Време је!

Драган Симовић

Време је, да снове преводимо у стварност;
да живимо и да будемо оно
што смо сневали;
оно што на јави сневамо;
да између снова и јаве
ставимо знак једнакости!

Време је, за подвиге и за дела
достојна и нашег имена и нашега порекла;
да се по делима својим препознајемо;
и да из чињења наших происходи
како сазнање тако и истина о нама!

Време је, да се присетимо свих оних знања
с којима смо и дошли на овај свет;
знања која смо од Створитеља примили
на самоме Почетку, који и није био Почетак,
већ само један од у бескрајном низу почетака
што се никада ни догодили нису!

Време је, да свако од нас каже самоме себи,
да жели један свет по Божјој мери;
да човек буде усаображен са Богом
и са свеколиком творевином
што из Бога происходи;

да човек чува и поштује себе
као Сушаство Божје, и да не чини ништа
од оног што нарушава поредак ствари;
да човек човека посматра и види онако
како Велики Створитељ
посматра и види творевину своју;
да човек човеку буде Бог
по Љубави, Доброти и Лепоти!