„(Пре)носиоци ватре предачке“ у Галерији Прогрес – говор кустоса Душана Миловановића

 Драган Башовић
15. септембар 2012, 19:20 Правда

БЕОГРАД – У галерији Прогрес до 24. септембра траје изложба Непрекидност уметности Лепенског вира и Винче „(Пре)носиоци ватре“ на којој излажу „древни уметници Лепенског вира, Старчева, Гомоглаве, Винче…“

На Дунаву кључ европске цивилизације

Изложба је само једна од манифестација, које се одржавају под покровитељством министарстава културе и просвете у Влади Србије, којима је  циљ да се јавност упозна са истинама „које су скриване два века“: да Срби као народ нису дошли  на Балкан него да су овде били хиљадама година, баш као што Русе уче да су дошли са Балкана, а и они су тамо одувек живели, да је цивилизације настала у Винчи и да се из Винче ширила на све стране.

– Та кривина Дунава је кључ европске цивилизације – речено је на презентацији изложбе.

На научном скупу који се одржава 21. и 22. септембра у Сава центру  и Ректорату Београдског универзитета угледни интелектуалци из више земања и универзитета, укључујући и Харварад, покушаће да одговоре на питања: како то да нема имена Словен пре шестог века,  зашто  нашу баштину нисмо брендирали и прогласили је српском.  Једна од теза скупа биће професора Милана Будимира да су Срби пореклом од најстаријег становништва балкана Пеласта – Пелазга. На скупу ће бити презентовани радови савремен руске интердисциплинарне школе која се бави генетиком, физиком, метематиком, лингвистикоми астрономијом и из тога тражи порекло генетике Словена. Овај скуп, речено је, треба да означи крај археолошком геноциду над Србима.

Осим изложбе и научног скупа биће уприличен и одлазак у Винчу, Лепенски вир и Старчево.

Изложба за коју је, како је речено, најзаслужнији председник организације Обједињење Срба  Божидар Митровић отворена је синоћ уз програм на коме су наступили Љуба Манасијевић, који је отпевао Востани Сербие, Стојан  Стојановић из Клинавца крај Бујановца уметник на дудуку и двојанкама и етномузиколог Светлана Стевић, позната по извођењу старих српских песама.

Према речима једног од организатора ових  манифестација Милорада Мише Којића из Удружења „Ћирилица“ чувајући језик и ћирилицу чувамо континуитет, а заборавом мењамо индентитет и губимо своје корене. Којић је упозорио на угроженост Ћирилице и навео да је да од свих натписа у срцу Београда , Кнез Михајловој улици нашао само два натписа на ћирилици – на једној златари и једном кафићу.  Среби као народ све више запостављају своју традицију и све мање маре за српску етнолошку баштину због чега им ј наметнут културни модел који им у суштини није својствен.

-Зато смо несигурни на своме простору, простору где постојимо хиљадама година – рекао је Којић, који је изразио разочарење односом САНУ „која врло мало чини на очувању писма и језика који нас чини тиме што јесмо“.

Говор једног од аутора изложбе кустоса Музеја примењене уметности Душана Миловановића Правда преноси у целини:

Чини ми се да је задатак сваке генерације, колико да унапредује у односу на предходне, толико и да измашта сан о давно постављеном (и саставим заборављеном) Рају на земљи. Као срећници, међу многим народима, ми Срби, Серби, Сораби, Србљи… имали смо Рај, овде, на тлу којим данас најчешће несвесно проходимо, по овој и уклетој и благословеној земљи, на драгој многим лепотама обасутој, заталасаној Балканској висоравни. Заиста, заиста нам кажу-имали смо некада истински Рај, во времја, у свему узоран генерацијама потољима, и нашим и иноплеменима; мада га се, у суштини-мало ко сећа!

Постоје међутим и они у предање сасвим уплетени, благословени, они чија мисија јесте да се Аријаднина нит не прекине, да одрже и узчувају пупчану врпцу са Почетком и да спасавају од ништавила што заборав зове. Да проносе и негују славу свога и Бога и Рода, да славе, да слове, да приповедају, да поју, раде, граде и на велику предачку Пирамиду, у свакој генерацији-додају своју зеру Лепоте и Истине, своју малу степеницу, какав допринос… То су прави, и само ради труда и њихова – тиња предачка ватра у Срцима посвећених; док једног дана, Боже дај, не распламса сва срца и збуде што сада само сањамо, и „да буде–што бити не може“.

