ПРОСЛАВА ДАНА УЈЕДИЊЕЊА У ДУБРОВНИКУ И  ЦАВТАТУ

О прослави  Дана Уједињења српска и хрватска штампа у Дубровнику писале су  сасвим различито. Док је хрватски лист “Дубрава” писао  најкраће што је могао  о обележавању 1 децембра који је он назвао државним празником, дотле је лист Срба католика ,,Дубровник” писао опширно о прослави Дана ослобођења, како у Дубровнику тако и у околини. У листу ,,Дубрава” о прослави 1935. у Дубровнику наводи се : ,,1 Децембра прослављен је у нашем граду на уобичајен начин. У вече прије државног празника концертирала је Гундулићева музика те је након концерта обишла градом свирајући. Сутрадан одржане су молитве-захвалнице по свим богомољама послије којих је слиједио дефиле војске и морнарице. У вече је приређена свечана поворка”. (1)

За прославу  1 децембра 1937. Дубровник  је био искићен заставама. Прославио је Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла је град и предграђе Пиле. Било је много омладине. Поворка је завршила пред Краљевим Двором, где је био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва је говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник је био Анте Анић, конзул у пензији. На сам Дан Ослобођења ујутро су мјесне музике обишле градом свирајући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мјесним црквама благодарења, а после њих војска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана је у Дому сокола свечана конференција, на којој је присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Рајачић рецитовао је једну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило је свечано соколску заклетву. На крају је отпевано “Хеј Славени”. Увече је била забава у Официрском Дому.  (2)

Дан Уједињења 1937. прослављен је 1937. у Горњој Жупи, у околини Дубровника. Рано ујутро празник је обележен пуцањем мужара. Соколи су под барјаком присуствовали  свечаном благодарењу у цркви Мандалијене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дјецом, те школска дјеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишића одржао је говор, позивајући соколе и остале сељане да кликну трократно  “Живјела моћна и велика уједињена Југославија”. Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сједницу са сијелом Соколског погребног братства. Братство је основано тога дана при соколској чети. Циљ ове замисли је да се гаји самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи један другог у свакој прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случају елементарних непогода држећи се оне “Сви за једнога, а један за све”.  Свечаност је завшена певањем  „Ој Славени” .(3)

Дан Уједињења у Цавтату 1937. прослављен је свечано. У цркви св. Николе жупник је одржао благодарење у присуству свих националних друштава, претставника власти и установа а затим одржана је свечана седница у Соколани. У вече приредило је соколско друштво у својој дворани академију. Дилетанти соколске секције одиграли су Нушићев „Свет”. Публику је забављала Цавтатска дилетанска музика. У програму је била заступљена и Цавтатска Удруга са рецитацијом изабраном од националне раднице Јелке Миш : „Дошли наши ….”.(4)

Двадесетогодишњица  Уједињења 1938. у Дубровнику  обележена је постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15. : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу.  После свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије“ и соколских чета  са заставама  а чете Орашац и са својом музиком откривена је свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила, на мјесту одређеном за спомен-плоче. Истовремено са откривањем спомен-плоче положен је венац на споменик Ивана  Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти. (5)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске  бановине  и   додељен  новоствореној  Бановини  Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској искористио власт да прогони Србе католике, Југословене и соколе.

Лист ,,Дубровник” писао је о припремама за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику. Осврнуо се на то како је пре успостављања Бановине Хрватске прослављан Дан Уједињења у Дубровнику. На Дан Уједињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, који је послије толико мука, напора и борби постигао свој циљ, своје уједињење. Удружења Соко, Нова Југославија и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са својим заставама и са свим својим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заједно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала вијенце на спомен-плоче подигнуте онима који су свој живот жртвовали за слободу и уједињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сједница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила је град те је том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало је 2 децембра свечану академију. (6)

Дубровчани су прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било је бројно грађанство уз присуство војних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била је постројена војска и чланови Нове Југославије. Соколска музика предводила је и једне и друге. После благодарења одржана је у соколани свечана сједница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сједнице упркос техничким сметњама које су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестације, формирана је поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири вијенца, која су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са својом заставом, чланови Нове Југославије са барјаком, те мноштво дубровчана, који се затекоше на улици, јер је већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве јавне манифестације. У поворци је узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдје су на спомен плоче положени вијенци, а предсједник Нове Југославије, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, која је баш тог дана у Дубровнику показала и својим бројем и својом одлучношћу, да не постоји техничких сметњи када хоће јавно да се изрази љубав према народу и држави. У листу ,,Дубровник” истакнуто је : ,,Наша дична омладина заслужује овом приликом не само признање већ највећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се је по три пута Слава краљу Ујединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославији. После тога поворка је прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка је одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто је : ,,… да у ,Дубровнику – крај свих зала – још се у пуној снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му тај дух нијесу могле да умање ни ново повучене границе које су га бациле у један неиздржив и неприродан положај у политичком и привредном правцу.” (7)

