14.10.2012.
Први коментар записао 28jun на текст о недоумицама о Србима и Србијанцима… (а као одговор на коментар @Колубара)
Други коментар записао Драган Атанацковић Теодор на овај текст…

Ја сам иначе рођен, одрастао и живим у Београду. Србин сам зато што су ми родитељи Срби, а они су Срби зато што су њихови родитељи Срби. Иначе, нисам “Београђанин” пошто ме географске одреднице нимало не додирују, а ценим да су било какве географске одреднице међу Србима велико зло због нашег примитивизма где почнемо да се идентификујемо географски, а не по пореклу.

Тако од неких Срба насташе војвођани, београђани, црногорци, без обзира што су им родитељи Срби.

Србин не може да се постане, осим ако немамо српску крвну линију. Тако Конгоанац може да буде српски држављанин, али не и Србин. Ако би Конгоанцу дали да буде Србин, тада би имало смисла што Хрвати све Србе називају Хрватима “с обзиром да су рођени у Хрватској”.

Даље, глупост ове приче о „Србијанцима“ је следећа: шта ако се ја преселим у Немачку и тамо живим са немачким држављанством? Постајем Немац? 5 година. Па се преселим у Енглеску и постајем Енглез? И ако се селим сваких 5 година Весна и Ви би ми променили националност?

Мудро, поред свих недаћа које имамо, и приче да ли смо српска или срБска нација, ево генијалаца да нам понуде решење загонетке и утерују нас у србијанску нацију. И још им није ништа јасно зашто је погрешно, па нас убеђују да “не схватамо” фабулу радње…

Рекох, док је оваквих визионара међу “Србима”, непријатељи само требају да седе и чекају да се побијемо ни око чега…

++++++++++++++++

Драган Атанацковић Теодор:

Ја сам Србин рођен у Срему.
Како се изјашњавам? Као Србин и држављанин Србије.
Како да се изјасни Мађар рођен у Иригу?
Изјашњавање је ствар чињеница и воље.
Он може да се изјасни: као Мађар и држављанин Србије.
Може, ако хоће, и као Србин (јер бити Србин није само ствар рођења) и држављанин Србије.
А не може, чак и да хоће, као Мађар и држављанин Мађарске.
Бар док живи у Држави Србији.
Израз: држављанин Србије сасвим добро “покрива” све случајеве.
Има Срба држављана Америке, Енглеске, Румуније, Хрватске…
Наравно да због тога нису Американци, Енглези, Румуни, Хрвати…
Осим ако би сами хтели да се тако изјасне.
Зато је потпуно непотребно промовисати појам “Србијанац”.
Он је одавно изгубио функционалност.
А у међувремену је добио и “поспрдно” значење.
Србија је држава, чије име долази од њеног државотворног народа Срба.
У њој, осим Срба, који чине преко 80 посто од укупног броја становника, живе и припадници других народа, који су, као и Срби који живе у Србији, држављани Србије.

И на крају да кажем: да на свету постоји иједна нација, чијој би се историји, и духовности дивио више него српској, лично бих се изјаснио као припадник те нације, иако нисам.
Али, не постоји.

Неки вероватно мисле и да постоји, па се отуд, ако не и званично, а оно својим ставовима и делима, одричу српства или србства (мени пашу оба израза, а који ће превладати, одлучиће време).
Ја лично се српства или србства и Србије могу одрећи само у име Царства Божијег.
До приспећа у њега, остајем Србин из Србије и држављанин Србије.
А да држављанство, услед неких околности, чак и променим, мада је то готово немогуће да се догоди, то на оне прве две чињенице неће имати никакав утицај.