Свет благодарни, стар 10 000 кругова Сунца

А може, и јесте! Ево , пред нама, отвара се свет благодарни, стар 10 000 кругова Сунца, лета, годиница или- како год вам драго; и видеће свако, ко уме да гледа, од почетка распаламсале ватре Древних наших, и одсјаје кроз сва времена, неопходне печате континуитета, све до времена овдашњих и данашњих. А када довде, до нас и данас дођемо, о радости – може ли шта, или било ко да измени дубоко убеђење да – живи су преци, и језик њихов и Вера и сила њихове генетике и стваралачке енергије ради којих нас је, и иначе, Творац, на сопствено подобије смислио и отпослао да Божју башту чувамо, упорно негујемо и унапређујемо, колико је коме дато.

 У свако посланству, прегнућу и великом искораку постоји један, базни, стожер, ослонац… То буде личност особите снаге и харизме, Божји одабраник, посланик… а они који виде – посведочиће да увек по мало светли и да се понекад чини да нема ваздухом хода. Он долази да испремешта искварене и невеште протоколе, да подсети на Божје  и поправља људске законе, да мења праксу, да бистри изворе замућене,  живот да унапређује и улепшава, да враћа богочовечански лик рабу Божијем. Древни су таквога звали упретником, кеманом ослонца, око кога се све врти и који магнетном снагом привлачи сагласне, а одбија зле силе, помазаником, вождом…

Пући ће ускоро мехур гадљивости на сопствено порекло

Такав је, по благослову, стигао међу нас грешне, да подсети, да поучи, да покрене. И све лепо што се овога септембра, у прилично запостављеној Божјој и Српској башти збива, плови на таласу енергије његове. Будући да скромност не сматрамо особитом врлином, рећи ћемо његово пуно име и презиме. Међу нас, незаслужне, стигао је са истока, Родом овдашњи, и наш рођени, Србин и становник Весељене, човек и господин Бож(ј)иДар Митровић.

И као у каквој доброј причи, око се скупља сума посленика – истомишљеника; из дана у дан расте сила и лагано, једна за другом, падају копрене, расте критична маса разума; и пући ће ускоро мехур безумља, омразе, богохуљења, гадљивости на сопствено порекло, фалсификата, бесомучности, глупости…

Први искорак јесу књиге господина Божидара о прецима, драгима и благима Коловенима, становницима тог прекрасног, увелико заборављеног Раја, који су нам много, великог и лепог у баштину оставили, почев од језика, Писма, племенитих Уметности, фолклора, радиности…

Следи изложба  (Пре)носиоци Ватре, на којој смо успели да окупимо, подсећања ради, (и) старе вредности, али и савремене српске уметнике, свездане за предачко предање и незагађене глупостима савременог света. Свакако да нас на овоме плану радује присуство више од 30 еминентних српских  стваралаца. Њихова уметничка утемељеност, родољубивост, етичност, бескопромистност у очувању исконских(и истинских) вредности, непристајање на пропаганде и модне смицалице савременог света… држе нас у уверењу да ће њихово дело претрајати наше време и славу предака ширити даље; међу нашим народима који буду стизали; уосталом, као што се и у старини догађало. И да се разумемо, није ово ни идеалан ни коначан избор уметника; много ко ту још и много шта недостаје да би се неистражена и замућена слика  збиља овдашње сасвим разбисттрила. Међутим, дело њихово биће предмет даљих и великих елаборација, и овде доносимо суд – мора се радовати сваки народ који има овакве кћери и синове.

Последњи вид овог Тројединства представља научна Конференција, на којој ће се демистификовати многа историска, археолошка и искривљења у другим наукама, када се истине о народу овом ради. Такође биће зацртани и реални правци даље борбе за победу Истине; Правде, Љубави… А  Зборник радова биће права круна труда свих који су у овоме пословали.

Времена долазе боља, људскија и племенитија

При укупном прегнућу и предузећу (набројали смо више од 150 људи) страсних и спемних да скидају копрене злонамерне, случајеве, настале од небриге, из трапавости или других још разлога.

Па збогом и – до виђења на следећем  већем, лепшем и богатијем Сабору Чувара предачке  Ватре; идуће године на овом и многим другим местима.

Јер, чини се да времена долазе боља, људскија и племенитија, више за потомке него нас саме.

И сву енергију нашу и све молитве наше упућујемо у томе правцу. Спаси Господе људе Твоје и сачувај достојанство њихово.