АУТОРИ

Слободанка М. Антић: ОПУСТОШИСМО СЕЛА, ДА БИ ДОКРАЈЧИЛИ СРБИЈУ!

By on • ( 2 коментара )

ОПУСТОШИСМО СЕЛА, ДА БИ ДОКРАЈЧИЛИ СРБИЈУ!

СРП
Царује смутно време!
Крај друма срп клечи,

Над српом срп плаче,
У њему ватра јечи.
Царује смутно време!
Звецкају сребрењаци!
Срп носи наше бреме
И ћутљиви сељаци.
О српу као да завијам!
Једино њиме се дичим!
Под стидом савијам шију,
Скоро да на срп личим.
********************
Првом плачу срп ми кумовао,
Првим дахом песму запевала,
Кором хлеба срп ме отхранио,
Златаста ме поља очешљала.
Србска децо! Да не беше српа,
Род и народ наш би гладовао,
Све док сити вуци стражарише,
Крај плотова около Србије!

Децембар 1995. у. Москва

 

Категорије:АУТОРИ, Мишљење, ПОЕЗИЈА, РЕДАКЦИЈА, Слободанка М Антић

2 replies »

  2. Послушајмо реторику наших политичара на јавним иступима. Они се увијек обраћају „грађанима“ Србије. То траје деценијама. Закључак: у Србији живе само грађани а они су становници градова. Становници села нису становници Србије или су неважни елемент у трећекласираном постојању. Тако политичари набијају комплексе Србину са села. Ето још један од разлога миграције људи из села у градове. Становник села се осјећа пониженим и безвриједним и да би то поправио распродајући или остављајући имовину одласком у град жели да буде неко и нешто. Стварно је то да тек онда постаје нико а они који из љубави према руралном животу и његовом изобиљу заиста јесу неко и нешто, боље рећи, једини освјетљани Срби.

    Свиђа ми се