Поводом забране прославе Дана Уједињења 1 децембра 1939. у Цавтату у листу „Дубровник” објављен  је чланак који је потписан са Цавтатска омладина и у коме се истиче: „Ради тога свог вјеровања, још под мрском Аустријом тешко је страдао изгнанством, таоштвом, мучеништвом у утамничењу, невољама у дезертерству и осталим многобројним малтретирањима, која су  црножуте авети искаљивале на многим патриотима нашега родољубивог мјеста. …Али Југославија, … остати ће вјечно чиста и сјајна као сунце, … А Ти, стара наша мајко,  Србијо као некоћ када су тебе ради очеви наши, браћа и сестре наше у изгнанству, у тамницама и прогонству, у мукама и патњама свој дух челичили; као онда, када су у Теби сва слободарска уздања била,  обраћа се Цавтат твој и моли те и преклиње : Устај Србине, сложи се, не клони – правда те зове, на ово наше сиње Јадранско море! “.(8)  О забрани прославе Дана Уједињења у Цавтату истакнуто је у Соколском гласнику : „Пишу нам из Цавтата: Среско начелништво у Дубровнику је, 6. марта, казнило са по 120 динара чланове овдашњег соколског друштва: Миљана Влатка, Матића Франу, Кушеља Перу, Кварантото Ива и Леле Антуна, зато што су, на празник Првог децембра, кад им је била забрањена прослава Дана уједињења, излазећи из соколане певали песме „Југославија”, „Полети сиви Соколе” и „Хеј трубачу”. То певање је у одлуци квалификовано, као „изазивање и нарушавање ноћног мира”, а денунцирани су били од стране чланова „Хрватске заштите” (9)  Изван Бановине Хрватске Дан Уједињења прослављан је нормално. У Будви уз прославу Дана Уједињења, 1 децембра 1939, подигнута је спомен-плоча кап. Милану Срзентићу ког су аустријске власти у септембру 1914. заједно са кап. Хаџијом, стрељале. Спомен-плочу подигли су будвански Соколи. Одржано је неколико говора којима је предочено тадашњем млађем нараштају, како се умире за свој народ и своје име.(10)

Поводом прославе Дана Уједињења 1940. лист „Дубровник“ је писао : „забрањује им се да положе вијенац на споменик нашег Ослободитеља, … Краља Петра; забрањује се да положи вијенац на спомен-плоче узидане на част палих бораца за слободу из Дубровника”. Скромна прослава Дана Уједињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена је на свечаност приређену у Соколани. Лист „Дубровник“ је писао о прослави : „Друштвима која би се усудила да не послушају …..г. шеф полиције запретио је употребом силе и хапшењем чланова управе. … Пред вратима свих зграда у којима се налазе нацијонална друштва стајало је на дан Уједињења по два и три полицајца у униформи или без ње.“ (11)

На Приморју је Дан Уједињења свечано прослављан. Док је хрватски лист ,,Дубрава” писао што је могао мање о обележавању 1 децембра који је он назвао државним празником, дотле је лист Срба католика ,,Дубровник” писао опширно о прослави Дана ослобођења.   Споразумом Цветковић-Мачек  Дубровник је одвојен од Зетске  бановине и  додељен  новоствореној  Бановини  Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са прогонима Срба католика, Југословена и сокола.  Док су Дубровчани прославили Дан Уједињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику, у Цавтату је прослава забрањена. Скромна прослава Дана Уједињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена је на свечаност приређену у Соколани у палати Спонза. У чланку “Сјетимо се !” у листу “Дубровник” истакнуто је : “Ко се својих заслужних синова достојно не сјећа, није достојан ни да их има, а и он сам не заслужује да постоји међу часним и племенитим људима и народима.”. (12)

Саша Недељковић

члан Научног друштва за здравствену историју Србије

———————————————

Напомене :

1.,,1 Децембра”, ,,Дубрава”, Дубровник, 2 просинца 1935, бр. 42, стр. 3

2.“1 децембра”,   ,,Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр.3;

3.“Прослава Првог децембра у Горњој Жупи”,,,Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр.3;

4.„Дан Уједињења”, „Дубровник”, бр.46, Дубровник, 11. Децембар 1937,  стр. 3,4;

5.„Дубровачке  вјести“,  „Дубровник”,бр. 48,  Дубровник, 3 децембра 1938, стр. 3;

6.,,1 децембра”, „Дубровник”, бр. 48, 2 децембра 1939, Дубровник, стр. 4;
7.,,Прослава 1 децембра”, „Дубровник”, 9 децембар 1939, бр. 49, Дубровник, стр.4;               8. „Цавтат о дану Уједињења”,   „Дубровник”, 16 децембра 1939, бр. 50, Дубровник, стр.4;                                                                                                                                                 9. ,,Казне и денунцијације”, ,,Соколски гласник”, 22 март 1940, бр. 12, Београд, стр.5;

10.,,Дирљива свечаност у Будви”, ,,Дубровник”, бр.49, Дубровник, 9 децембра 1939, стр.4; 

11. „Прослава Дана Уједињења у Дубровнику”,бр.48,”Дубровник”,7 децембра 1940, Бокешка штампарија (Д.Ј.Челановић),стр. 4; ”Мозаик данашњице”,бр.49, ”Дубровник”, 14 децембра 1940, Котор-Дубровник,стр.3- 4;                                                                             12. “Сјетимо се !”, „Дубровник”, 3 априла 1937, бр.9, Дубровник, стр. 2;