil-unrest-in-europe/, Џералд Селенте упозорава на вероватноћу Трећег светског рата, http://mixednews.ru/archives/26673
12 Henry Kissinger: “If You Can’t Hear the Drums of War You Must Be Deaf”, http://www.dailysquib.co.uk/index.php?news=3089
//
Категорије:АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, Анализа, Балкан, Биљана Диковић, ДРУШТВО, Други пишу, ЕКОНОМИЈА, Европа, ИЗДВАЈАМО, Мишљење, САД, СВЕТ, СРБИЈА
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…