16 септембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Рајица Марковић
———————————–
СА ПЕСНИКОМ
Са Песником устајем и лежем
Са Песником у сну се протежем
Са Песником у пламену горим
Са Песником сан песнички снивам
Са Песником и ја творац бивам
Са Песником вечну песму кујем
Са Песником бесмрће купујем
Са Песником у по ноћи зборим
Са Песником што не беше створим
Са Песником прву кафу пијем
Са Песником у тајну се скријем
Са Песником ручам и вечерам
Са Песником светове померам
Са Песником једну жену љубим
Са Песником ступам светом грубим
Са Песником лебдим у ваздуху
Са Песником у истом сам духу
Са Песником у духу и кости
Са Песником ступам ка вечности
Са Песником самоће удружим
Са Песником уздишем и тужим
Са Песником исте мисли делим
Са Песником платно душе белим
Са Песником сиротујем верно
Са Песником заобиђем скверно
Са Песником дух слободе славим
Са Песником и у апс заглавим
Са Песником живот није шала
Са Песником стигох под вешала
Са Песником препешачих море
Са Песником до Маслинске горе
Са Песником у ватри изгарам
Са Песником зној у крв претварам
Са Песником пијем чашу жучи
Са Песником што праштању учи
Са Песником молим се за жртве
Са Песником оживљавам мртве
Са Песником одробљујем робље
Са Песником испражњујем гробље
Са Песником неутешне тешим
Са Песником завезане дрешим
Са Песником и ја у кал пљујем
Са Песником слепца исцељујем
Са Песником и ја од зла гоњен
Са Песником из света уклоњен
Са Песником грлим се и љубим
Са Песником загрљен се губим
Са Песником себе се отресох
Са Песником и ја крст понесох.
ТЕЧЕ РЕКА ЛЕПЕНИЦА
Тече река, дели град на пола
Тече јадна умрљаног лица
Неми сведок људског непребола
Тече бедна, прекидана сушом
Тече бесна коритом улица
Тече овом шумадијском тмушом
Тече река, тече Лепеница.
Тече река, под мостом обрне
Тече река, тихо време мрви
Тече река кроз барјаке црне
Некад реком потеку и крви.
Тече река, сећања односи
Црних дана логора и жица
Поред цркве стидна ко да проси
Тече река, тече Лепеница.
Тече река, као да је није
Без живота и животног сјаја
Док Морава жуч јој не попије
Тече река бола и очаја.
С ВОДОМ ПОВРХ ГЛАВЕ
Тамо где се памећу помери
Измешају људи се и звери
Људске речи слију се с режањем
Кад се правда под неправду сроза
Пузе сати ко паклена гроза
Тад се дани у ноћи подаве
Па се живи с водом поврх главе.
Крв и месо кад по свом поведу
Накоте се змије у погледу
Злобна ватра из очију сева
Пред човеком марширају црева.
Кад се грезне у корисној лажи
Некорисна истина не важи
Улизички кад је род на цени
Тад гвоздене поруше свилени.
Категорије:АУТОРИ, КУЛТУРА, ПОЕЗИЈА, РЕДАКЦИЈА, Рајица Марковић
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…